Nezapaženo su, izgleda, prošli podaci o kretanju proizvodnje u drugom kvartalu. Dakle, rast – realni – bruto domaćeg proizvoda u odnosu na isti period prošle godine je bio 0,2 odsto; desezonirano je reč o padu od 0,3 posto.

Pre nego što se kaže nešto o tome šta se može očekivati do kraja godine i, što je važnije, sledeće godine, možda ima smisla objasniti šta ove cifre znače.

Najpre bi trebalo uzeti u obzir da je BDP isti sa strane ponude i sa strane tražnje. Ljudi obično misle o proizvodnji u vidu ponude robe i usluga – dakle šta se događa sa, recimo, industrijskom proizvodnjom ili poljoprivrednom ili sa turizmom.

Privredne vlasti, a to važi i za ekonomiste, najpre gledaju na to šta se događa sa tražnjom – dakle, koliko troši država, koliko domaćinstva, koliko se ulaže i, konačno, koliko se izvozi i uvozi. I onda te dve strane moraju da se slažu, da imaju jednaku vrednost.

Šta se onda događalo na strani tražnje? Uzmimo finalnu potrošnju domaćinstava: ona je smanjena za 1,2 odsto (svi podaci su u odnosu na isti period prethodne godine), a smanjivala se tokom cele ove godine, kao i prethodne.

Finalna potrošnja države je smanjena za 6,6 odsto, a imala je negativan rast u i prethodnih dva kvartala. Investicije su smanjene za čitavih 18,5 odsto, što je verovatno jedan od najvećih padova u inače već njihovom dugoročnom smanjivanju. Ako se neko želi podsetiti fiskalne strategije od prošle godine, videće tamo da se očekivalo značajno oživljavanje ulaganja u ovoj godini. I konačno, realno je porastao izvoz za 9,1 odsto, uz realno smanjenje uvoza od 0,5 odsto. Tih, zaokružimo, desetak odsto porasta neto izvoza (izvoz minus uvoz) jeste ono što je obezbedilo da rast ne bude negativan.

Pređimo sada na stranu ponude. Od većih stavki, tu je realan rast prerađivačke industrije od jedan odsto i rast poljoprivredne proizvodnje od 20,5 odsto. Nasuprot tome, građevinarstvo je zabeležilo pad od čitavih 42,5 odsto, trgovina 4,7 odsto, uslužne delatnosti (ne sve) 29 odsto i delatnost domaćinstava za 19 odsto.

Kao što se vidi, povoljni klimatski uslovi i verovatno potpuni oporavak poljoprivredne proizvodnje u odnosu na prošlogodišnju rđavu godinu nije nikako bilo dovoljno da nadoknadi anemičnu industrijsku proizvodnju i sve dublji pad građevinarstva, trgovine i usluga.

Šta se može očekivati od trećeg i četvrtog kvartala? Podaci bi mogli da budu povoljniji, jer je druga polovina prošle godine bila veoma rđava. No, to će svakako zavisiti od kretanja tražnje, dakle od potrošnje, ulaganja i izvoza. Kako su već ranije preduzete mere fiskalne štednje, a sada slede dodatne, trebalo bi svakako očekivati da će se nastaviti pad finalne potrošnje države.

Takođe, nema osnova očekivati oživljavanje finalne potrošnje domaćinstava, što je inače najveća stavka na strani tražnje i od toga u velikoj meri zavisi rast ukupnog proizvoda. Tome bi trebalo dodati i pesimizam kada je reč o povećanju ulaganja, pa postaje jasno da će sve zavisiti od porasta izvoza (i od stagnacije ili neoporavka uvoza, što je rđav indikator, ali aritmetički pomaže da pad proizvodnje ne bude veći). Uzevši sve to u obzir, ova bi godina mogla da se završi sa privrednim rastom koji ne bi bio negativan.

Kako izgleda sledeća godina? Imajući u vidu da će doći do dodatne fiskalne konsolidacije i da će se povećanim porezima uticati negativno na potrošnju domaćinstava, nepoznanice su investicije i izvoz. Kako će se i dalje smanjivati domaće tražnja, izgledi da se isplate ulaganja koja imaju za cilj prodaju na domaćem tržištu nisu veliki, a uz to nije nerealno očekivati dalje finansijsko pogoršanje u preduzećima (o javnim preduzećima da se i ne govori).

Ostaju ulaganja koja imaju za cilj izvoz, ali planova za sada ima malo, a potrebno je vreme za realizaciju investicionih projekata, tako da neki značajan rast nije realan.

I onda ostaje pitanje za koliko će se povećati izvoz? Ukoliko se taj rast uspori, kao što nije nemoguće budući da se ne vidi od čega bi došlo neko veliko povećanje, moglo bi da se kaže da raste rizik da će privreda sledeće godine ući u recesiju.

Ne mogu se ni ovogodišnji rđavi rezultati ni eventualna recesija pripisati fiskalnoj konsolidaciji, ali nema sumnje da se njen uticaj ne može zanemariti. Uz to, fiskalni će se problemi pogoršati ukoliko nema rasta. Onda će biti potrebno dodatno stezati kaiš, što može da odloži privredni oporavak za par godina. Biće potrebno čekati na značajniji opravak ulaganja, a to može da potraje.

 
Novi magazin, 21.10.2013.

Peščanik.net, 21.10.2013.