Prati to i druge ali nama su seobe i deobe arhetip koji nas prati u novijoj istoriji – a motivi su bili različiti.
Vesti koje pristižu nisu vesele, a koja je to seoba Srba po redu, o tome bi se posebno moglo raspravljati. Istoričari su taj posao valjano obavili. Srbi sa Kosova, i to njih dvadeset i jedna hiljada, hoće da se isele u Rusiju; zatražili su rusko državljanstvo i obratili se ambasadoru Konuzinu. Sada su predali spisak, i novine javljaju da broj raste iz dana u dan, i da na njemu ima Srba ne samo s Kosova, već i „iz centralne Srbije“. Na transparentima piše – Russia help. Ambasador Konuzin nije ništa obećao niti je pokazao „veliko interesovanje“. Predstavnik Srba međutim – po partijskom poreklu iz DS – A. Đorđević to detaljno objašnjava: „Prvom sekretaru ruske ambasade predali smo spisak Srba koji žele da postanu Rusi, jer u njima vidimo spas“. To je rekosmo 21.000 ljudi a broj raste. Politički prvaci kažu – neki to i naglašavaju – da je to sramota za Srbiju, drugi kažu da to nije rešenje ali spisak raste i problem nije ni mali ni jednostavan. Možda je to „igra“ u predizbornoj kampanji – i najbolje bi bilo da je tako – možda je problem ozbiljniji – mislimo da tu ima nečega.
Malo istorije nije na odmet – iako nam je istorije već mnogo – s obzirom na ono što je moguće. Onim o seobi Srba pod Arsenijem Čarnojevićem iz 1690. nećemo mnogo, svi znamo kako su se Srbi iz Turske odselili u Evropu, odnosno u Vojvodinu, onda pod imperijom austro-ugarskom – no i tamo im nije dugo dobro bilo. Vapili su za Rusijom i seobe su se obnavljale. Nadali su se da će im u pravoslavnom Carstvu biti mnogo bolje i da će se tu ustaliti i zasnovati neku novu Srbiju. Poznati istoričar Bogoljub Savin sa saradnicima objavio je 2005. knjigu u Novom Sadu – „Seoba Srba u Rusiju 1750. godine“. Nastanili su se Srbi tamo i zasnovali su naselja „Nova Serbia“ i „Slavenoserbia“ i mnogi su stigli i do čina generala – brzo su nestali i danas se bezmalo niko ne izjašnjava kao Srbin u Rusiji, osim malog broja koji pamte svoje poreklo. Još 1900. se to znalo, a sada su istoričari to i dokumentovali, a posebno B. Savin u svom delu. Asimilacija čini svoje, posebno kada su u pitanju veliki kojima u goste dolaze mali. Jedno objašnjenje koje se nama ne čini najboljim glasi: „Za razliku od Arsenija Čarnojevića koji je Srbe s Kosova odveo u Evropu, današnji patrijarh hoće sve Srbe da vrati na Kosovo“. To je izrekao povratnik M. Pantić ali mi mislimo da to tako ne ide. Bolje je ostati u svojoj zemlji, a ako treba da biramo između Evrope i Kosova, izaberimo oboje pod uslovom da nam tamo bude bolje. Nisu ugodna ovakva poređenja jer med i mleko nigde ne teku. Sami se moramo postarati da nam bude bolje. Da ne bude da nama nigde ne valja. Svuda ima komšija – i tako dalje. A Crkva je opstajala i u Otomanskoj carevini i u Vojvodini odnosno Evropi. Sa Kosova su se već u Rusiju odselili Adigejci – to su kosovski Čerkezi – i koliko znamo nije im najbolje. Veliki asimiluju male i to lako i brzo se gubi indentitetska nit do koje je svima stalo.
I još jednom – seobe nisu rešenja a možda je ovo samo neki predizborni trik ili „igra“ među političkim prvacima i na Kosovu i u Srbiji.
Ono što su istoričari utvrdili na brojnim simpozijumima o Srbima i njihovim seobama ne bi trebalo zanemariti. Da li će ovi ljudi stići do Rusije još ne znamo, ali mogu do Beograda, no to nije neko mudro rešenje.
Zapisi iz palanke
Peščanik.net, 13.11.2011.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mirko Đorđević (see all)
- Naša su kašnjenja kobna - 20/04/2024
- Mirko Đorđević i Druga Srpska crkva - 20/04/2024
- Decenija bez Mirka Đorđevića - 18/04/2024
