Tri nove knjige Olivere Milosavljević u izdanju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji: razgovori sa Latinkom Perović i dva toma o savremenicima fašizma u Beogradu (1933-1941).


ČINJENICE I TUMAČENJA


Dva razgovora sa Latinkom Perović

Sadržaj

I Jugoslavija je bila naša prva Evropa
1. O sebi
2. O drugima
3. O nacionalizmu, socijalizmu, Jugoslaviji, Evropi
4. O istoriji
5. O predviđanjima i osporavanjima

II Akteri i interpretatori
1. IDEOLOGIJA Srpski radikalizam je u suštini srpski nacionalizam
2. PRIPREMANI RAT Ništa se nije dogodilo što već nije bilo napisano i rečeno
3. SRBIJA DANAS Izgubljenost u vremenu i istoriji
4. ALTERNATIVA Ono što nije zapisano nije ni postojalo
5. IZBRISANA PROŠLOST Interpretacije komunizma su ostale na revanšističkoj ravni
6. PROGONITELJI I PROGONJENI Bilans ratova devedesetih je porazan. Treba naći krivca

preuzmite knjigu


SAVREMENICI FAŠIZMA 1


Percepcija fašizma u beogradskoj javnosti 1933-1941.

Iz Predgovora

Sa aspekta potreba savremene ideologije, izgleda da u Drugom svetskom ratu, ništa nije bilo onako kako bi današnji tumači želeli da je bilo. Nezadovoljni što je bilo drugačije, objašnjenja pronalaze uglavnom u raznim nivoima „zavera“, bilo komunističkih, kominternovskih, vatikanskih, čerčilovskih, staljinovskih, (najmanje hitlerovskih), bez pokušaja da prošla zbivanja analiziraju iz njih samih, da prouče atmosferu vremena o kome govore, ideološka načela kojih su se savremenici tada držali, mogućnosti za delanje koje su tada postojale. Samo tako je i moguće da se iz perspektive XXI veka, u kome postoji Evropska unija, u kome je Nemačka primer demokratske države, a Japan tehnološke sile, u kome pojave neonacizma, iako percipirane kao marginalne, nailaze svuda na osudu, u kome ne postoji evropski komunizam, a evropska levica se jedva naslućuje, u kome ne postoji Jugoslavija i u kome se tek izašlo iz niza sasvim drugačijih „balkanskih“ ratova, iznose tvrdnje o istorijskim „promašajima“ ljudi prošlog vremena. Tako, na primer, u danas zamišljenoj prošlosti nije trebalo da se desi 27. mart 1941. već je trebalo ostati u sistemu Trojnog pakta, nije trebalo pružati otpor Hitleru, već sarađivati sa njim, nije trebalo „poigravati“ se sa antifašizmom, već sedeti kod kuće i čekati saveznike (čije?) koji će doneti slobodu…

preuzmite knjigu


SAVREMENICI FAŠIZMA 2


Jugoslavija u okruženju 1933-1941.

Sadržaj

I SLIKA SADAŠNJOSTI

Ima li fašizma u Jugoslaviji?

Rasna teorija i rase u Jugoslaviji
1. Antropološka ili rasistička rasa
2. „Dinarska rasa“
3. Eugenika
4. Kritika i odbrana domaćeg rasizma

Jevreji – nemački emigranti u Jugoslaviji
1. Slučaj profesora Blumentala

II SLIKA BUDUĆNOSTI

Desničarske vizije budućnosti
1. Antikomunizam
2. „Novi nacionalizam“
3. Prijateljstvo sa „velikim susedom“


Iz Predgovora

Prezentacija celokupne analize percepcije fašizma beogradskih intelektualaca tridesetih godina kroz dve monografije, rezultat je nužnosti odvajanja različitih slika tadašnje stvarnosti – jedne, okrenute prema spolja, ka Evropi i „njenom“ fašizmu kao spoljašnjem fenomenu koji, bar ranih tridesetih godina, okupira veliku pažnju, proizvodi ozbiljne analize i kritičke opservacije, i druge, sasvim drugačije slike, okrenute preme unutra, indolentne, nekritičke, posebno ćutljive prema ispoljavanjima domaćeg fašizma, rasizma i antisemitizma. Tek identifikovanje te dve, tako različite percepcije stvarnosti tridesetih godina, može da objasni disproporciju između verbalnog otpora „spoljnom“ fašizmu i pomirljivosti prema „unutrašnjem“, u krajnjoj liniji, da objasni mesta na kojima se razilaze borbeni i papirnati antifašizam, a ovaj drugi pretače u prećutnu ili otvorenu kolaboraciju.

preuzmite knjigu

 
Peščanik.net, 15.12.2010.

Leave a Reply