Rešavanje problema uglavnom se odlaže. Ko snosi troškove? Uzmimo primer politike prema Kosovu. Ostavimo po strani koliko kosovska politika košta građane Srbije. Uzmimo da ona košta i građane Kosova. Recimo, tako što je otežana integracija njihove privrede sa susednim, evropskim i privredama u svetu. Na koga padaju troškovi?

Na sve koji žive na Kosovu. No, teret nije isti, kao što nisu ni rešenja. Kao što se videlo posle ukidanja viza za evropske zemlje, ljudi iz depresivnih privrednih krajeva gledaju da emigriraju čim im se ukaže prilika. To nije lako sa turističkom vizom. Ali, Srbi sa Kosova se ne suočavaju sa tom preprekom ako žele da napuste Kosovo i nasele se u Srbiji. Albanci sa Kosova su, naravno, u sasvim drukčijem položaju jer su troškovi emigriranja znatno veći.

Na osnovu toga bi se moglo predvideti da sve ono što utiče na spori privredni oporavak Kosova podstiče iseljavanje Srba sa Kosova. U meri u kojoj srpska kosovska politika otežava privredni život na Kosovu, ona podstiče iseljavanje Srba sa Kosova. Transferi iz srpskog budžeta samo delimično usporavaju iseljavanje, jer to nije alternativa preduzetništvu i zapošljavanju.

Naravno, Albanci sa Kosova moraju da traže alternativna rešenja da bi rešavali svoje privredne probleme. Ako normalizacija sa Srbijom nije moguća, izlaz će biti redistribuiranje onoga čega na Kosovu ima u sopstvenu korist, a na štetu srpske manjine, pogotovo ako ova živi od transfera iz Beograda. Na duži rok, rešenje će biti integracija sa Albanijom. Tako da će se tom politikom postići upravo suprotni efekti od onih kojima se navodno teži.

 
Blic, 17.03.2010.

Peščanik.net, 17.03.2010.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija