Pregovori između Beograda i Prištine idu traljavo, a na momente se čini da nikako ne idu – ali barunica Ketrin Ešton ne posustaje.

Ova krhka žena pametnih očiju i odmerenih pokreta potiče iz legendarne škole britanske diplomatije čiji su klasici – tek neke da pomenemo – lord Ekton, Dizraeli i naravno nezaobilazni Vinston Čerčil. Ona zna da se problemi rešavaju strpljenjem i vremenom. Nekad deluje i umorno i umesto izjava širi ruke, jer zna da od nje Balkanci očekuju mnogo, ali je se i plaše. Nema izgleda da ova žena u kolektivnoj svesti našoj zauzme mesto Kosovke devojke, a istorija joj, reklo bi se, nešto slično nudi. Mi bez Kosovke devojke ne možemo. Svojevremeno je mitropolit Amfilohije javno tvrdio da je Biljana Plavšić Kosovka devojka, i kada smo se mi pobunili i javno reagovali, on je javno ponovio da jemči njeno devičanstvo i bio uporan u tome. A ta njegova Kosovka devojka je kazala da od šest miliona Srba treba da pogine polovina za svetu stvar. Reagovao je i S. Milošević javno i preporučio da B. Plavšić odvedu na Guberevac – u ludnicu. Nije ni tako bilo, jer su Kosovku devojku uhapsili i odveli u Hag i izdržala je nekih desetak godina i vratila se kući. Mitropolit nije reagovao niti je komentarisao sudbinu ove Device. Ketrin Ešton sve to zna i kaže da neće davati izjave, jer Balkanci to čitaju kako im na um padne. A uporna je i ima neki papir. Vojvoda Toma N. čak tvrdi da je papir video, ali premijer Dačić ponavlja da, sem jelovnika, nije nikakav papir video. Gospodar Vučić ćuti, a bio je u Briselu. Opšta zbrka. Ugledni komentatori posustaju, a barunica ćuti. Opet ćemo pomenuti V. Čerčila kod koga je barunica sve to naučila. Imao je i prvi lord Admiraliteta opoziciju i u Gornjem i u Donjem domu i to žestoku. Neka lepa Dženi je prednjačila protiv Čerčila i zapaljena sopstvenom besedom rekla je – Ja bih vama, sir Winstone, sipala otrov u čašu, jer vaša politika vodi u ćorsokak. – Iz vaših tako lepih ruku, moja Dženi – nekako se dama tako zvala, Dženifer – ja bih čašu iskapio, rekao je Čerčil. I posle su usaglasili stavove i zajedno radili za dobro krune.

Na Balkanu nije tako – ovde kad te hvale izbalave te poljupcima, a kada te mrze nema ti spasa.

Barunica je strpljiva, ali i umorna, a u Beogradu i Prištini sam bog zna šta sve o njoj misle i kod Srba i kod Albanaca. I oni Albanci na Kosovu i ovi iz Bujanovca, Medveđe i doline preševske. Svi obleću oko barunice Ešton. Ali ona zna da njima nije do rešavanja nekog problema na Kosovu, jer gledaju kako da opstanu. Bacaju prašinu u oči i narodu na Kosovu i u Srbiji. Svi imaju svoju nekakvu Kosovku devojku, ali i svoga Vuka Brankovića. Oni gledaju ko će kome vrat da slomi na Kosovu i oko njega. Idu izbori i frka je velika. A problem inače ne mogu ni da reše, jer da su hteli davno bi ga rešili. Ovi iz Beograda hoće još jednu RS, a Albanci to isto hoće ovde negde na jugu Srbije. Ni Kosovka devojka u toj nevolji ne pomaže. No, da je imamo za svaki slučaj. Zlu ne trebalo. Zbrka je tolika da niko ništa ne razume. Vojvoda Toma N. je optimista, a premijer Dačić kaže da smo u ćorsokaku, odnosno da smo “doterali do duvara”. Te imamo dogovor, te nemamo i tako dalje. Lažu i optimisti i pesimisti.

Neko je ovih dana Gospodara A. Vučića poredio sa V. Čerčilom i s kim ga sve nisu poredili – ostaje samo da ga uporede s Aleksandrom Makedonskim.

Kažu da je udovica Z. Đinđića poredila Vučića sa pokojnim Đinđićem, a mi to ne verujemo. U novinama svega ima. Nema toga čega nema. Novine naravno lažu. Zagonetno je to što Gospodar Vučić ćuti i neki kažu da on lično čak nešto mulja sa barunicom. Novinama odavno ne verujemo, jer u beogradskim tabliodima nema toga što nema, sve je tu. Jedne su ovih dana utvrdile da je neki papa rimski bio Srbin ili Crnogorac i da je tečno govorio srpski. A mi lično mesecima već pokušavamo da načinimo makar skicu za portret Gospodara Vučića i ne ide. Gospodar u novije vreme čita Maksa Vebera – bog zna odakle mu to. Postoji jedan prevod doktora pokojnog Đinđića i možda ga je to opčinilo. Malo fali da nam novine jave kako Gospodar Vučić čita Tomu Akvinskog ili blaženog Avgustina. Ne znamo šta on čita, no sudeći po mnogim znacima on nas je pročitao. Zna on izgleda da ovde niko ništa ne čita, ali svi lažu i muljaju, pa to čini i on. Do nedavno je Gospodar Vučić čitao samo tomove doktora Šešelja i učio napamet komedije generala R. Mladića. Sve je moguće u politici, a šta će biti sa barunicom Ešton ne znamo.

A do nje nam je stalo i ne bi bilo dobro da završi kao još jedna Kosovka devojka. Neće, nadamo se. A ona onaj papir čuva kao zmija noge i nikom ga ne pokazuje. U Srbiji proleće kasni, ali na vreme izađu novine sa ludostima i nemogućim kombinacijama. Neki kažu “rošomon”, a nama se čini da se ovde u politici lud udvara zbunjenom i obratno.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 19.03.2013.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)