Uzmimo da neko predloži da se smanje porezi, ali da se ne smanjuju javne obaveze, pa da se razlika pokrije uzimanjem kredita. Šta je posledica ovog poslednjeg? Povećanje javnog duga. Koliki je to problem? To zavisi ponajviše od dve veličine: od privrednog rasta i od kamatne stope na javni dug.
Da bi se videlo zašto, uzmimo stope rasta srpskog i hrvatskog bruto domaćeg proizvoda u nominalnom iznosu, dakle u dinarima i kunama, i takozvane implicitne kamatne stope, dakle stvarno plaćene kamate podeljene sa javnim dugom, takođe u domaćem novcu.
Recimo, u poslednjih desetak godina. Iz podataka se može videti da je pre krize stopa rasta bila viša od kamatne stope u obe zemlje, a samo u Srbiji u vreme krize (a takva su predviđanja za ovu i sledeću godinu). U Hrvatskoj je kriza dovela do značajnog pada nominalne stope privrednog rasta, pa je kamatna stopa značajno viša od nje.
Zašto je to važno? Uzmimo da obe zemlje teže da javni dug stabilizuju negde na 50 odsto bruto domaćeg proizvoda. Pri sadašnjim troškovima otplate dugova i trenutne stope rasta, to bi značilo da je potrebno da Srbija samo smanji fiskalni deficit na negde oko polovine razlike između stope rasta i kamatne stope, što bi moglo da bude negde oko dva do tri odsto bruto domaćeg proizvoda, dok bi Hrvatska trebalo da ima fiskalni suficit od negde do dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Čini se da je Srbija u mnogo lagodnijem položaju od Hrvatske. Je li to tačno?
Zapravo nije ili bar ne mora da bude. Srbija ima naizgled lagodniji položaj, jer može da se oslanja na inflaciju, svakako više nego Hrvatska, no to lako može u ova rđava vremena da podstakne oslanjanje na relativno visoke deficite, jer nivo javnog duga ne mora da zabrinjava sve dok je rast privrede brži od rasta duga, što će reći od kamatne stope.
No, ako se cene u nekom času stabilizuju, a povećane kamatne stope ne mogu brzo da se smanje, biće potrebni mnogo veći fiskalni suficiti da se zaustavi rast javnog duga. Koji je i inače već veoma ubrzan. O svođenju na zakonom propisani nivo i da se ne govori.
I tu je sada kontekst trenutnih rasprava o štednji nasuprot rastu. Hrvatska je danas tamo gde bi Srbija lako mogla da bude u skorijoj budućnosti kada dalje inflatorno finansiranje ne bude više moguće. Hrvatska prolazi kroz recesiju sada, a Srbija je odlaže za neki naredni period. Prvo je izvesnost, a drugo rizik, ali koji se sa fiskalnim deficitima i blagonaklonim odnosom prema inflaciji zapravo povećava. Šta je bolje?
Uzmimo da obe zemlje mogu da ostvare istu dugoročnu stopu privrednog rasta, recimo uz inflaciju koja se ne razlikuje previše u odnosu na onu u zoni evra, pa tako i međusobno. Izbor je onda između štednje danas i štednje sutra, kada će se privredni rast ubrzati.
Sa stanovišta održavanja poželjnog nivoa javnog duga štednja danas, kada je realni rast veoma spor – nije dobro rešenje. To je ono što kaže MMF i na šta ukazuje i iskustvo sa trenutnom krizom. U tom smislu hrvatska privredna politika je zapravo problem, a nije doprinos rešenju.
Nasuprot tome, u Srbiji se olakšavaju fiskalni problemi inflacijom, što dodatna zaduživanja čini još uvek održivim, ali povećava rizik usled rastućih očekivanja da će se ti inflatorni podsticaji okončati. usled čega se zapravo isplati odložiti i potrošnju i ulaganja za vreme kada će doći do usporavanja rasta cena. U tom času, međutim, smanjenje fiskalnog deficita kako bi se zaustavio rast javnog duga delovaće recesiono i zapretiti da obeshrabri i potrošače i investitore.
Da to kažem ovako: danas se može stimulisati potrošnja i ulaganja ako se očekuje da će cene sutra rasti. To je ono što bi Hrvatska mogla da čini, kada ne bi bila pritisnuta problemima fiskalne održivosti.
Ukoliko se, međutim, očekuje usporavanje inflacije u skorijoj budućnosti, jer je trenutna stopa inflacije suviše visoka, to će destimulisati i potrošnju i ulaganja danas, usled čega će rasti dodatni pritisci da se država zadužuje kako bi olakšala poreski teret i održala preuzete obaveze. Što će dovesti do ozbiljnih problema sa finansiranjem uvećanog javnog duga kada se inflacija uspori i kada će potreba da se štedi imati dodatni recesioni efekat.
Tako da odlaganje u srpskim okolnostima pod opravdanjem da se vodi briga o privrednom rastu nije dobro rešenje. Verovatno je najbolje taj inflatorni balon izbušiti sada, a ne odlagati to za možda iluzorna bolja vremena.
Novi magazin, 24.06.2013.
Peščanik.net, 24.06.2013.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vladimir Gligorov (see all)
- Kosmopolitizam je rešenje - 21/11/2022
- Oproštaj od Vladimira Gligorova - 10/11/2022
- Vladimir Gligorov, liberalni i nepristrasni posmatrač Balkana - 03/11/2022
