Ima u našim crkveno-političkim događanjima nečeg bizarnog, pa povremeno i naglašeno grotesknog. To je čitavo vrzino kolo u kome je teško prepoznati ko je danas na kojoj strani i ko je s kim među ljuto zavađenim „justinovcima“. Nekada to dostiže razmere koje zbunjuju i one koji iznutra poznaju događaje u crkvi. Poznati publicista Željko Žugić Kotoranin, koji se godinama oglašavao u glasilu Raško-prizrenske eparhije „Sveti knez Lazar“, sada je podneo zahtev preko ministarstva vera u kojem traži – verovali ili ne – zaštitu ustavnog poretka Srbije i Ustava Srbije „od delovanja SPC“. Treba dakle zaštiti ljude od Srpske pravoslavne crkve, i to govori čovek koji brani vladiku Artemija – i tako se ovaj krug zatvara sa čitavim nizom laika publicista koji traže vanredni sabor SPC.

Neko je navodno ugrozio prava vladike Artemija, ali se za to ne nude nikakvi dokazi. Slobodno je govorio vladika Artemije godinama da treba braniti Kosovo, tako što bismo pozvali ruske dobrovoljce, a ustavnog predsednika Srbije Borisa Tadića nazivao je veleizdajnikom. Ova rogobatna retorika nije nimalo bezazlena, jer ako bi se nekim čudom i sazvao vanredni sabor, onda bi morao da se povuče patrijarhov potpis o smeni vladike Artemija i da najmanje polovina Sinoda podnese ostavku.

Zvanični portparol SPC vladika bački Irinej odgovara da je to klevetanje i SPC i države Srbije. Kako se može razumeti ovo što tvrde jedna i druga strana, osim kao vrzino kolo zbunjenih episkopa i zbunjenih državnih čelnika.

Naravno da nema elemenata i da ničija prava ovde nisu ugrožena, a šta će crkva raditi sa Artemijem to je njeno unutrašnje pitanje i tu stižemo do jedne enigme: ustavno-pravno crkva je odvojena od države, ali po potrebi i od prilike do prilike, nikom se to stanje ne sviđa. U momentu kada kosovski božuri venu, ovo deluje sasvim groteskno. Ovo je odbrana jedne politike koja nema šanse na uspeh i dovelo bi do izolacije i SPC i Srbije.

Ovo zaista liči na nas u momentu kada je Kosovo sve dalje i dalje, i kada se nikako ne snalazimo.

Ova zavrzlama mogla bi da bude nešto zabavno, ali ona to nikako nije. Sve jasnije se raspoznaje glas patrijarha Irineja koji ponavlja „Ovo je lepa zemlja i u njoj ima mesta za sve“, i da Srbi i Albanci treba da žive na Kosovu „kao nekada“. Ako se stavi na stranu groteska, i retorika koja nije neuobičajena za naše prilike, ovo je čisto politička borba i najgore bi bilo da patrijarh Irinej izgubi bitku. Crkvi je mesto na Kosovu, jer tamo je njena kolevka, a ove igre su samo zamajavanje naroda. Cena bi mogla da bude prevelika – ako već nije dovoljno velika.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 31.07.2010.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)

Author: Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.