U Pismu o namerama adresiranom na Međunarodni monetarni fond (MMF) iz sredine septembra meseca ove godine, vlada i centralna banka Srbije analiziraju privrednu situaciju u zemlji i navode sve što nameravaju da preduzmu. Ovo se pismo šalje kako bi predstavljalo osnov za program iz predostrožnosti sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom, kojim se obezbeđuje pristup njenim kreditima, ako zatrebaju. U međuvremenu je MMF taj program u visini od milijardu evra i odobrio.

Privredna politika obično sadrži identifikaciju ciljeva, često pod uticajem sagledanih problema, i izbor sredstava da se ti problemi reše i ciljevi ostvare. O kojim se problemima ovde govori? Verovatno ključni problem jeste privredni rast. Kako sada stoje stvari, ove godine se ne može očekivati stopa rasta mnogo viša od 2 posto. Sledeće se godine predviđa 3, a godinu dana kasnije 4 posto. Kako će se to postići? Vlada ukazuje na potrebu sprovođenja strukturnih reformi i navodi više stvari koje misli da razmotri i da promeni, ali mnogo toga konkretnog nema. Pogotovo nema procene kvantitativnih efekata. Kaže se da će se privredni rast zasnivati pre svega na povećanim ulaganjima i na većem izvozu, ali uopšte nije jasno kako se misli da se to postigne. Moguće je da to dođe nekako samo od sebe, ali stanje u privredi, a posebno u korporativnom sektoru, koje se gotovo uopšte ne razmatra, nije takvo da se to može racionalno očekivati. Takođe, nije jasno kako će se povećati izvozna ponuda, a uz to je potrebno zapaziti da se tražnja na najvažnijim izvoznim tržištima smanjuje, a konkurencija povećava, jer izlaz iz krize svi žele da nađu u povećanju izvoza.

Kada je reč o ubrzanju rasta, nije ni realno očekivati neke konkretnije ideje od ove vlade, jer ima manje od godinu dana do kraja mandata. Tako da čak i mnogo konkretnije ideje reformi, kada bi ih iznela, ne bi mogle da se razrade, a kamoli realizuju do predstojećih izbora. Drukčije stoji stvar sa fiskalnim problemima o kojima se dosta govori u ovom Pismu o namerama. Jednim delom je sadržaj zastareo jer su u međuvremenu realizovane neke od namera, recimo ona o zaduživanju u inostranstvu. Vlada se u ovom dokumentu dosta muči da objasni šta želi da postigne fiskalnom politikom i kako da to uklopi u ograničenje koje joj nameću fiskalna pravila. Konkretniji predlozi koji se mogu naći u ovom dokumentu su već odavno poznati i novih ideja zapravo i nema. Nagoveštavaju se različita smanjenja javne potrošnje, koja se gotovo uvek svode na smanjenje javnih ulaganja, a čak se i upozorava da su predstojeći izbori izazov za javnu potrošnju. Iz toga se može zaključiti da od nekih mera smanjenja javne potrošnje pre izbora ne bi trebalo očekivati previše.

Takođe se ponovo kaže da će se produžiti vreme odlaska u penziju, jer su alternative, po vladi, ili to ili smanjenje penzija. Kako će se to postići u postojećem odnosu političkih snaga, teško je videti. Takođe nije sasvim jasno kakav bi uticaj te mere mogao da bude na zapošljavanje. Vlada je svesna da je pad zaposlenosti veliki i nagoveštava da očekuje da se taj trend nastavi. U ovom se pismu ne mogu naći tragovi optimizma od pre oko pola godine kada se govorilo o trendu povećanja zaposlenosti. Podaci o oktobarskoj anketi radne snage će tek za koji mesec postati dostupni, ali čini se da vlada ne očekuje dobre vesti. Šta misli da čini da se poveća zaposlenost i smanje nezaposlenost i neaktivnost – to se u ovom dokumentu ne kaže, bar ne konkretno.

Jedna mera koja bi mogla, bar teorijski, da pomogne jeste poreska reforma, koja se razmatra, ali se zaključuje da bi trebalo videti kako da se ona konkretno formuliše i primeni. Ideja je da se smanje neposredni i povećaju posredni porezi, uz eventualno povećanje poreza na svojinu, ali se upozorava da bi trebalo izbegavati negativne posledice usled povećanja regresivnosti takvog reformisanog poreskog sistema. Iz čega se može zaključiti da od poreske reforme neće biti ništa pre izbora, a nije izvesno ni kasnije.

Centralna banka je zadovoljna monetarnom politikom i tu ne misli ništa da menja. Očekivanja su da će se inflacija usporiti, pre svega usled usporavanja rasta privredne aktivnosti i depresivnog stanja u kojem se nalaze i privatna i javna potrošnja, ali se to ne kaže. Ukazuje se na stabilnost finansijskog sistema, ali se ne kaže kako će se obezbediti njegova povećana kreditna aktivnost. Govori se o merama kojima se teži povećanju likvidnosti, kao što je propis o plaćanju u roku od 60 dana, mada nije jasno kako će teći njegova primena i šta će se dogoditi onima koji ne mogu da poštuju tu uredbu. Ukazuje se i na rizike po kretanje inflacije, recimo zbog neizvesnosti oko ponude poljoprivrednih proizvoda, ali se ne govori mnogo o tome šta će tačno centralna banka da čini na obuzdavanju inflatornih kretanja, a i na smanjenju deflatornih rizika. Jer i jedni i drugi su prisutni: proizvodnja je ispod potencijalne i zaposlenost se smanjuje što su svakako deflatorni pritisci, a preduzeća i trgovci teže da povećanjem cena i odloženim plaćanjem poprave svoje poslovne bilanse, što vodi inflatornim pritiscima. Tome valja dodati i neizvesnost oko fiskalne politike za sledeću, izbornu godinu.

Tako se u Pismu o namerama govori uglavnom o namerama, mada s obzirom na blizinu izbora nije sasvim jasno ni o čijim je tačno namerama reč?

 
NIN, štampano izdanje, 03.11.2011.

Peščanik.net, 03.11.2011.