Doktor Vojislav K. je zagonetna ličnost i to sporno nije. Sve je tajanstveno u njegovoj pojavi – od očiju koje „jedine gledaju u lice“ narodu, do knjiga njegovih u kojima – istini za volju – ništa rekao nije. Nema ni njegove biografije odnosno žitija mu iako imamo javne poslenike koji to mogu da urade. Tu je seja Ljiljana Bulatović – rodom iz SSRN – ili doktor Čavoški koji se sličnim poslovima bavi. Doktor K. se ne pojavljuje često jer neće da se njime bave novine. On je Mesija jedne „nacionalno odgovorne politike“. Nije ga bilo ni na mitingu koji je organizovala njegova DSS, pa ni na Savskom mostu uz onaj transparent koji se vidi iz aviona, protiv NATO zlikovaca okupljenih u Beogradu, koji su nas bombardovali – kao da mi nismo nikada nikog bombardovali, recimo u Sarajevu. Nije bilo doktora K. ni na Tašmajdanu na otvaranju aleje diktatora, gde mu je i bilo mesto. Ne, on se retko pojavljuje i brojni novinari to ne shvataju. Doktor K. se ukazuje narodu u posebnim momentima – i ukazao se u Kruševcu carskom. Naravno, ništa nije rekao jer proroci i mesije govore sibilinskim frazama. Ukazao se na trenutak u ruskoj ambasadi jer to se moralo budući da je samo „Gospod Savaot veći od ruskog cara“, kako je govorio vladika Njegoš.

Problem je u tome što se ne pravi razlika između pojavljivanja u javnosti i ukazanja koje pripada prorocima.

Sada se morao ukazati narodu srbskom jer konferencija NATO u Beogradu zapretila je „nacionalnim interesima“. Oglasio se i prvosveštenik SPC patrijarh Irinej lično. Odavno oni duvaju u isti rog i sledbenici čekaju taj glas udvoje. Konferencija NATO u Beogradu je nešto „neprihvatljivo“ i to je – kazao je patrijarh Irinej – „pogan lek“ za sve nevolje koje podnosi ovaj „kosovski narod srpski“ jer „svi smo mi rođeni na Kosovu“, kazao je ne jednom prvi Guslar DSS-a, pesnik i propovednik i neumorni agitator iz štaba doktora K. Naravno, sve su to besmislice u tri glasa, no Srbija od toga živi. Sledbenika DSS-a je sve manje a Guslara malo ko sluša, ali patrijarh je nešto drugo – SPC stoji visoko na listi institucija kojima narod poklanja poverenje. A i s novcem stoji bolje, njoj restitucija dolazi kao mana nebeska kakvom su se Izrailjci hranili punih četrdeset godina tokom prolaska kroz Pustinju. Smetaju patrijarhu Irineju NATO generali i admirali, a sam ima vladike koji su poimenice zaduženi za blagosiljanje vojske. Jedni su specijalno zaduženi da škrope bosiljkačom samo oruđa iz raketnog sistema PVO vojske Srbije, drugi za pešadiju i tako redom sve do ideologa koje plaća Ministarstvo prosvete Srbije. Mudruju politički, vojni i verski analitičari po novinama – a među njima je i dosadni pisac ovih palanačkih zapisa – da li je izjava patrijarha Irineja mešanje Crkve u poslove države ili nije. Nije sigurno, jer oni zajedno rade i zajedno se ukazuju narodu u retkim trenucima.

Iz literature: ove slepe vođe slepoga naroda opisao je srpski pisac R. D. u svom delu Vođa – videti to delo.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 18.06.2011.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)