Podaci o ukupnoj proizvodnji za prošlu godinu su objavljeni i iz njih se vidi da je nastavljeno smanjenje ulaganja po veoma visokoj stopi od gotovo osam odsto (realno).

Imajući u vidu da se ne očekuje rast privatne potrošnje, a planira se smanjenje javne (i jedna i druga su imale negativan rast i prošle godine), ostaje izvoz. No, a to je važno, proizvođači mogu da se okrenu izvozu ako se smanjuje prodaja kod kuće, ali da bi izvoz nastavio da se povećava potrebna su ulaganja. Pomaže ono što čini priroda, jer se dobre vremenske prilike mogu posmatrati kao njena ulaganja u poljoprivredu, ali to je kapriciozan partner. Kakvi su izgledi za povećanje investicija u naredim godinama?

U mnogim susednim zemljama dolazi do postepenog oporavka kako javnih tako i privatnih ulaganja. Zapravo, ako se izuzme Hrvatska, gde se takođe nastavlja dezinvestiranje, u svim drugim susednim zemljama beleži se rast ulaganja. To važi kako za Makedoniju, tako i za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, ali i za druge susedne balkanske i srednjeevropske zemlje. Najčešće je reč o rastu javnih ulaganja, ali uz njih idu i privatna. U najnovijem izveštaju Bečkog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja uočava se upravo to. Pre krize nije bilo neke jasne veze između javnih i privatnih ulaganja, dok je ova korelacija prilično jaka u vreme krize. Što praktično znači da se javnim ulaganjima podstiču privatna u okolnostima kada se potrošnja, privatna i javna, inače smanjuje.

Ovo zato što su povećana javna ulaganja isto što i dodatna tražnja za proizvodima privatnog sektora, koji stoga ima interes da ulaže u povećanje sopstvene proizvodnje. Ovde je reč o ulaganjima u oblastima u koje sam privatni sektor nema interesa da ulaže ili za čije proizvode u krizi nema potrebne privatne tražnje. Verovatno najveći problem zna da bude to što država u recesiji ili u periodima usporenog rasta teži da štedi upravo na ulaganjima, kako bi sačuvala tekuću potrošnju. Usled čega nema investicione tražnje ni u privatnom niti u javnom sektoru. I zaista, ako se pogledaju kretanja u većini zemalja jasno je da su povećani izdaci na socijalne transfere, dok je smanjena kapitalna potrošnja. To je donekle očuvalo postojeću proizvodnju, ali nije delovalo podsticajno na dodatna ulaganja.

Ipak, u nekim susednim zemljama pokrenuti su neki javni projekti, pre svega u infrastrukturi, koji su doneli i nove poslove privatnom sektoru. U slučajevima gde se time bar donekle ublažilo smanjenje proizvodnje, to je uticalo i na manji porast javnog duga, bar u odnosu na ukupni proizvod. Tako da je, opet, većina susednih zemalja manje zadužena, bilo kada je reč o javnim ili o stranim dugovima. Opet, izuzetak je Hrvatska koja doduše ima smanjeni problem stranog duga, jer se značajno smanjio uvoz, ali gde javni dug raste isto tako brzo kao u Srbiji.

Prezaduženost, opet, ograničava ulaganja zbog toga što je potrebno smanjivati potrošnju, privatnu kao i javnu, kako bi se vraćali dugovi. I onda se štedi na ulaganjima, a ne na tekućoj potrošnji. U drugim susednim zemljama taj je pritisak znatno manji, što stvara uslove za dalji rast investicija, kako javnih tako i privatnih. Uz oporavak stranih tržišta, pre svega u Evropskoj uniji, ali i u okruženju, trebalo bi očekivati da privatni investitori povećaju aktivnost nezavisno od investicionih namera vlasti. Tako da se očekuje rast ulaganja u praktično svim susednim zemljama, uz istovremeno smanjenje fiskalnih deficita i uopšte javne potrošnje.

Nasuprot tome, izgledi u Hrvatskoj i Srbiji su neizvesni. U poslednjih par godina redovno se planiralo ubrzanje proizvodnje na osnovu pojačane investicione aktivnosti, ali to se nije ostvarilo. Trenutno je udeo investicija u domaćem proizvodu u Srbiji veoma mali, što bi samo po sebi trebalo da znači da će doći do rasta ove i sledećih godina. Podaci za prvi kvartal 2014. će biti objavljeni tek krajem ovog meseca, pa će se znati da li je to tačno. U ovom času iz mesečnih podataka o kretanju industrijske proizvodnje i drugih aktivnosti teško je zaključiti da je došlo do preokreta u investicionoj potrošnji. Slična su kretanja u Hrvatskoj, gde kao i u Srbiji tek predstoji dodatna fiskalna konsolidacija, jer su deficiti na rekordno visokim nivoima.

Tako da bi trebalo očekivati postepeno poboljšavanje privrednih kretanja u većini balkanskih i srednjeevropskih zemalja, jednim delom kao posledica povećanih ulaganja, privatnih verovatno više nego javnih. To je, međutim, neizvesno u Srbiji i Hrvatskoj (i Sloveniji, ali iz drugih razloga – tu je najveći problem sanacija bankarskog sistema koja je skupa) jer se obe tek sada suočavaju sa potrebom da povećaju štednju, pošto su budžetska kretanja neodrživa. Tako da će obe zemlje morati da reformišu i javni i privatni sektor, pa tek onda da očekuju značajnije povećanje ulaganja.

Novi magazin, 07.04.2014.

Peščanik.net, 07.04.2014.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija