Zašto, za ime Božje, svakoga Uskrsa i Božića neki ljudi smatraju da treba da me nerviraju? Evo, koliko od Velikog petka počinje serija SMS poruka i elektronskih pisama sa ponekad nezamislivo blesavim sadržajem. Jedan mi je čestitao Veliki petak, onako usput, u telefonskom razgovoru! Pobesneo sam: od vas Srba nikad hrišćani! Veliki petak je najtužniji dan u vascelom hrišćanluku, zaboga! Čestita se Uskrs, u nedelju! Njima govoriti…

Onda kreću SMS-ovi: obično ide „Hristos vaskrs!“, što ne znači ništa ni na jednom od naših jezika, ali im se čini zgodno, nekako slavjanoserbski valjda. Uskrs već dve i po decenije nije Uskrs, nego „Vaskrs“; iz istih razloga, očigledno. Ako je Hrvatima Uskrs, e vala nama nije! Sve se to pretvorilo u šifrovani jezik za razlikovanje od Onih Drugih, ono što se u Starom zavetu zove „šibolet“ i važi i dan-danas kod svih šovinista kao efikasno sredstvo za identifikaciju i – često – prateće ubijanje.

Idemo dalje: najuporniji pošiljaoci SMS čestitki su bivši komunisti, a sadašnji revnitelji. U SMS-deseterce neću ni da ulazim, gadi mi se. Od subote su mi stigle SMS-čestitke od – između ostalih – jednog bivšeg ministra i bivšeg načelnika Centra SDB (na ruskoj ćirilici, molim, sa „č“ na kraju prezimena, jer Rusi „ć“ nemaju); od nekoliko visokih funkcionera onog tamo (SFRJ) režima; od jedne Tuđmanove uzdanice i medijskog ljudoždera u najgore vreme, sa uvodnom rečenicom „Brate moj pravoslavni…“. Šta da vam pričam, sestre slatke i braćo u Hristu?

Dobro, Basara i Paković lepo su to objašnjavali u Vikendu, svako na svoj način i tu se slažem s njima, ali ne mogu da odolim da ne dodam još malo. Da se odmah razumemo: ja se privatno osećam kao hrišćanin; tako se i pišem, ali bez denominacije zato me i nervira to hadezeovsko „brate pravoslavni“. Ne pripadam nijednoj crkvi, na crkve gledam sa hladnim neodobravanjem i sa usklikom „Apage!“ u sebi. Vojujući ateizam ide mi na živce, jer je bezobrazan koliko i vojujuće crkve. Šta je koga briga u šta ja intimno verujem, kad ja to nikoga ne pitam? Važno je čega se u životu držim i mogu li da se pogledam u ogledalo bez straha; to, uostalom, mogu i mnogi ateisti – pa šta? Veliki jevrejski hasidski mistik iz 18. veka, Baal Šem-tov, lepo je rekao: „Bog kaže: Kamo sreće da su izgubili Mene, a sačuvali Moje učenje“. Zlatko Paković lepo je objasnio zašto je osnovna jevanđeljska poruka ljubavi jedino važna; sve ostalo je sumnjivo. Kad su onom Čestertonovom simpatičnom malom župniku ocu Braunu objašnjavali da postoji „misteriozni i skriveni Bog“, on je pobesneo: nema, kaže nikakvog misterioznog i skrivenog Boga; „Bog je bio čovek i hodao je među nama“.

Taj Bog umro je za nas i uskrsnuo da bi nam dao pouku ljubavi. Sve ostalo su podle mistifikacije sa namerom protivpravnog prisvajanja tuđe pokretne stvari ili nekretnine (češće), što je simonija; učešća u vlasti, što je filetizam; moralnog ucenjivanja, što je licemerje.

I izvinite ako je nešto bilo, što kažu seljaci.

 
Danas, 15.04.2012.

Peščanik.net, 16.04.2012.