Suma njegovih ideja je sasvim jednostavna, do neponovljive banalnosti. Ide po Srbiji prvi Tehničar i zasipa je nečim tako dobro poznatim. Izložio je još 2002. svoj program, u vidu jedne poruke upućene učesnicima simpozijuma o liku i delu famoznog vladike Nikolaja. I od tada on to ritualno ponavlja. Poznati, do mržnje i zlobe, ostrašćeni ideolog fašističkog vođe D. Ljiotića, za Koštunicu je svetlo u istorijskoj tami srpske istorije. “Kao narod i država”, kazao je vrhovni Legalista, “smoći ćemo snage da putovanje srednjim putem nastavimo (a njegov srednji put vodi u Rusiju koje odavno nema). Na to nas u ovoj prilici podseća naš putovođa vladika Nikolaj”. U istoj besedi on pominje “uska biblijska vrata”, kroz koja Srbija treba da uđe u večnost. EU i Evropa, to su za njega pojmovi nedostojni pomena. Uspeli smo da odgonetnemo odakle su ova “tesna vrata”. Kod Luke u 13.23. zaista se pominju ta vrata, ali kao metafora o ličnom spasenju.

Ovo je samo jedan primer licemernog korišćenja jevanđelja. Javnost je zasuta tim licemerjem, a uoči Uskrsa sve ga je više. Niko ne spori pravo V. Koštunici da govori o Nikolaju i Ljutiću onako kako govori. To je njegov izbor po principu duhovne srodnosti, ali licemerje političkih voždova zaista je uzelo maha. Toga do sada nije bilo u ovako grubom, nakaznom vidu. U licemerju se utrkuju i nadmeću spisatelji, državni pesnici-propovednici, utrkuju se i nadmeću u licemerju. Dodaju po koji citat iz Biblije, pomenu Hrista i nastavljaju svoj maraton licemerja. A u Matejevom jevanđelju, u 23.27, Isus je jasno istakao definiciju licemerja. Grozno zvuče te Isusove reči: “Teško vama književnici i fariseji, licemjeri što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lijepi, a unutra su puni kostiju mrtvačkijeh i svake nečistote”.

Teško je poverovati do koje mere je politički diskurs prezasićen licemerjem. Lažni bogomoljci, bezdarni pesnici-propovednici – a svaki od njih sanja da bude Filip Višnjić srpske Udbe – pune novine, govore na televiziji i ne kriju svoj strah od Evrope. Psovke i rugoba od reči – to im je jezik. Neka radikalska perjanica imenom Krasić upotrebljava toliko psovki da ga je zazorno i citirati. Davno su ozbiljni ljudi ocenili Ljotića kao “političkog fariseja i licemera”, još pre svetskog rata, ali su ovi današnji njegovi sledbenici prevršili svaku meru. Šteta što zakon brani navođenje njihovih “metafora”, makar kao primer. Englezi taj zakon zovu – moral insanity. A kada čovek čita izjave Koštuničinog ortaka V. Ilića, biva mu jasno da ovde i stroga primena evropskog zakona neće lako proći. Čitaće prvi Tehničar svakodnevno svoje sastave i mnogi će mu verovati, a V. Ilić će psovati.

Junaci prostačke fraze su “voždovi” narodni – a Evropa čeka.

Licemeri su to što su, i Molijer i Đura Jakšić su iz poznavali, ali ovi mnogo lažu. Malo je kada i u našoj političkoj istoriji bilo toliko laži i licemerja. Oni postavljaju ultimatum Evropi, onoj sili koja je ipak, koliko toliko zaustavila njihovo bezumlje. Vreme je zaista za dekontaminaciju. Čekanje Uskrsa je, barem nekima, opomena za to. A nade ljudske ima i biće je, posebno tamo gde fariseja i licemera manje ima. Veruju oni u svoj dan današnji, i ne znaju šta je to “nada trećega dana”.

I ovaj mali uskršnji esej o licemerju podsećanje je na to.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 16.04.2008. 


The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)