Foto: Predrag Trokicić
Dobro bi bilo da na prvim sledećim izborima pobedi Saša Janković. Ne kažem da bi bilo loše da pobedi i neko drugi iz (demokratske – da je sad ne definišemo i ne personalizujemo) opozicije, ali pretpostavimo da, sudeći po predsedničkim izborima, Janković ima najveće šanse.
Posebno mi poverenje ulivaju – to u politici nije nevažno – ljudi oko njega, mada i tu ima kukolja. Još više, naravno, neki bitni elementi programa, pre svega vladavina prava. Ima dobrih razloga da se očekuje da bi u tom slučaju Srbija bila demokratskija, slobodnija i pravednija zemlja.
Ne bih, dakle, imao nikakvih problema s tim da pobedi Pokret slobodnih građana. Ali imam problem s time što „moj kandidat“ srlja u propast. Ili, da budem blaži, što nisam siguran da to što Janković radi vodi ka pobedi.
A pre svega se ne vidi da se njegov Pokret uspostavlja kao funkcionalna organizacija, odnosno „političko preduzeće“. Još uvek on mnogo više liči na kružok slobodnomislećih intelektualaca nego na „parni valjak koji melje“, da parafraziram stih jedne dobre navijačke pesme.
Čini mi se da Jankoviću u tom smislu medveđu uslugu čine i brojni (žestoki) kritičari „Vučićevog režima“. Previše ostrašćeni i, posebno, usmereni na kritiku nekih pojavnih manifestacija vlasti, zapostavljaju ili sasvim gube iz vida prave poluge i stvarne mehanizme osvajanja i održavanja političke moći.
Retko ko je, naime, u predlogu da Ana Brnabić bude premijer(ka) video išta pozitivno. Nemački mediji – koji dabome nisu pod kontrolom Angele Merkel i koji su umeli oštro da kritikuju Vučića – u tome su videli „rafiniran šahovski potez“. Neće, naravno, priznanje da je nešto učinjeno valjano (ne ulazeći ovde u Brnabićkine dosadašnje rezultate i profesionalne kvalitete da obavlja namenjeni joj posao) promeniti suštinu Vučićeve vladavine; naprotiv, taj dobar potez samo pokazuje koliko je on ozbiljan i, ako hoćete, opasan protivnik. Ne, pobeda protiv njega neće poput kruške pasti u krilo.
Vučićevom „profilu“, koji se gaji u opozicionoj javnosti, mnogo bi više odgovaralo da je umesto AB kao svog naslednika predložio još jednog AV, tj. Vulina. Prema revolucionarnom principu „što gore to bolje“, to bi za opoziciju bilo bolje. Nažalost, to se nije desilo.
Kao što vlast satanizuje opoziciju, tako i opozicija satanizuje vlast. Satanizacija je efektna, ali defektna, to jest – neefikasna. A i pitanje je da li iz tog cepanja Srbije na dva dela (na prvu i drugu?) ova potonja može da izađe kao pobednik.
Jer, dok je Vučić stalno u kampanji, opozicija je neprekidno u fazi sanacije i konsolidacije.
Peščanik.net, 22.06.2017.
Srodni linkovi:
Rastislav Dinić – Marionetsko pozorište
Vladimir Gligorov – Izborna autokratija
Rastislav Dinić – Srpski scenarista
Boban Stojanović – Ana u šećernoj vuni ili tragedija državne službenice
Nadežda Milenković: Ko, bre, sirotinja – daj pet premijera!
Da se zna! – Šta izbor Ane Brnabić za premijerku Srbije (ne) znači za LGBT zajednicu u Srbiji
Rastislav Dinić – Jedan razlog protiv
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mijat Lakićević (see all)
- Putinovo „paljenje Rajhstaga“ i Vučićevo pumpanje srpstva - 29/03/2024
- Pretnja mirom: Srbi, Rusi i Kant - 22/03/2024
- Željko Obradović, državni neprijatelj - 23/02/2024
