U Bogoti, glavnom gradu Kolumbije, održana je godišnja konferencija Globalne mreže za razvoj, međunarodne organizacije koja okuplja istraživače razvoja iz celog sveta. Glavna tema je bila finansiranje razvoja. U svetlu finansijske krize, naravno. Možda najvažnije zapažanje sa konferencije jeste da se zemlje u razvoju nalaze u položaju u kojem bi mnoge zemlje u tranziciji, kao na primer Srbija, htele da budu: priliv stranih ulaganja, stvarni ili potencijalni, veći je nego što je ikada bio. Kolumbijski ministar finansija je rekao – pare nisu problem. Ili, drukčije rečeno, količina nije problem, problem je kvalitet, to jest, u šta se novac ulaže.

Svet u razvoju se ne nalazi u tom položaju zato što razvijenim zemljama ide dobro, pa ulažu u manje razvijene. Trenutna povoljna situacija u velikom delu sveta posledica je ubrzanog napredovanja samih zemalja u razvoju i porastu njihove međusobne trgovine. U jednom delu se ubrzano povećava industrijska proizvodnja, pa i potrošnja, a u drugom delu privredni rast se ubrzava zbog povećane tražnje za sirovinama.

Problem kvaliteta jeste kako da prvi proizvode sve kvalitetniju industrijsku robu, a da se drugi ne oslanjaju samo na izvoz sirovina i energije, već i na industriju i kvalifikovanije usluge. A da i jedni i drugi obezbede potrebnu privrednu i, što je možda još važnije, političku stabilnost.

Dakle, zemlje, na primer, Latinske Amerike brine višak para, dok veliki deo Balkana, ali i još nekih drugih zemalja u razvoju, brine njegova nestašica. Zemlje u razvoju bi da izbegnu da dođu u situaciju u kojoj se nalazi, recimo, Srbija, da je kvantitet stranih ulaganja sada mali, ako ga uopšte u neto iznosu ima, jer je kvalitet ulaganja u prethodnom periodu bio rđav.

Uz to, da izbegnu političku nestabilnost poput one koja se vidi u Srbiji i drugim zemljama u tranziciji. Teško je reći, to bi nekako bila poruka konferencije, da se zna kako to postići, a i nije baš izvesno.

 
Blic, 19.01.2011.

Peščanik.net, 19.01.2011.