Smrt Srbima – sloboda fašizmu! Eto, dame i gospodo, ovom bi se apsurdnom, novokomponovanom parolom mogli opisati učinci prošlonedeljnog mitinga u Srpskoj Atini! Sam miting, inače, bio je bleda senka mnogo uspešnijih uzora iz devedesetih.
Kako biva, u trenutku prosvetljenja narod najednom shvata da je vlast izgubila legitimitet i da takva, nelegitimna, namerava da Vojvodinu otcepi od matuške Srbije, pa preduzimljiv kakav je, narod spontano izlazi na ulice, naravno goloruk, i tu, na ulici, narod traži pravdu. Komedijant slučaj nekako uvek udesi da se u takvim situacijama narodu pri ruci nađu politikanti kojima je ispunjavanje narodnih želja smisao života. Epilog: U situacijama kada im pođe za rukom da narodu ispune želje, politikanti se sele u kabinete, javna preduzeća i upravne odbore, a narod se vraća u svakodnevicu svoje vekovne bede. I tu – u bedi i čemeru – čeka sledeće prosvetljenje.
Tako, cenjeni publikume, funkcioniše takozvana srpska politika. Moram priznati da sam očekivao više od Vučića. Na momente mi se tokom proteklih meseci činilo da se Overlord uzvisio iznad beslovesnosti populizma i da je ukačio šta je suštinski smisao države. Uzalud behu sve nade moje. Ili nije ukačio ili, možda, ne sme da ukači! Ponavlja kobnu grešku koja se – takav je prevarni svet – u početku čini kao baš dobar potez. No, dobro! Zavirimo mi malo iza mitingaškog dima i pogledajmo šta se tu vaistinu događa. Videćemo deo jedne države (kakva je takva je) koji ulaže državne pare u okupljanje mase čiji je cilj da uruši i obesmisli drugi deo iste te države isključivo zbog toga što pojedinci iz prvog državnog dela žele da se dokopaju primamljivih mesta u aparatu drugog državnog dela. Okupljeni narod tu služi da se ne bi videlo da je taj posao u stvari jedan od mnoštva ovdašnjih državnih udara. Ali vidi se, brate.
S druge strane, želja ambicioznih politikanata za vlašću je – što bi reko Sahibija – potpuno legitimna. Ali Sahibija, naravno, kao “srpski mislilac” i kabinetski čovek, ne zna mnoge stvari koje bi Vučić kao iskusni operativac svakako morao da zna. Ili bi mu bilo krajnje vreme da ih nauči. Idemo redom: 1. Stabilnost države počiva na stabilnosti njenih institucija. 2. Stabilnost institucija, opet, počiva na suzbijanju pojedinačnih samovolja (bez obzira koliko Overlordu ovaj ili onaj samovoljnik bio drag). 3. Smisao institucija je usmeravanje nacionalnih energija, a ne raspirivanje strasti kolektivnog nesvesnog. Država, nadalje, u kojoj to nije tako – a u našoj očigledno nije – u stvari i nije država nego labava konfederacija međusobno zaraženih plemenskih zajednica. A u takvoj državi, dame i gospodo, svi indukovani mitingaški strahovi pre ili kasnije postanju stvarnost.
Danas, 14.04.2013.
Peščanik.net, 15.04.2013.
