Fotografije čitateljki, Mina Milenković

Fotografije čitateljki, Mina Milenković

„Divni su ovi Srbi“ – mora da se juče, ako je suditi po njihovim izjavama, vrzmalo po glavi svakog od trojice članova kolektivnog predsedništva Bosne i Hercegovine dok je trajao neformalni deo njihove zvanične posete Beogradu, koji se sastojao od šetnje glavnom pešačkom i trgovačkom ulicom u centru grada, kratkog odmora u bašti jedne kafane, te partije šaha i kulturno-umetničkog programa u jednom od najvećih gradskih parkova. Posle cele one gužve od pre dve nedelje, odlično smo prošli, biće da su zaključili.

„Divni smo mi Srbi“ – mora da se juče vrzmalo i po glavama mnogih „Srba“, pošto su u okviru informativnog programa nacionalnog javnog servisa odgledali izveštaj o poseti tročlanog predsedništva Bosne i Hercegovine predsedniku vlade Srbije. Nijedan kamen nije poleteo na trojicu političara iz susedne države. Niko im ništa ružno nije dobacio na ulici. Nije bilo neprijatnosti. Tradicionalno gostoljubivi „Srbi“ dočekali su ih kako i dolikuje – hlebom i solju, razmišljali su, sva je prilika, ti sobom zadovoljni „Srbi“.

„Divan sam i najbolji ikada Srbin“ – mora da se juče vrzmalo i po glavi predsednika vlade Srbije. Na njihove kamenice, kojima su hteli da me ubiju u Potočarima, odgovorio sam uistinu hrišćanski – hlebom i solju, verovatno je i on pomislio. Šta god da pričaju o nama „Srbima“, kakve god rezolucije da predlože, još jednom smo pokazali – biće da je zaključio na kraju dana predsednik vlade – koliko smo civilizovani i miroljubivi: naša ruka pomirenja i dalje stoji ispružena.

Da nema pojma šta se dogodilo pre dvadeset godina, neko bi zaista pomislio kako „Srbi“ predano otelovljuju hrišćanske ideale trpeljivosti, blagosti i dobrote. Scenaristi i reditelji (sve sami amateri, rekao bih) jučerašnjeg susreta između bosanskohercegovačkih i srpskih političara tako su kreirali sliku o civilizovanim i pristojnim „Srbima“ koji su okrenuli i drugi obraz posle šamara koji je u njihovo ime primio predsednik vlade na obeležavanju dvadesete godišnjice od genocida u Srebrenici.

Spram navodnog primitivizma i divljaštva (a to je slika iz Potočara na kojoj su danima insistirali domaći mediji) susednog naroda, „Srbi“ su demonstrirali svoju tobožnju civilizovanost, inteligenciju i kulturu. Ako to nekoga podseti na imperijalnu propagandu kojoj su pribegavale devetnaestovekovne kolonijalne sile i tako pravdale nasilje kojem su pribegavale – na dobrom je tragu. Poseta tročlanog predsedništva Bosne i Hercegovine u Beogradu je iskorišćena za još jedno relativizovanje događaja iz devedesetih, a pre svega predstave o tome ko su zaista bili dželati, a ko žrtve.

Zašto su barem dvojica od trojice članova bosanskohercegovačkog kolektivnog predsedništva pristali da učestvuju u ovom besmislenom igrokazu, možemo samo da nagađamo. Ako su to učinili zarad pomirenja između „naroda“ i mira između dve susedne države, morali su ipak bolje da razmisle koliko jedan ovakav politički portret sa jasno određenim kolektivnim ulogama koje te „narode“ dele na „primitivne“ i „civilizovane“, na „podmukle“ i „gostoljubive“ tome doprinosi. „Najvrednije u ovoj poseti bila je atmosfera“ – rekao je na kraju posete jedan od trojice članova bosanskohercegovačkog predsedništva. Atmosferske prilike u Beogradu i juče, kao svih prethodnih dana, bile su teško podnošljive, doslovno uzavrele, pa lekari već neko vreme uporno opominju da se ne izlazi na ulicu. Biće da je zato „srpska“ strana notornog predsednika Republike Srpske ovaj put ostavila skrivenog u ormanu.

Peščanik.net, 23.07.2015.

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).