Opozicija je usvojila pet načela, među kojima nema ni jednog o privrednoj krizi, političkoj korupciji i socijalnom nezadovoljstvu. Za razliku od raznoraznih političkih programa od pre dvadesetak godina, nema ničega o zapadnim granicama i o Bosni i Hercegovini. Inače, za partije opozicije, vreme kao da stoji.

Slično je stanje i u vladajućoj koaliciji. Ističu se veliki uspesi, praktično na isti način i gotovo istim rečnikom kao pre dvadesetak godina. Svi uspesi su u međunarodnoj politici, gde se pod uspehom podrazumeva to da ni jedan problem nije rešen, što je takođe ključni cilj već dve decenije. Iz vlade se, opet, čuje da se ministri spremaju za pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom, sa glavnim ciljem da ih se ubedi da se ono što je tek pred koji mesec dogovoreno neće moći da se ostvari i kako je potrebna dodatna podrška i novčana pomoć. Takođe, čuju se vajkanja kako su bankarske marže suviše velike, što bi lako moglo da dovede do toga da banke procene da rizik poslovanja raste – i da dodatno povećaju cenu kredita.

Sve to nije novo. Recimo, vlada ili može nešto da uradi da smanji bankarske kamate ili marže, ili ne može. Ako može, tada kritikovanje banaka nema smisla, potrebno je doneti odgovarajuće mere. Ako ne može, tada kritika ima još manje smisla, jer će se dobiti odgovor, koji je i usledio – da cena kredita zavisi od rizičnosti ulaganja. Uostalom, reč je o ugovornom odnosu između banke i njenih klijenata, u šta vlada ne bi trebalo da se meša. Što su, na jedan ili drugi način, i rekle banke i centralna banka.

Ministarstvo finansija, opet, sprema novi rebalans budžeta. Pored toga, spremaju se i novi porezi. Kao i pre godinu dana, te promene su u potpunosti reaktivne. Ništa se ne kaže koji ciljevi privredne politike se time žele postići? Jasno je da postoje finansijske obaveze i da je potrebno da se ispunjavaju, ali ministarstvo finansija nije blagajna, već nosilac privredne politike. No, očigledno, ono se ne smatra nadležnim za to, a sva je prilika da ga tako ne doživljavaju oni kod kojih je politička moć.

I to nije novo. U javnosti se to pripisuje partijskoj državi, zapravo multipartijskoj državi. Nije, međutim, Srbija jedina zemlja sa višepartijskim sistemom, ali jeste jedna od retkih gde vlast nije u vladi, već u neformalnim vidovima odlučivanja. Tako da je najvažnije političko telo pretvoreno u administrativno. To se vidi ne samo u činjenici da neke političke odluke donose oni ministri koji su i šefovi partija, dok se od predsednika i drugih članova vlade očekuje ili da šire optimizam, ili da prebacuju odgovornost na druge, u zemlji i u inostranstvu, ili da sprovode odluke donete na nekom drugom mestu. Tako je bilo i pre dvadesetak godina, tako da vreme kao da stoji i u tom pogledu.

Šta će biti ishod? Ovi koji su sada na vlasti će „ispustiti loptu“, kako se to kaže u Americi. Njihova je nada da ih glasači neće kazniti na sledećim, vanrednim ili redovnim, izborima, zato što je opozicija gora. Što ona dokazuje svaki put kada se dogovori oko načela, kao što je sada slučaj. Tako da i oni na vlasti i oni u opoziciji rade na tome da se ništa ne menja, kao da vreme stoji.

 
Blic, 27.06.2009.

Peščanik.net, 27.06.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija