fasada

Foto: Predrag Trokicić

Vučić popušta. Mislim informativno. To jest, u baratanju informacijama kao da sve više liči na anegdotski neobaveštenog Koštunicu. Recimo, na samom početku ove sedmice, u ponedeljak 15. oktobra, najavio je ulaganje (u naredne tri godine) milijardu evra u zdravstvo. Pa je onda izneo konkretne brojeve: „235 miliona evra za opšte bolnice, za Tiršovu još 54 miliona evra, za 11 klinika 100 miliona evra, a biće i oko 200 miliona evra za domove zdravlja“. Kada se sve to, međutim, sabere dobije se tačno 589 miliona evra. Dakle, tek nešto male više od polovine sume koju je „dupli predsednik“ obećao. Možda je nešto zaboravio da pomene, a niko nije smeo da ga opomene? Svejedno, ne sluti na dobro.

Ili sledeći, to jest „slučaj medicinske sestre“. „Verovali ili ne“, objavio je Vučić istom prilikom kad i gore pomenuto ulaganje, „imamo najveći problem s medicinskim sestrama, jer odlaze“. A to da medicinske sestre, kao i lekari uostalom, odlaze iz Srbije, poznato je odavno. Nema ko o tome nije pisao.

Kad smo već kod medicinskih sestara (i „braće“ – da budemo rodno korektni) još je u nečemu AV pogrešio. „Lično ću se zalagati da medicinske sestre dobiju najveće povećanje, rade najteži posao, najviše se muče“, rekao je Vučić. Međutim, i dosadašnjim sistemom – mada je tu proizvoljnosti bilo daleko više nego sistema – kojim je upravo Aleksandar Vučić, u kojoj god ulozi da se nalazio suvereno rukovodio, zaposleni u zdravstvu generalno, pa i tzv. pomoćno medicinsko osoblje, prilično su loše tretirani. Recimo, kao što je na ovom mestu već pisano, prosečna plata u policiji (73.000) veća je nego u zdravstvu (55.000) za preko 30 odsto. Toga nema nigde, ni na istoku, ni na zapadu. Takođe, skrenuo je pažnju Fiskalni savet, čije nalaze ovde iznosim, „relativan odnos plate zaposlenih u zdravstvu i prosečne plate u državi Srbiji nepovoljniji je nego u zemljama centralno-istočne Evrope za oko 20 odsto“. Što je najgore, novim „pravilnikom za nagrađivanje“ u državi, koji se upravo završava, nepravda prema zdravstvenim radnicima, pa i medicinskim sestrama o kojima toliko brine predsednik, ne samo da nije smanjena već je i povećana. Jer su, primera radi, nastavnici i učitelji dobili nesrazmerno povećanje zarada i neopravdano visoko mesto na listi platnih razreda, što znači da je rad u zdravstvu faktički potcenjen. Tako da će, nema sumnje, medicinske sestre i lekari nastaviti da napuštaju Srbiju. Pošto za nji’ ni ‘leba od tri dinara, to jest kvadrata od 300 evra – kao što je to Danas primetio – nema!

Konačno, Vučić je najavio i „ulaganje 100 miliona evra u tehnološki razvoj“. Onih nekoliko zgrada koje su tom prilikom navedene vrede možda stoti deo te sume. Na šta će biti potrošen ostatak? Do odgovora nije teško doći, mada je put malo zaobilazan. Ne radi se, naime, ni o kakvom ulaganju, nego o nameri vlade da raznim poreskim i drugim olakšicama IT sektoru smanji dažbine i tako mu ostavi (kako preliminarne budžetske računice pokazuju) desetak milijardi dinara. To je naravno dobro – mada nikad nije dobro kad se podmićuje – ali, bez obzira, to ipak nije ono što je šef države rekao.

U vezi sa ovim, sad stvarno na kraju, izgleda da je ovaj virus Vučić „zakačio“ prilikom polaganja zakletve, kada je obuzet svečanim trenutkom propustio da primeti da više nije predsednik vlade nego da je postao predsednik republike i da su sada njegove nadležnosti potpuno drugačije.

Bilo kako bilo, stanje nije dobro. Vučić pokazuje sve više simptoma neobaveštenosti. Ili se možda nalazi u informativnoj blokadi.

Peščanik.net, 18.10.2018.


The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)