Foto: ImageShack
Foto: ImageShack

Za kult ličnosti uopšte nije potrebna ličnost – davno su to stručnjaci zapazili – dovoljni su mediji, agronomi i pesnici.

Na vašarima u Srbiji prodaju se medaljoni i neke ikonice koje nude lik ruskog predsednika V.V. Putina, a tek one simpatične „babuške“ i lepe lutke, to je čitava industrija. Sam ruski vođa šalje nama ikonu. Ništa novo – davno jednom kupili smo na vašaru u Arlu lutku koja prikazuje generala De Gola. I nekakvu olovku s velikim nosom, opet s likom generala. Kada se čovek odluči da prati ruske medije – makar na nekih mesec dana – to s Putinom nije baš vašarska zabava, već nešto mnogo ozbiljnije i dobro organizovano, s ciljem da se predsednik predstavi kao Vođa. Scenario je takav da je obuzeo medije i bukvalno zapalio veliku zemlju koja leži na dva kontinenta, a koju sam Putin zove Evroazija. A priča je istinita i uzbudljiva i sada se evropske novine takmiče sa ruskim novinama u iznošenju detalja. Putin je poznati zaštitnik tigrova iz sliva reke Amur, leoparda koji žive na snegu, polarnih medveda i posebno sivih kitova – sve su to dobra dela dostojna divljenja koja bi trebalo da slede i drugi državnici širom ugrožene planete Zemlje. Negde početkom septembra predsednik je putovao na samit zemalja Tihog okeana, gde je trebalo da se sretne s američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton u dalekom Vladivostoku. Lično je pilotirao avionom i bio je odeven u belo za komandnim punktom – slika obilazi Zemlju. Pod njim su stepe i tundre sibirske i za avionom su počeli da lete ždralovi koji su se izlegli u rezervatu, pa su sada pušteni da slobodno lete. Ždralovi su slušali Putina a on je, da ih ne bi ometao, zaogrnuo beli plašt. To kazuje Rosijskaja gazeta, a vladin zvanični organ Izvestija donosi još uzbudljiviji izveštaj. Ždralovi su sledili Vođu i portali i sajtovi su preplavljeni napisima, uglavnom pohvalnim za Putina. To je Putinova “kontrolisana demokratija“, kažu neki – oni su u manjini – ali ornitolozi su pohitali da stvar brane – u pravu je predsednik koji štiti prirodu i tako dalje. Na sajtu vladinog lista Izvestija jedan građanin piše: „On je naša svetlost i najbolji vođa za poslednjih sto godina“. Nema mesta šalama i sarkastičnim komentarima – kaže drugi – jer predsednik brani humanističke – to je naglašeno – vrednosti, on je Vođa, i to pišu velikim slovom. Oglasio se i pesnik Lav Rubinštajn stihovima:

Da, Vladimir Putin vodi ždralove
Odgajane u kavezima rezervata.

On ih vodi na prvi slobodni let na koji su krenuli iz „ropstva“ rezervata. To bi više priličilo vođi u Koreji ili nekada J.V. Staljinu. Ali sada je jasno da je Putin veći i od Lenjina i od Staljina. Bilo kako bilo, ždralovi su dopratili V. Putina do Vladivostoka, do obala Tihog okeana. Njega i ptice slušaju i zveri mu se pokoravaju i tako je pobedio izbor ornitologa – sve one koji su makar blago bili skeptični, pa i šali skloni.

Oni pak najozbiljniji setili su se sličnih stvari iz vremena J.V. Staljina i pokušali da otvore ozbiljnu raspravu o tome kako nastaje kult ličnosti u istoriji. To je ona priča o T.D. Lisenku, običnom ruskom agronomu, koji se bio vinuo do same akademije nauka pod Staljinom. Lisenko je sve dokazivao i to isključivo citatima Staljina. I sve je zapelo s graškom onog kaluđera Gregora Mendela koji je – u svom vrtu – dokazao da se jedan genotip ne može pretvoriti u drugi, a Lisenko je pomoću citata iz Staljina promenio morfologiju hromozoma. Ništa od toga nije bilo – u zemlji tada nije bilo ni graška ni krompira. Svi su tada tragali za nekom „božjom česticom“ u kojoj se krije tajna nasleđa. Trofim Denisovič Lisenko je nije našao – nije je našao ni kaluđer G. Mendel, ali je pokazao ko su naučnici a ko šarlatani. Uspelo je nešto drugo – sagrađen je kult Vođe. No to je duga priča i dalje nećemo. Ostaje istina da se kult ličnosti gradi obično od banalnog materijala. Nisu samo ljudi iz Crkve stručnjaci za kult – nekada su laici uspešniji. Bilo kako bilo, stvara se kult V.V. Putina, a što se Srbije tiče – to je već gotova stvar. Samo Rusi to veštije rade, dok mi ošljarimo vašarski. Načinio je bio veliki srpski agronom kult N. Pašića, o S. Miloševiću i da ne govorimo. A tek pesnici srpski. Oni duvaju za vrat pesnicima ruskim. Tu smo bolji, izgleda.

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 27.09.2012.


The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)