Nije tačno da u Srbiji vlada bezakonje. Osim nekih fizičkih zakona (ipak je ovo Srbija, ne očekujete valjda da vladaju baš svi fizički zakoni?), na snazi je i zakon dovoljnog razloga. Prevedeno na naški to znači – šta god da neko kaže ili uradi, možete očekivati da će samouvereno navesti jedan, po njemu dovoljan razlog, zbog kojeg treba da opravdate to što je rekao ili uradio. Evo, mog komšiju su nedavno uhapsili zbog višegodišnje organizovane i masivne nezakonite seče šuma. I šta je rekao policajcima? Neka mi država nađe posao pa neću da kradem. Toliko.

Nenad Čanak podneo je ostavku jedva par dana posle incidenta, što je u principu dobra stvar. I moram priznati da njegovo ponašanje potpuno razumem, mada ne na način koji on očekuje. Štaviše, i sama imam sličan događaj u iskustvu, doduše, ne sa bratanicom, nego sa sestričinom.

Ona, Sofija, jednom je takođe napravila nesmotren potez i – klompa je sletela sa noge i završila u dragocenoj vitrini, mirazu njene prababe, punoj kristalnih čaša. Pre nego što je iko uspeo i vazduh da uhvati, Sofija je osula drvlje i kamenje po prisutnima: I zašto ste mi kupili ove klompe, i zašto ste me doveli ovde, i zašto ste tamo stavili ”vetrenjaču”, što je bio njen naziv za vitrinu. I to nam je svima bilo mnogo simpatično. Jer je imala jedva ”tri, pola četiri godine”.

Ali kad se odrasli poslanik tako ponaša, to nije ni detinjasto. To je opasno.

Posle izveštavanja medija o njegovom nedoličnom ponašanju i nedoslednom objašnjavanju incidenta, Čanak se naljutio na sve – i na ljude koji su glasali za njegovu koaliciju i na one koje je u parlamentu zastupao, ali najviše na Skupštinu jer njega ”nije uzela u zaštitu, a bila je sigurna kuća za Ratka Mladića i Miladina Kovačevića”. Začudo, tada, kada je Skupština bila sigurna kuća pomenutima, nije demonstrativno podnosio ostavku (kao što su autorke Peščanika dale ostavku kada je RTV B92 bila sigurna kuća osobi koja je bestijalno slavila Ratka Mladića).

Još tragičnije je što ni sada ostavku nije podneo zato što se nedolično poneo, niti zbog odgovornosti za javno izgovorenu reč, niti zbog nekog političkog razloga, već da bi zamenom teza pokušao da nekako prebaci krivicu na sve nas. Valjda zato što smo mu kupili štap, odveli ga na parking i stavili kafanu baš tamo?

A onda je otišao na TV Pink da snima takmičenje u kuvanju. (Da li ste i vi primetili da maltene u svako doba na bar jednom TV kanalu neko kuva, peče, mesi? Nikad više gladnih u Srbiji, a nikad više kulinarskih emisija.) Ako je učešće u Velikom bratu pravdao potrebom da prosveti one koji gledaju baš tu, a ne neke druge emisije, šta je opravdanje za šou o kuvanju? Žrtvuje se da bi omogućio gladnima da napare oči?

Peščanik.net, 01.10.2012.

Srodni linkovi:

Vladimir Pavićević – Nepotpune paralele i potpuna odgovornost

Saša Ilić – Pod dugom senkom prošlosti

Vladimir Pavićević – Zavere prošlosti: ko ruši Nenada Čanka?

Saša Ilić – Trijumf volje “naroda”

Svetlana Lukić – Čankova nedelja


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.