U svojstvu profesora pastirske psihologije na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, patrijarh Porfirije bio je nekoliko puta gost emisije „Agape“. Tada još uvek episkop, iguman manastira Kovilj, te ličnost koja je javno najviše promovisala projekat SPC „Zemlja živih“ za lečenje bolesti zavisnosti (narkomanije). Teme emisija bile su: ljubav, strasti, greh i pokajanje, hrišćanstvo i rokenrol. Porfirijev sagovornik bio je psihijatar Vladeta Jerotić – kojeg je Porfirije nasledio na katedri – ali i poznati muzičari, kao Cane iz Partibrejkersa, Rambo ili glumica Olivera Katarina. Razgovori su presecali oblasti hrišćanstva (vere i duhovnosti) i ljudske psihologije – dok je opšti ton dobrim delom bio antropološki, bez određenog društvenog konteksta.
Priča o hrišćanstvu bila je zastupljena podjednako i uporedo sa pričom o čoveku. Ali da bi otkrili društvenu funkciju ovih emisija, dobro je citirati nekoliko rečenica sa sajta projekta „Zemlja živih“, koje ne odudaraju od poruka iz emisije „Agape“. Tamo piše da je Zajednica „Zemlja živih“ pružena ruka Božija „svima onima koji se osećaju promašenim, neostvarenim, umornim“ kao i „Božiji odgovor onima koji traže iskrenu radost i smisao u životu“; dalje i ovako: „Verujemo da hrišćanski život, svojom punoćom, daje istinski odgovor na ljudski nemir“ itd. Čitaoci verovatno prepoznaju da se ove reči odnose na staru temu – o dobrom životu. A njegov je sadržaj hrišćanski način života. On se predlaže – kaže se „verujemo da“ – pa samim tim i svesno izabira. I zašto da ne, jer „Bog je ljubav“, reći će u emisiji „Agape“ Porfirije, pozivajući se na Novi zavet.
U subotu je u Beogradu održana Parada ponosa „Beograd Prajd 2021“, pod sloganom „Ljubav je Zakon“, a učesnici su kao svoj glavni zahtev naveli potrebu za usvajanjem Zakona o istopolnim zajednicama, čije je skupštinsko usvajanje proletos odloženo. Ovakav zakon bi spadao u oblast ljudskih prava, ali je nesumnjivo da jednom delu naših sugrađana omogućava i ono za čim svi težimo i na različite načine za tim tragamo, a to je dobar život. Za LGBT+ osobe to je, u ovom slučaju, istopolna zajednica, regulisana i priznata od strane države, kao jedan od sadržaja njihovog dobrog života. Moglo bi se očekivati da će njihova težnja naići i na podršku patrijarha Porfirija, naročito stoga što i hrišćanski život ima istovetnu pretpostavku o tome šta je sadržaj dobrog života, kao i shvatanje života učesnika ovogodišnjeg Prajda – ljubav.
Ipak, proletos se Sinod SPC-a na čijem je čelu patrijarh usprotivio nameri da se donese Zakon o istopolnim zajednicama, uz obrazloženje da se on kosi sa hrišćanskim učenjem i crkvenom praksom. Na čemu je srpski narod navodno duhovno i moralno utemeljen, zajedno sa evropskom civilizacijom (srednjeg veka). Ljudsko pravo za ličnim traganjem i izborom dobrog života, biva suspendovano čim se fokus izmesti sa priče o Bogu i čoveku – sa, dakle, individualnog plana – na priču o „srpskom narodu“. Zarad narodne celine, neki životni izbori nisu dobrodošli. Hrišćanski život se više ne predlaže, njega crkveni vrh autoritativno normira za sve.
Patrijarhovo obraćanje na proslavi naprednjačkog praznika „Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave“, može sadržati slične dihotomije. Patrijarh je pokušao da iz trijadološke perspektive, odnosno iz učenja o Svetoj Trojici: Ocu, Sinu i Svetom Duhu; i njihovom jedinstvu u različitosti (ličnosti) – kaže nešto poučno o istoriji, društvu, porodici i narodu. Patrijarhova početna postavka može voditi u više pravaca.
Jedinstveni smo, primera radi, kao ljudi u traganju za dobrim životom. Izbori nam ne moraju biti istovetni ali, s obzirom da smo različiti, neka svako za sebe, slobodno i odgovorno, odluči o svom vidu dobrog života. Važno je da ostanemo u ljubavi – nalik Svetoj Trojici – bez obzira što jedni smatraju da istopolna zajednica jeste preduslov za dobar život, a drugi ne dele takva uverenja. Sledi da bi na osnovu učenja o Svetoj Trojici patrijarh morao podržati istopolne zajednice.
U političkoj ravni, postavka vodi ka manje srećnim rešenjima. Ne možemo biti jedinstveni ako jedan smatra da je bolji autoritarni način vladavine, u okviru kojeg postoje pokorni i nepokorni; a da su drugi zastupnici demokratskog shvatanja, u okviru kojeg mogu postojati političke razlike, ali ne i ukidanje političkih sloboda i prava građana. Takve razlike vode u razdor, naročito stoga što nije u pitanju zagovaranje, već sprovođenje autoritarizma u praksi.
Patrijarhove postavke mogu opstati kada polaze iz individualne perspektive (primer su spomenute emisije, sajt „Zemlje živih“ ili trijadologija primenjena kao lična etika), ali postaju problematične kada stupe na teren kolektiva. Zaključak je da patrijarh priča napamet, širom zatvorenih očiju. Da ih je kojim slučajem otvorio, video bi da proslava „Dana srpskog jedinstva“ nije okupila predstavnike svih političkih opcija te da, samim tim, u odsustvu različitosti, na proslavi nije bilo ni istinskog jedinstva.
Peščanik.net, 21.09.2021.
LGBTQIA+