Da li se neko seća kako su oni koji su govorili da iza napada na medije „takozvanih drugosrbijanaca“ stoji država, bili okarakterisani kao paranoidni ili paranoični? Seća li se neko gde je to objavljivano? I koji su urednici odobravali objavljivanje tih tekstova?

To je samo početak. Šta misle uredinici u novinama u kojima se neprekidno objavljuju napisi i komentari o izdajnicima, evrofanaticima i stranim plaćenicima, šta se time traži od vlasti? Ili oni misle da će mešanje države koje time zazivaju pogoditi baš samo one kojima oni nadevaju imena i insinuiraju motive?

Valja, međutim, da razmisle i o sledećem: šta misle oni koji veličaju ruske vlasti, oni koji ne smatraju da bi trebalo biti osetljiv na iransko kršenje ljudskih prava ili nemaju ništa protiv oslanjanja na sve moguće autoritarne stubove – da to neće podstaći autoritarne sklonosti srpskih vlasti? Ukoliko misle da će se to nekako uperiti samo protiv onih koji nisu „naši“, imaju sada šta da nauče.

Konačno, šta tačno misle oni koji zagovaraju upotrebu svih sredstava da se zaštite „naši“ krivci za zločine i za podsticanje na zločine? Da to neće podstaći upotrebu svih tih sredstava kada je reč o „patriotskim“ novinama kada smetaju onima na vlasti? Ili, šta tačno misle oni koji neprestano podrivaju legitimnost Haškog tribunala – da će to povećati ugled sudstva kod kuće i da će mu obezbediti nezavisnost?

Meni su lično najzanimljiviji kritičari liberalizma i oni koji reč neoliberalizam koriste kao psovku. Čija oni misle da je vrednost zvana sloboda štampe? I šta tačno oni misle da ti liberali ili neoliberali smatraju odakle dolazi najveća pretnja slobodi štampe? Od kritičara i protivnika liberala ili neoliberala – ili možda od vlasti? Ili možda misle da je čudno da vlasti neće ustuknuti pred patriotama, nacionalistima, onima sa čistom krvi ili mišljenjem – ako su im ugroženi interesi? Ili misle da su zaštičeni oni koji rade u državnim novinama i televiziji ili ih uređuju? Ili oni koji hvale jednog ili drugog predsednika, ministra ili nekog drugog političara?

Bio sam u jednom času u predsedništvu Srpskog filozofskog društva. Tada je bila popularna parola „uhapsite Vlasija“. Pa je jedan član predsedništva predložio da se i mi pridružimo. Šta, pitao sam, ako sutra počnu da hapse i biju „naše“? Posle je došao 9. mart i sve ostalo. Ima nečeg u tom liberalizmu, samo se teško uči na tuđoj koži.

 
Peščanik.net, 02.09.2009.