Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Na jednostavno pitanje, kako skinuti SNS sa vlasti, ChatGPT odgovara sistematično: 1) demokratskim procesima koji obuhvataju a) slobodne izbore i b) udruživanje opozicije; 2) protestima koji podrazumevaju a) građansku neposlušnost i b) kampanju na društvenim mrežama; 3) međunarodnim pritiskom koji u aktuelnim okolnostima ne podrazumeva ništa; 4) pravnim i institucionalnim pritiskom koji obuhvata a) podršku pravdi i pravnim institucijama ukoliko postoje dokazi za korupciju; i na kraju 5) promenom političkog sistema ili ustava što iziskuje dugotrajnu političku borbu. Kao i svaki dobro vaspitan robot, ChatGPT upozorava na kraju da treba insistirati na demokratskim procesima i vladavini prava, jer u suprotnom može doći do ozbiljnih posledica po stabilnost i prava građana.

Isto tako na pitanje šta učiniti kada predsednik koristi silu protiv građana, ChatGPT odgovara da to predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Takve akcije obično označavaju početak autoritarizma i mogu imati dugoročne negativne posledice po društvo. U takvoj situaciji, važno je delovati brzo, strateški i u skladu sa principima mirnog otpora, ljudskih prava i međunarodnog prava.

Ali na pitanje šta činiti kada predsednik vrši nasilje nad građanima a u javnosti laže da to ne čini već upozorava da su građani nasilni, ChatGPT nalazi da je u pitanju izuzetno ozbiljna situacija jer uključuje i kršenje ljudskih prava, ali i manipulaciju informacijama koja dodatno podriva poverenje u demokratiju i institucije. Takođe, podrazumeva i zlobu koja je svojstvena autoritarnoj strukturi ličnosti. Akcija u tom slučaju mora biti koordinisana, zasnovana na činjenicama i nenasilna.

Ukoliko se ChatGPT upita šta misli o snimku potpredsednika Skupštine Vojvodine Damira Zobenice koji izdaje komandu batinašima kako da primene verbalno nasilje nad građanima i predstavnicima opozicije, robot upozorava da bi moglo doći do zamene teza u javnosti pri čemu bi neko, posebno predsednik koji koristi nasilje a laže da to ne čini, mogao da optuži veštačku inteligenciju za generisanje snimka. Pritom dodaje da takav vid generisanja nasilja nije svojstven današnjoj generaciji ChatGPT-a koja uvek ističe da je poštovanje demokratskih procedura osnov svake političke borbe. No sasvim je moguće da predsednik koji tuče a laže da to ne čini, može ipak optužiti veštačku inteligenciju, prebacujući odgovornost sa Zobenice na robota. A to nije dobro ni za AI, niti za građane Srbije.

Šta se događa sa političkim sistemom koji se zasniva na lažima, u kome je batina glavna poluga vladanja? ChatGPT kaže da bi duže trajanje takvog oblika vladavine moglo dovesti do inverzije koju je opisao Orvel, pri čemu bi, recimo, penzionerka koja mirno protestuje pored Kule Beograd mogla biti optužena za kršenje pravnog poretka i uvredu predsednika koji je garant poštovanja ustava. Za razliku od batinaša koji sprovode volju predsednika i gradonačelnika, pomenuta penzionerka bi se mogla naći na optuženičkoj klupi kao glavni uzrok političke krize, koja dovodi u pitanje ne samo budžet Republike Srbije već i sve kapitalne projekte režima.

Kakva je poruka kada se uhapšeni ministar Goran Vesić, odgovoran za smrt petnaestoro ljudi i ranjavanje još dvoje građana, pusti na slobodu nakon nekoliko dana pritvora? ChatGPT vraća na stavku broj 2 iz prvog odgovora, odnosno na organizovanje građanske neposlušnosti, jer je očigledno da su pravne institucije zarobljene, da nema međunarodnog pritiska na lokalnu vlast, da je izborni proces uzurpiran krađom i bojkotom, i da je malo mehanizama preostalo u političkoj borbi. Takođe, napominje da bi se puštanje pomenutog ministra Vesića iz pritvora trebalo tumačiti kao alarmantno kršenje Ustava i vladavine prava što može dovesti do nestabilnosti sistema i opšte pobune građana, čak i penzionera koji rizikuju da budu pretučeni tokom hapšenja ili da ostanu trajni invalidi. Pritom, predsednik koji tuče a laže da to ne čini, može pohvaliti policiju da ona samo mirno stoji, nikog ne dira, muči se i u znoju zarađuje hleb svoj nasušni.

Na pitanje ko je zapravo započeo tuču u Skupštini i kako je uopšte moguće da se tako nešto dogodi u Srbiji, ChatGPT odgovara da je takav oblik političkog ponašanja karakterističan za despotije koje podrazumevaju vlast koncentrisanu u jednom čoveku, obično predsedniku koji tuče građane a laže da to ne čini, kog opslužuju paraformacije u vidu falangi, kako na ulici tako i u parlamentu. Falangisti mogu biti odeveni u armanijeva i bosova odela, ukoliko su u skupštini, ili mogu biti u crnim ratno-radnim uniformama na terenu. Vrlo često su u pitanju isti ljudi, oni koji sede u skupštini i oni koji napadaju građane na protestu. Kao jedna od njih, tuču u Skupštini započela je predsednica parlamenta Ana Brnabić koja je izvršila najpre pravno nasilje nad ustavnim poretkom Republike Srbije, ne prihvativši legitiman zahtev opozicije da se raspravlja o poverenju predsedniku Vlade Milošu Vučeviću, da bi kasnije koordinisala fizički napad većine na manjinu u parlamentu. Ona je učinila isto što i predsednik koji tuče građane a laže da to ne čini, samo je za razliku od njega bila javna učesnica demonstracije sile, pri čemu je podizala ruku u znak pozdrava falangi, uzvikujući nacionalističke parole o nepobedivosti partije na vlasti.

U svim ovim događajima, nalazi ChatGPT na kraju, pojavila se i jedna figura koja deluje i govori kao robot koji je programiran da laže i proizvodi sažaljenje, ali nakon kraće analize ponašanja i delovanja te pojave, ChatGPT kategorično tvrdi da se ne radi o generisanom hologramu, već o bratu uhapšenog ministra Gorana Vesića, koji je na kraju izazvao empatiju kod predsednika i uticao na trajno oslobađanje brata, druga i ministra Vesića, koji se taman začitao Grobnice za Borisa Davidoviča u Sremskoj Kamenici, tobože priključen na monitor i infuzije.

Kada je teško, čak i diktatori i njegovi podanici posežu za visokom literaturom a ne recimo za knjigama koje u izobilju proizvode falangisti iz reda književnika, upozorava ChatGPT. Ali to nikada ne sme da nas dovede u zabunu, jer i to je deo političke laži. Većina njih ni ne zna da čita – što je glavni uzrok diktature po Brodskom – a takvi ljudi zaslužuju samo privođenje pravdi i trajnu lustraciju, koja može biti tek elementarno zadovoljenje građana za sve što su pretrpeli. Na sreću, ovakav ishod, odnosno rušenje SNS-a sa vlasti mogao bi dovesti do ponovnog uspostavljanja demokratije i vraćanja poverenja u institucije. Ujedno bi i veštačka inteligencija u Srbiji mogla biti oslobođena kleveta da je učestvovala u održavanju kriminalnog režima na vlasti.

Peščanik.net, 30.11.2024.

NADSTREŠNICA

The following two tabs change content below.
Saša Ilić, rođen 1972. u Jagodini, diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio 3 knjige priča: Predosećanje građanskog rata (2000), Dušanovac. Pošta (2015), Lov na ježeve (2015) i 3 romana: Berlinsko okno (2005), Pad Kolumbije (2010) i Pas i kontrabas (2019) za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Jedan je od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua. Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Latest posts by Saša Ilić (see all)