Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Misteriozno finansiranje Vučićeve predsedničke kampanje kroz nekoliko hiljada „pretpostavljenih“ krivičnih dela koja je „treći čovek“ počinio u kafani deleći 800 evra na dva dela, postalo je još jedna neuralgična tačka režima. Bolno mesto u koje se ne dira. Poput priče o finansijskom trouglu Etihad–Vlada Srbije–Aerodrom, sve sa koncesionom peripetijom, poput pitanja koji će se objekti javne namene i kada izgraditi za 33,7 milijardi dinara, koliko je kompenzacija za neplaćene doprinose za uređivanje građevinskog zemljišta u „Beogradu na vodi“, poput pitanja ko je rušio u Savamali a ko je zabranio policiji da štiti građane i zakon, pitanja HPK menadžmenta u smederevskoj Železari, brojnih bukvalno neviđenih a bučno najavljenih investitora.

Zbog finansiranja kampanje sumnjivim donacijama, Vučić se zapetljao u neuverljiva objašnjenja, izmislio je novi limit za donacije, lagao o tome koliko su njegovi glavni protivkandidati potrošili. Propagandna mašinerija ubeđuje Srbiju da je Jeremić potrošio sedam miliona evra (koliko je, zapravo potrošio Vučić), tri puta više od stvarnog iznosa, a da je Janković potrošio 2,5 miliona evra, 10 puta više nego što je zaista potrošio. Donacije su toliko bolno pitanje da je njima morao da se pozabavi i službeni tabloid. Ne Vučićevim, naravno. Našli su antikorupcijskog „stručnjaka“ koji je zaključio da treba ispitati kako su to Jeremićeva majka, tašta i tast dali po 800.000 dinara priloga za kampanju, a kao posebno sumnjivu indiciju na pranje novca uočio je to da je Janković prikupio ukupno 1,4 miliona od priloga fizičkih lica!

To je mizanscen u koji je utrčao izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije o finansiranju predsedničke kampanje. Nije to bio izveštaj o kontroli finansiranja kampanje, kao prethodnih godina, nije bilo konkretnih podataka o uočenim nepravilnostima (jedna rečenica da će se inicirati pokretanje postupaka pred nadležnim organima), samo brojevi koje smo već znali – i to da je Vučić potrošio 794 miliona, Jeremić 262, a Janković 31; da je Vučić imao 6.940 donacija, ali čak bez pomena i da su gotovo sve u istovetnim iznosima.

Malo je verovatno da ćemo ikada saznati da li je ovo što je objavljeno u izveštaju, ili možda ono što nije objavljeno, bilo razlog za ostavku direktorke Agencije Majde Kršikape. U par pasusa saopštenja saznali smo da je u istom danu podnela ostavku koju je Odbor Agencije prihvatio na telefonskoj sednici, potom postavio vršioca dužnosti direktora i najavio novi konkurs. Tako munjevito i odlučno da se čovek zapita da li će narednog jutra Kršikapa biti retuširana i izbrisana iz (novije) istorije Agencije.

Za vreme njenog kratkotrajnog (64 dana) boravka na čelu Agencije, zaslužila je pohvale za povećanje transparentnosti, posebno u oblasti kontrole. Saznali smo, tako, da je među vanredno kontrolisanim i Siniša Mali. Agencija je, pod Kršikapom, obznanila da javni funkcioneri ne mogu biti istovremeno sportski funkcioneri. Baš nekako u vreme izbora poslanika SNS Ostoje Mijailovića na čelo KK Partizan. Da li bilo šta od toga ima veze sa ostavkom, teško da ćemo ikada saznati.

Naravno, ostavka se može podneti i iz sasvim ličnih razloga i ne mora biti povezana s bilo kakvim spoljnim pritiscima. Naći će se oni i koji će tvrditi da je nemoguće da je Kršikapa bila „slobodni strelac“ koji se provukao ispod radara Odbora Agencije. Jer, ne zaboravimo, aktuelni sastav Odbora (sa 6 od predviđenih 9 članova) proizvod je pažljivog i dugotrajnog političkog inženjeringa – nemogućnosti advokata da se dogovore oko svog kandidata i odbijanja parlamenta da izglasa kandidate Poverenika i Ombudsmana i novinarskih udruženja, a nakon okončanja mandata članova koji su sprečili da na prošlom konkursu neskrivena stranačka kandidatkinja zasedne u fotelju u ulici Carice Milice. A aktuelni sastav je Kršikapu izabrao jednoglasno.

Direktorka, međutim, nije imala vremena niti da postane heroj borbe protiv korupcije koji će raskrinkati dvoličnost vlasti, niti poslušnik koji će se kriti iza „nenadležnosti“, nedostatka informacija, kapaciteta ili saradnje drugih organa.

Slično kao što se i prethodna direktorka povukla, na privlačnu funkciju sudije Ustavnog suda, posle nepune četiri godine (mandat direktora traje pet godina) na čelu Agencije, koje su obeležili potezi za koje je zasluživala i pohvale i kritike. Agencija je u tom periodu podnela izveštaj tužilaštvu o Siniši Malom, u kome je ukazano na školski primer pranja novca, ali je insistirala na zatvorenosti i nedostupnosti pojednih podataka i dokumenata. Direktorka je „bez pardona“ vodila postupak protiv Nikole Selakovića, a Odbor ga je branio; ulazila je u klinč sa Ministarstvom pravde oko izmena Zakona o Agenciji, ali je potpisala mišljenje po kome svi ministri slobodno mogu u izbornu kampanju službenim vozilima Vlade.

I kakav je rezultat kada se podvuče crta ispod pet godina Agencije u „epohi Vučića“? Ne zaboravimo da je na samom početku vladavine, u fazi A1 – prvi potpredsednik Vlade – prvi borac protiv korupcije, Vučić Agenciju doživljavao kao konkurenciju i na sve načine je pokušavao da je marginalizuje. Kada je Vučić u narednoj izbornoj kampanji 2014. godine zaključio da je korupciju pobedio i posvetio se pobeđivanju ekonomskih reformi i standarda građana, Agencija je ostavljena da tavori u klinču sa političarima iz drugog i trećeg ešalona, da se godinama bezuspešno bori za izmene zakona koje bi joj donele više nezavisnosti (te predloge o promeni predlagača članova Odbora je Ministarstvo pravde odmah sklonilo s „pregovaračkog“ stola) i veće nadležnosti; da se bori sa odborom bez kvoruma ili na ivici kvoruma, sa odbijanjem parlamenta da izabere predložene članove, sa v.d. stanjem na čelu tokom izbornog ciklusa.

Krhka institucija, postavljena na temeljima koji podrazumevaju da Odbor, izabran na predlog širokog spektra predlagača (što treba da spreči političku kontrolu), štiti direktora od političkog uticaja, a direktor štiti zaposlene, češće je prethodnih godina (ponekad iz zle namere, a ponekad s razlogom) bila tema zbog onoga što nije uradila, nego zbog onoga što jeste, suviše je energije potrošeno na rasprave o Odobru, direktorki, izmenama Zakona.

Na korak smo da cilj bude postignut – da Agencija u potpunosti bude marginalizovana i da niko ne postavi pitanje ko je osoba koju će šestočlani Odbor izabrati za direktora. Da se njenim izveštajima i delovanjem mediji bave onoliko koliko se danas bave izveštajima (još jedne obezglavljene institucije) Državne revizije. Da nam bude normalno što direktorku (kao i čelne ljude ostalih nezavisnih institucija) niti jednom nismo videli u gostovanju na javnom servisu.

A posle bi borbu protiv korupcije mogao da preuzme i Savet za borbu protiv korupcije SNS-a.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 14.11.2017.

Srodni link: Zlatko Minić – Ravna linija