Foto: Blogger
Ovih dana se u Hrvatskoj zahuktao sukob između predsednika države Ive Josipovića, s jedne i Milorada Pupovca, Srpskog narodnog vijeća i samostalnog srpskog tjednika Novosti, s druge strane. Pravi cilj Josipovićevog kontraudara, izraženog i otvorenim pismom tjedniku Novosti, nije toliko da se oslabi ili makne dojučerašnji politički partner, koliko da se problematizacijom trošenja budžetskog novca namenjenog Novostima disciplinuje a možda i ućutka jedan od retkih primera nezavisnog novinarstva u ovoj zemlji. Novine poznate po kolumnama Viktora Ivančića, dugogodišnjem uredničkom radu Radeta Dragojevića i sijasetu saradnika iz regiona, sasvim kritički usmerenih prema sredinama u kojima žive, drznuli su se ispitati koruptivnost predsednikovog prijatelja Marka Vojkovića, što je naišlo na žestoku Josipovićevu reakciju. Hrvatski predsednik je posegao za najtežim arsenalom argumenata o tome da Pupovac kroz SNV zapravo monopolizuje manjinski politički prostor, samovoljno i nenamenski troši budžetski novac namenjen poboljšanju položaja Srba u Hrvatskoj, održava međunacionalne sukobe niskog intenziteta pod krinkom njihovog rešavanja, te da reketira državu zloupotrebljavajući položaj povlašćene manjine, za koju ne važe uobičajeni uzusi izbornog zakonodavstva, jer ima nezavisno od izborne volje građana zagarantovana tri mesta u hrvatskom Saboru.
Budžetska kasa ne trpi samostalce
Ova teška retorička artiljerija praćena je podrškom koju je predsedniku u svom javnom saopštenju iskazalo šest srpskih organizacija u Hrvatskoj, što su uredno i iscrpno preneli zvanični mediji i u Beogradu. Iako predsednikova argumentacija nije bez zrna soli, ovako poređana na gomilu, ipak je čudna i sumnjiva. U Hrvatskoj polemika o izbornom zakonodavstvu koje privileguje srpsku nacionalnu zajednicu nije nova i tu su stavovi obe strane jasni i poznati. Protivnici privilegija brane elementarni demokratski princip o ravnopravnosti građana i jednakoj vrednosti svakog glasačkog listića, dok podržavaoci privilegije ukazuju na to da su saborska mesta skromna i privremena kompenzacija za motivisano iseljivanje oko 200.000 stanovnika srpske nacionalnosti iz Hrvatske posle akcija Bljesak i Oluja, čiji su se izvođači radova našli na optuženičkim klupama u Haškom tribunalu. Što se predstavničkog monopola SNV-a tiče, i tu je stvar jasna: manjinski zastupnici su predstavnici onih stranaka ili udruženja koji dobiju izbornu podršku građana, što su do sada bili zastupnici iz reda SNV-a.
Najintrigantniji deo spora tiče se tjednika Novosti. Novosti su svojevrsni kuriozum ne samo na hrvatskoj medijskoj sceni na kojoj postoji monopol EPH-ovih izdanja i uopšte diktat privatnog kapitala koji tabloidizuje medije čineći da se kreću u strogo kontrolisanom prostoru čije su granice interesi tajkuna, vlasnika medija i političara. U takvom ozračju Novosti su kao budžetski dotirani list napravili značajan iskorak iz očekivanog koncepta folklorno-provincijalnog glasila koje glorifikuje svog osnivača i njegovog lidera. Odlukom da se na jedno mesto okupe neki od novinara ugašenog Ferala, te novinari iz Hrvatske i regiona, sačinjena je redakcija čija novina je prešla okvire hrvatskog medijskog prostora. Štaviše, list je provokativnim naslovima i grafičkim rešenjima testirao granice apsorpcije svoje sredine, što je kulminiralo u broju početkom oktobra 2010. godine kada su se na naslovnici Novosti pojavili oboreni hrvatski migovi sa natpisom: „Obadva, obadva su pala“. Ovim se parodijski citirao ratni slogan, izrečen 1991. povodom obaranja dva miga JNA u okolini Šibenika. Javno mnenje se uzburkalo na ovu „manjinsku“ drskost, na redakcijsku adresu su stizale pretnje smrću, čak je i predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Ivan Zvonimir Čičak izjavio da je reč o ruganju hrvatskim svetinjama. Predsednik Josipović izneo je tezu da je naslovnica Novosti neukusna, javivši se ubrzo i drugi put na Fejsbuku uz poduk da su „svako pozivanje na nasilje, pretnje, omalovažavanja, opasni i štetni“. Milorad Pupovac je u ime izdavača Novosti spustio loptu, složio se s predsednikom da su se Novosti u provokaciji neoprezno zaigrale, žrtvovao glavnog urednika a redakcija se smirila kada je za glodura izabran bivši feralovac, Ivica Đikić, koji nije izmenio uređivačku koncepciju.
Nikolićev golub mira
Krčag ide na vodu dok se ne razbije. Dok je HDZ bio na tapetu, njihovi korupcioni skandali i nacionalizam, sve je bilo u redu za stanovnika Pantovčaka. Posle promene vlasti, nekooptiranja Pupovca u vlast Kukuruku koalicije i kritike na račun predsednika u Novostima, situacija je za Josipovića postala nepodnošljiva. Novosti treba smiriti a Pupovca oslabiti uvođenjem u igru predstavnike drugih srpskih organizacija, makar oni bili i bivši ustanici i amnestirani balvan rebeli. Novo prijateljstvo između Josipovića i jednog od takvih, Veljka Džakule, demonstrirano je 5. avgusta na Kninskoj tvrđavi, na praznični Dan domovinske zahvalnosti, dan koji i dalje jedna strana vidi kao finale pravedne odbrane od agresije i zasluženi vojni trijumf, a druga kao primer etničkog čišćenje praćenog zločinima. Ove godine, doduše, Milanovićeva Vlada je uvela neke izmene u programu obeležavanja hrvatske vojne pobede, koje su isključile svečani defile ratnih veterana, uz pomen tuđih nevolja i jada (Milanović) i priznanje srpskih žrtava u ratu (Josipović).
Hokejaška izmena na klupi manjinskog partnera, Džakula umesto Pupovca, neke je analitičare ponukala da je dovedu u vezu sa prekompozicijom vlasti u Srbiji. Naime, Pupovac je bio blizak Borisu Tadiću, dok je Džakula stari znanac Tomislava Nikolića, do 2008. zamenika predsednika stranke koja je podržavala rad tzv. Vlade Republike srpske Krajine u egzilu. Smatra se da Nikoliću Džakula može poslužiti kao bolji oficir za vezu, dakle, čoveku koji je kao radikal zapadne granice Srbije video na potezu od Karlobaga do Virovitice, a kao naprednjak o toj ideji govori kao o neostvarenom snu, bez pomena da li se odrekao od snevanja. U Beogradu i danas ponegde, recimo u tunelu ispod Terazija, osvane grafit „zagonetnog“ pozdrava: „Dogodine u Kninu“. Istina, nedolaskom na Nikolićevu inauguraciju i porukom da se neće sastati s njim sve dok ne promeni svoju retoriku, Ivo Josipović je rekao šta misli o dometima Nikolićevog političkog preobražaja od ratnog dobrovoljca i šoviniste u evro-promotera dobrosusedske saradnje. E sad, da li je Veljko Džakula taj koji će biti ne samo ambasador dobre volje između Josipovića i Nikolića, zvaničnih hrvatskih vlasti i Srba iz Hrvatske izbeglih u Srbiju, neko ko će umeti da objasni neophodnost izvinjenja koje predsednik Srbije treba da uputi, recimo, hrvatskim zarobljenicima koji su tokom devedesetih bili izloženi torturi po raznim logorima u Srbiji i da se založi za povratak kuturnog blaga otetog u Hrvatskoj tokom ratova, pitanje je za predsednika Josipovića.
Srpsko a naše
Povremeno povlašćeno mesto SNV-a i Pupovca u Novostima ipak su zanemarljiva pojava prema učinku Novosti. Novosti su tokom vremena postale mikro javni servis posvećen suočavanju sa prošlošću kako svoje tako i drugih sredina, afirmator ideja savremene svetske levice i neustručljive umetničke kritike, novine koje država plaća da bi od njih bila oštro kritikovana. Zanimljivo, takvu funkciju u Srbiji ostvaruju tek mediji koji nisu na državnom budžetu, portali poput e-novina i Peščanika, koji su stalno na granici opstanka i na veštačkoj infuziji donacija, dok su nekadašnja nezavisna ugledna glasila, poput Danasa i Vremena, recimo, u postpetooktobarsko doba, počela da preživljavaju tražeći kompromisnu formulu između konstruktivne kritike vlasti, podrške snagama manjeg zla i umerenog društvenog napretka, te ostvarivanjem strateškog partnerstva sa blagonaklonim javnim preduzećima i lokalnim samoupravama.
Treba pomenuti još jednu manjinsku aktivnost koja se finansira novcem iz hrvatskog budžeta: to su Dani srpske kulture, koje SKD Prosvjeta organizuje od 2006. godine. Povodom kontroverze oko naslovnice novinar Večernjeg lista Davor Ivanković napisao je da je video dosta novina u različitim zemljama. „Više-manje su prigodničarske, orijentirane na informiranje svoje nacionalne zajednice. Bave se kulturom, folklorom, školstvom, KUD-ovima i slično.“ Upravo tako nešto se i očekuje od jednog lista nacionalne manjine, odnosno od kreiranja kulturnih programa manjina. Listovi manjina treba da budu foklorne zidne novine, a kulturni programi – malo paradiranje u narodnim nošnjama, a malo veličanje zavičajnih pesnika koji po potrebi vade kamu iz stihova, nariču nad udesom istorije ili zasuze nad pitominom rodnog kraja. Dani srpske kulture su publici u Hrvatskoj ponudili program lišen etnije i četnije, liturgijskog i bestseler kiča. U proteklih šest godina gostovali su, pomenuću samo deo gostiju, Svetislav Basara i Dragan Velikić, predstave Delirijum BDP-a i Gorana Markovića i Šopalovići Ateljea 212 i Ljubomira Simovića, filmovi Rudarska opera i Sedam i po, Tilva roš i Šišanje, nastupili su muzički sastavi „Svi na pod“ i „Horkestar“, street art umetnica TKV, organizovane su retrospektive filmova Kokana Rakonjca i Marka Babca. Na stranu pitanje zašto ova gostovanja nisu deo redovne „tržišne razmene“, profil programa DSK potvrđuje da budžetske pare nisu spiskane uzalud i da je obogaćena kulturna komunikacija dve susedne scene.
Ako vladajuća većina u Hrvatskoj zaista bude išla na to da ugasi Novosti, ili smanji finansiranje i razjuri ekipu novinara i saradnika, što je jedno te isto, to će biti jasna pouka da je nezavisnost na budžetskoj podlozi bizaran incident koji s vremena na vreme ogoli „prirodni“ poriv vlasti da zauzda i upristoji svoje kritičare.
Peščanik.net, 21.08.2012.
Srodni linkovi:
Heni Erceg – Predsjednikova etnička lutka
Tomislav Klauški – Veliki inkvizitor Ivo Josipović
