Prvi put za poslednjih sedam godina, parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je rezoluciju o situaciji u Rusiji. U ovoj rezoluciji se dosta oštro i nedvosmisleno govori o prilikama na Severnom Kavkazu, o represivnim zakonima koji se u poslednje vreme donose, o pritiscima na opoziciju i građanske aktiviste, o sudskom procesu protiv grupe Pussy Riot, o oduzimanju poslaničkog mandata deputatu Genadiju Gudkovu, o cenzuri i o rastućem autoritarizmu Putinovog režima. Na istoj sednici PSSE je usvojila i uredbu o statusu političkih zatvorenika, dokument koji je za savremenu Rusiju takođe veoma aktuelan.
Kremlj je na donetu rezoluciju reagovao prilično histerično. „Smatramo da su navedene formulacije i svi pozivi na saradnju neumesni, i mi se na njih uopšte nećemo obazirati“, izjavio je predsednikov sekretar za štampu, Dmitrij Peskov. To jest, on je grubo rečeno poslao Savet Evrope na jedno mesto.
Zazvučalo je to u prvi mah veoma dostojanstveno i kočoperno. A u stvari je bilo i glupo i nesmotreno. Rusija je stupila u Savet Evrope 1996. i time na sebe preuzela obavezu da će poštovati Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kao i sva ostala međunarodna dokumenta koja se tiču građanskih, socijalnih i političkih prava građana Rusije. Ova poslednja rezolucija PSSE jasno i direktno govori o tome, da putinska Rusija na najgrublji način krši baš te obaveze, a što drugačije rečeno znači da je Putin pošao stopama Lukašenka. On se svim silama trudi da Rusiju isključe iz članstva u Savetu Evrope. S jedne strane bi to bila izolacija Rusije od ostalog dela sveta, a s druge, za naše građane bi to značilo ukidanje mogućnosti da Evropskom sudu u Strazburu dostavljaju svoje žalbe na presude ruskih sudova.
Oštru kritiku Evropljana zvanični Kremlj razmatra i shvata kao rusofobiju. A u stvari, rezolucija je duboko proruska. Ona zapravo pokušava da zaštiti interese građana Rusije od lopova i varalica koji su okupirali Kremlj. Iz razgovora koje sam vodio s evropskim parlamentarcima, nedvosmisleno se da zaključiti da je njihov odnos prema našoj zemlji i našim građanima krajnje dobronameran. Ali politika koju vodi Putin, po njihovom mišljenju je usmerena protiv interesa nas i naših sugrađana, i zato oni glasaju za rezolucije ovakve vrste.
Prijatno me je iznenadilo to da evropski parlamentarci veoma dobro poznaju situaciju u našoj zemlji. Oni znaju sve i o zatočenicima demonstracija od 6 maja, i o izborima u podmoskovskom gradu Himki, i o čitavom paketu novih represivnih zakona koje je letos izglasala Duma. Oni znaju sve i više-manje razumeju šta se događa.
Ja ne verujem da naši kleptokrati ozbiljno misle da izađu iz Saveta Evrope. U tom slučaju njihova deca više neće moći da se školuju u Evropi, oni će jadni morati da letuju u Turkmeniji, a svoje račune da otvaraju u Karakasu i Minsku. U svom obraćanju okupljenim parlamentarcima, na ovoj istoj sednici je senator Slucki (Леони́д Эдуа́рдович Слу́цкий) bez okolišanja rekao: „Mi hoćemo da budemo u članstvu Saveta Evrope“. Naravno da oni hoće i znaju zašto hoće, a da se pristojno ponašaju – e to neće.
Pretnje Puškova (Алексе́й Константи́нович Пушко́в) da će njihovi stavovi opasno naljutiti Putina i da će zbog toga biti mnogo problema, na odluku evropskih parlamentaraca nije uticala. Ako se i dalje budu ponašali tako nečasno i necivilizovano – sasvim je izvesno da će već dobiti svoje. Tako zaigrani u svojoj ničim ograničenoj vlasti, doskakutaće oni i do evropske varijante „zakona Magnitskog“ i zabrane ulaska u sve zemlje Evrope.
Boris Nemcov, Ежедневный Журнал, 05.10.2012.
Prevod sa ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 08.10.2012.
