Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Vlast otvara i šakom i kapom, a zatvara samo probrano – ponekog građevinskog inspektora kad se nesmotreno pojavi na adresi ministra policije ili ponekog TV voditelja kad smotreno najavi iznošenje prljavog veša u javnost. A svako od tih zatvaranja ministar policije rado objasni pred kamerama: za ono prvo je kriv manijak koji je nekoliko meseci ranije pretio ministru zoljom, pa je sad svako lice, naročito službeno, sa kamerom, opravdano sumnjivo, dok je za ovo drugo kriv sam voditelj ali – i oni koji po društvenim mrežama izražavaju sumnju u kredibilnost tog hapšenja. Zbog čega je ministar odlučio da u TV Dnevniku zatraži da mu u borbi protiv tih sumnjičavaca podršku pruži, ni manje ni više nego – čitavo društvo i mediji. O prirodi te podrške nije govorio, pa nam ostaje da se nadamo da je mislio na moralnu, a ne na slobodni lov sumnjičavaca.

Srećom, otvaranja je mnogo više i sva su sa srećnim ishodom. Pošto je vlast svečano pootvarala sve čega se dohvatila: lift, kontejner, semafor, fontanu, kinesku radnju, deonicine deonice deonicu autoputa… nedavno je, manje svečano, a više radno, bivšem predsedniku države otvorila kancelariju sa trideset zaposlenih koju ćemo svakog meseca plaćati po bar milion evra, zbog čega megalomanski jarbol sa zastavom neće biti najskuplji nepotreban trošak.

A sada je otvorena i fabrika municije, što je unelo potpuno novi rakurs u javni govor – vlast koja nas godinama plaši ratovima, počela je da ratove hvali. Bog da poživi ratove, šteta što ne proizvodimo više municije pa da nam BDP skoči onoliko koliko vlast stalno najavljuje da hoće.

Da se ratovima profitira znaju odavno tabloidni mediji koji godinama zdušno najavljuju ko se sve sprema da zarati sa nama. Ako je i bilo dana u kojima na naslovnicama i u udarnim emisijama nisu pretili ratovima – tada su bilo koje druge vesti najavljivane kao rat: rat za fotelje, rat estradnih zvezda, rat za mesto na plaži… Jer, ratovati se mora.

A da ih vlast ne bi kaznila zbog širenja lažnih vesti i izazivanja panike – naravno da je neki rat morao i da se obistini. Pošto niko drugi nije hteo – zaratili su tabloidni mediji među sobom. Primirje se za sada ne pominje ali jedna od zaraćenih strana najavljuje formiranje novog novinarskog udruženja. Koje nije toliko novinarsko koliko je – odbrambeno. Jer mu je jedini cilj: odbrana predsednika države! Neće to baš biti Opštenarodna odbrana i društvena samozaštita (tzv. ONO i DSZ) već više odbrambena doktrina da se klin klinom izbija pa će od napada tabloidnih medija predsednika braniti – drugi tabloidni mediji.

Ne, ne, ne treba nama stabilokratija, kolike god joj hvalospeve ispredali i strani i domaći faktori. Nama treba samilokratija, ali samilosti nigde sem u humanitarnim SMS-ovima.

Peščanik.net, 03.07.2017.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)