Foto: Flickr, Kalexander
Niko ne zna šta se tačno događa, mada naravno svi imaju mišljenje o tome zašto akcije na kineskoj berzi, a i u Evropi i SAD, gube vrednost, zašto padaju cene nafte i sirovina, i zašto se prilagođavaju kursevi i u zemljama u razvoju, ali i u razvijenim.
Činjenice, takođe, nisu sasvim poznate. Najpre, niko izgleda ne zna da li se kineski privredni rast usporava sasvim postepeno, kako recimo misli MMF, ili oštro, kako misle mnogi specijalisti za kinesku privredu. Takođe, dok se do pred koji dan smatralo da cene nafte padaju zato što raste ponuda, sada se sve češće govori o tome da je reč o velikom padu tražnje, jer se drukčije ne bi moglo objasniti i negativno kretanje cena sirovina, pa i hrane. Ovo se dovodi u vezu ne samo sa usporavanjem rasta kineske, već i drugih privreda, gotovo čitave BRIKS grupe, posebno ruske i brazilske koje se nalaze u recesiji. Konačno, nema saglasnosti oko toga šta bi eventualno mogli da budu potrebni politički odgovori, recimo da li bi trebalo američka centralna banka da krene sa povećanjem kamatne stope ili ne? I, svejedno, šta bi tačno trebalo da urade kineske privredne vlasti? Ovo zato što postoji nesaglasnost između kratkoročnih berzanskih i drugih tržišnih kretanja i takozvanih fundamentalnih činilaca. Pre svih drugih, svetski se rast ne usporava naročito brzo, ako se već rast ne ubrzava. Kako, dakle, sve to razumeti?
Najpre, nema mnogo smisla kratkoročna kretanja objašnjavati promenama u dubljim, fundamentalnim kako se to kaže, činiocima. Ovo zato što uzročnost gotovo sigurno nije moguća. Ukoliko se privredni rast Kine usporava, što izgleda nije sporno, nema razloga zašto bi to dovelo do dramatičnih kretanja na berzama, osim ako trgovci na njima nisu bili u zabludi oko toga, pa su suočeni sa velikim iznenađenjem. No, to svakako nije slučaj, jer je to kretanje kineske privrede i vidljivo i najavljeno od strane privrednih vlasti te zemlje. Isto važi i za cene berzanske robe, jer su podaci o ponudi i tražnji dostupni praktično u svakom trenutku i nikakvih iznenađenja ne bi trebalo da bude.
Imajući, dakle, u vidu da se stvari u osnovi privrednih kretanja menjaju, ali ne iz dana u dan, šta bi moglo da objasni povećanu nestabilnost na berzama? Svakako to neće biti jedan jedini činilac, ali jedan od važnijih bi svakako trebalo da bude neizvesnost oko predstojeće promene monetarnog režima. Pojednostavljeno rečeno, oko toga šta će učiniti američka centralna banka (FED). Ovde ima smisla pomoći se primerima iz istorije i nekim novijim istraživačkim nalazima.
Dve su epizode od posebnog interesa. Jedna je sa kraja sedamdesetih godina prošloga veka kada je Volker, tadašnji guverner američke centralne banke, povećao kamatne stope, preko noći i veoma mnogo, i tom promenom monetarnog režima oborio inflaciju u Americi, ali je i izazvao krize u mnogim delovima sveta, primera radi u Jugoslaviji (ali i Meksiku, Poljskoj i u mnogim drugim zemljama). Delimično je to dovelo i do kasnijeg značajnog pada cene nafte i do produžene stagnacije u mnogim zemljama, posebno u bivšem socijalističkom svetu.
Drugi primer jeste azijska kriza sa kraja devedesetih godina prošloga veka. Za razliku od Volkerove krize, oko ove druge ne postoji saglasnost među ekonomistima. Pre svega zato što su azijske zemlje izgledale stabilne, makroekonomski posmatrano. No, imale su značajne finansijske slabosti, što se ogledalo u visokim privatnim dugovima u stranom novcu. Tako da kada je Grinspen, tadašnji guverner američke centralne banke, najavio promenu monetarnog režima, koja bi se takođe ogledala u, doduše postepenim povećanjima kamatnih stopa, došlo je do devalvacija u Aziji i do bankrotstva prezaduženog korporativnog sektora. Kina je tada prošla bolje jer je bila devalvirala ranije, pa nije to učinila usred krize, dok je Rusija, na primer, prošla veoma rđavo je je branila fiksni kurs dok nije propao. Efekti ruske krize su, opet, imali veliki uticaj na mnoge druge zemlje u razvoju, posebno one u Latinskoj Americi, da bi se sve to završilo propašću valutnog odbora u Argentini.
U oba slučaja, značajan uticaj je imala promena monetarnog režima, a ona je zavisila pre svega od odluka američke centralne banke. FED je ili zategao ili najavio moguće zatezanje monetarne politike i mnoge zemlje sveta su ili zbog toga pale u krizu ili su reagovale pogrešnim merama privredne politike i takođe pale u krizu. FED, to je potrebno uočiti, može da promeni monetarni režim. Da je to još uvek tako jedan je od nalaze najnovijih istraživanja jednog broja ekonomista koji se bave međunarodnim finansijama, među kojima se posebno ističe rad Helen Rej u kojem ona ukazuje na to da ni fiksni niti fleksibilni kursevi nisu zaštita od promena u monetarnoj politici američke centralne banke. Te promene odlučujuće utiču na finansijska kretanja u celom svetu.
Polazeći od toga, pored svih drugih promena, među koje spadaju i usporavanje rasta kineske privrede i recesija u Rusiji i Brazilu, a i spor oporavak evropske privrede, važan uzrok sadašnjih berzanskih kretanja jeste neizvesnost oko toga šta će i kada učiniti FED. I, posledično, kakav će biti odgovor pre svega kineskih privrednih vlasti na to? Stvari su se donekle ubrzale od vremena Volkera i Grinspena, jer sada već predviđanje promene monetarnog režima izaziva povećanu nestabilnost na berzama i na tržištima stranog novca. Nije, međutim, izvesno da privredne vlasti u zemljama kao što su Kina, Rusija, Brazil ili, recimo, Turska, o Kazahstanu i da ne govorimo, znaju šta im valja činiti? Zapravo, za Rusiju i Brazil je jasno da greše, ostaje samo pitanje kako će se snaći Kina?
Novi magazin, 31.08.2015.
Peščanik.net, 31.08.2015.
Srodni linkovi:
The New Yorker – Kina: koliko je stanje loše
Julija Latinjina – Propast rublje
Seumas Milne – Kina i novi globalni slom
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vladimir Gligorov (see all)
- Kosmopolitizam je rešenje - 21/11/2022
- Oproštaj od Vladimira Gligorova - 10/11/2022
- Vladimir Gligorov, liberalni i nepristrasni posmatrač Balkana - 03/11/2022
