Udruženim poduhvatom srpskih medija raskrinkan je građanin koji se unekoliko možda i neovlašćeno predstavljao kao opunomoćenik Evropske unije, lažni ekspert bio je rado i često viđen gost i na našoj televiziji, gorko priznaje TV Nole; građanin Janković Dragomir je i na drugim televizijama kao god i u novinama bio priman sa uvažavanjem koje bi naprasno sad svi da mu uskrate i da mu ga unazad ukinu, gde su nam oči bile, pitaju se poslenici medija, jer je Evropska unija zvanično porekla da sa Janković Dragomirom ima ikakav kontrakt ili kontakt! Čoveka koji je od televizijskih voditelja izmamio stotine klimoglava punih razumevanja sada ti isti mediji proglašavaju za lažnog eksperta! Za šta bi mogao sve da ih tuži, za mene je to uvredljivije nego biti nazvan jahačem Apokalipse! Oklevatnog bih branio pro bono, ja lično, ili neko iz moje advokatske kancelarije: ako neko i dokazano ne radi za EU, ako se dakle neadekvatno neko vreme predstavljao, to ne znači nužno da je nestručan toliko da „lažni ekspert“ preraste u trajni epitet uz njegovo do juče veleštovano ime!
G. Janković je medijima i milionskom auditorijumu ostao u sećanju kao čovek razborit i umeren, kako i ne bi kad je njegov forum (ili institut beše? visoki komesarijat?! ne, to više vuče na Ujedinjene nacije) posvećen nauci, i ako je čovek ostavio sve u svemu povoljan utisak, ako je bio spona, most takoreći između uzoholjene Evropske unije i razdražljive Srbije, prestravljene da će Evropa uništiti njezin neizrecivi identitet – u čemu je uopšte problem sa Dragomirom, samoproklamovanim izvršnim direktorom ili konsultantom, kako kad, izmišljenog Ekonomskog instituta EU?
&
Dušan Janjić i ja imamo zajedničke poznanike koji nas svake tri ili četiri godine nanovo upoznaju, a nas dvojica u međuvremenu zaboravimo drug druga; sećam se jedno vreme kad god upalim radio – Dušan Janjić pa Dušan Janjić, Dušan Janjić iz foruma za to i to smatra to i to, pitam bližnje kakav je to forum, pa za etničke odnose, ma čije odnose, ja bih pre rekao da je ceo taj institut samo Dušan Janjić, ima logo, faks, možda i pečat, ali ne shvatam od čega čovek živi, jer ja što god sam rekao za neki medij nisam ništa nikad zaradio! Možda ide na simpozijume o etničkoj etici i etikeciji, kao predstavnik toga forum-instituta verovatno objavljuje naučne radove negde gde ja ne znam te živi od honorara? Ili je to vladina organizacija?! Jer kome je do etničkih odnosa stalo više nego državi?! Ali kako mi uvek promaknu drugi funkcioneri i naučni istraživači, nego stalno Dušan i Forum, Forum i Dušan – dva lica istog novčića!
Nemam ništa protiv Dušana Forum Janjića, osnovao je mislim i partiju, bio je i u Americi, ako se dobro sećam lično Stejt departmentu je postavio pitanje da li Sjedinjene Države Srbija još zanima, ja za tri godine boravka i za još godinu dana povremenog bivanja tamo nisam dospeo nikad dalje od policijske stanice u Hatborou (Filadelfija) gde sam dobio sanitarnu dozvolu za prodaju sladoleda, a moj ti poznanik ode pravo na lice mesta: dobar dan, ja sam taj i taj iz Foruma za etničke odnose…
Mog višestrukog poznanika pominjem samo kao primer da se nazivi ustanova prihvataju zdravo za gotovo, ako im se samo obezbedi potrebna učestalost, i kad jednom nečije ime sraste sa određenom sintagmom, to ni bog otac ne rastavi i ne raspetlja. Kad pitam znance ko beše Dušan Janjić, pa onaj za etničke odnose, znaš ga, svaki dan nešto izjavi… Ja sutradan krenem sa druge strane: šta je, milu mu pilulu, Forum za etničke odnose, jel zna neko?! Odgovor je uvek isti: to je ono što vodi Dušan Janjić, hvala vam od srca, thanks for nothing.
&
Pre pet godina sam za potrebe službe tj. za kolumnu izmislio ustanovu, dao joj ime i objavio izmišljene rezultate njene ankete (koje ličnosti ispitanici smatraju najsrećnijim ljudima u Srbiji: prva dva mesta delili su sa istovetnim brojem glasova, po tri miliona, Aligrudić iz DSS i Dušan Petrović iz DS, nema veze). Ne smem sad da navedem ime toga kako sam onda mislio lažnog evropskog instituta, jer se redakciji ogorčenim i umereno pretećim pismom obratio direktor, ima takav institut, adresa mu je ta i ta, u srcu naše prestonice! Sa pomenutim istraživanjem i rezultatima časna i registrovana udruga nema ništa te upozorava uzurpatore da bi mogli dopasti suda nastave li da zloupotrebljavaju njeno ime, novinaru tj. meni beše preporučeno da malo bolje proverim izvore pre nego što nešto obnarodujem…
Nekad misliš da si nešto izmislio, a to postoji, drugi put veruješ da nešto postoji i da neko time rukovodi, a to neka himereta: meni je samozvanac Janković sve u svemu simpatičan jer je otišao korak dalje nego ja… Čujem da se na fejsbuku ili tako negde predstavljao kao dužnosnik evropske komisije za suzbijanje prevara, ja sam sam sebi uvek bio predak, piše negde Crnjanski, e tako je, možda još i više, i g. Janković sam sebi predak: savremeni čovek neprekidno radi na sebi, s tim što je g. Janković sebe i uradio, otelotvorio je svoju ideju o poštovanom i rado viđenom sebi.
&
Evrokonsultant, izvršni direktor i evroinspektor za suzbijanje podvala g. Janković gostovao je i kod Danice Vučenić, nisam gledao, ali zamišljam Dacu, energičnu i nepokolebljivu da od gosta dozna što više: „Pitala sam kako vi u Institutu gledate na to što se Srbi plaše da u Evropskoj uniji neće smeti da peku rakiju, da kolju svinje, kisele kupus…“ A Dragomir u sebi misli: „Kako mi gledamo!? Pa nema tamo žive duše, ni faksa, ni radnog stola, ni kancelarije…“, ali se hitro prene: „Institut je naučni ogranak Evropske unije, to je budžetska ustanova sa ciljem da nepolitičkim sredstvima, na naučnoj osnovi, smanji jaz između država kandidata i punopravnih članica, trudimo se da razvejemo predrasude o Srbima, kojih i u Evropi na žalost još uvek ima, ali da i ovde kod nas razbijemo stereotip o Uniji kao zloj sili koja pretapa nacionalne identitete u nekakvu zguru…“ – „Dragi gledaoci, bio je ovo gospodin Dragomir Janković iz Evropskog insituta za ekonomsku razboritost, jesam li pravilno navela puno ime vaše organizacije, hvala vam što ste odvojili vreme za naše gledaoce…“ – „Hvala vama što ste me pozvali!“ – uzvratio bi Dragomir bivajući pri tome iskreniji od većine gostiju kojima je to bilo pod moranje, doklen je za g. Jankovića dolazak u tv studio bio ne obaveza nego svrha i kruna njegove karijere.
Zašto bi čovek izmislio ustanovu i dodelio sebi razmerno visok, a opet ne ni previsok čin? Zašto i ne bi?! Sa titulama je kao i sa prvim milionom! Zašto ga kao predstavnika EU, a koji nije zagrdio kao Kacin i sl., ne bi pozvali u Beli dvor, u Patrijaršiju, na inauguraciju predsednika Republike, ili u diplomatski lov? Tamo ostavi, kao i na novinare, dobar utisak, bude kooptiran u Krunski savet, biste li kao poliglota išli sa našom delegacijom da preuzmete pokojne Karađorđeviće, vrlo rado, Brisel na to gleda blagonaklono, jer mu je pomirena Srbija draža od ove razapete između četnišva i partizanštine…
Možda mu je publicitet donosio dodatni ugled u porodici, ili mu je dobro došao u ljubavnom životu (koji je moguć i izvan obitelji)?! Nema naznaka da je igde zloupotrebio ili bezočno unovčio svoju izmišljenu titulu (neću reći da mu je karijera izmišljena, jer su njegova gostovanja i njegovi stavovi zaista, odista prenošeni u milione domova i štampani u stotinama hiljadama primeraka), nema naznaka da je lakovernicima uzimao pare obećavajući im zaposlenje u evropskom birokratskom arhipelagu, nije za svoj Institut podigao umobolno visok kredit koji neće nikad moći da vrati, a ako je od države uspeo da izvuče koji dinar za svoj ofis od magle i mesečine – bilo bi mi baš drago! Zastupajući 2007. godine umereno približavanje Evropskoj uniji zar nije bio kudikamo napredniji od osobe koja je danas predsednik Republike!?
Peščanik.net, 16.09.2012.
