Na suđenju generalu Krstiću, Ljubiša Beara, bivši načelnik bezbednosti Vojske Republike Srpske, spomenut je više puta u vezi sa zločinom u Srebrenici. Jedan od možda najznačajnijih detalja jeste transkript presretnutog razgovora, koji je u postupku protiv Krstića priložio zaštićeni svedok optužbe „Z“, a koji su vodili general Krstić i Beara između 13. i 16. jula 1995. godine.
U tom razgovoru Beara se obraća Krstiću rečima: „Ali meni treba 30 ljudi, kao što sam zatražio.“ Krstić mu na ovo odgovara: „Uzmi ih od Tasića ili Sladojevića, ne mogu izvući više nikog za tebe.“
Beara: „Ali ja nemam ništa ovde. Trebaju mi danas i vratiću ih večeras. Krle, moraš da razumeš. Ne mogu da ti objašnjavam… Treba mi 15 do 30 ljudi sa Bobanom Inđićem. Ne mogu ništa da uradim.“
U nastavku razgovora Krstić predlaže Beari: „Proveri sa Blagojevićem, uzmi njegove Crvene beretke“, na šta Beara odgovara: „Oni nisu ovde, samo četvorica njih su još ovde. Otišli su…“
Krstić potom predlaže: „Ljubo, uzmi onda one momke iz MUP-a tamo gore.“ Beara: „Ne, oni neće ništa da rade. Razgovarao sam sa njima. Nema drugog rešenja nego tih 15 do 30 ljudi sa Inđićem. Oni koji su trebali da stignu 13-og, ali nisu.“
Na kraju razgovora Beara kaže: „Ne znam šta da radim. Ozbiljan sam, Krle. Imam još 3.500 paketa da isporučim i nemam rešenja“, na šta mu Krstić odgovara: „Videću šta mogu da uradim.“
Pretresno veće je u presudi Krstiću zaključilo da u ovom razgovoru Beare i Krstića „paketi“ predstavljaju šifrovani naziv za muslimanske zarobljenike, dok „isporučivanje“ znači pogubljenje.
Hag među nama, Fond za humanitarno pravo, 22.10.2004.
Peščanik.net, 11.07.2009.
SREBRENICA