Umro je patrijarh Pavle. O tome, i o njemu već je svako rekao šta je hteo. Kako biva na svakom forumu došlo je do uvreda i svađa, i, naravno, više se ne zna baš sasvim dobro o čemu ono beše reč. Čini se da je, ipak, u centru pažnje, pomalo prećutno, bio impozantan broj onih koji su učestvovali u povorci koja se otegla za kovčegom patrijarha. Ta brojka se tretira kao rezultat nekog glasanja, svakako ne samo za patrijarha, već za i protiv pravoslavlja, srpstva, sekularne države, Evropske unije, Arkana, crkve, Putina, Đinđića, Amfilohija Radovića.

Ovde je, međutim, uvek bilo teško razumeti ovakve brojke. Da li u našem iskustvu one govore nešto o kralju Aleksandru, Titu, Đinđiću, Miloševiću. O poštovanju prema njima?  U Srbiji ni izborni rezultati ništa ne govore, jer se glasovi prelivaju i prolivaju kao voda u lavoru. I Koštunica je pet minuta imao plebiscitarnu podršku. Čuo sam za birače koji su se dvoumili da li da glasaju za Šešelja ili za Vesnu Pešić. U životnom veku prosečnog Srbina broj vernika varirao je od 5% do 95%. A što se tiče poštovanja, ovde se niko ne poštuje, ni živ, a pogotovo mrtav. (Možda sa izuzetkom Legije, dok je nosio revolver).  Ponekad se samo malo glumata da bi se izrazio takozvani «stav». Ali sve što se govori odnosi se uglavnom i samo na govornika, o njemu govori i njega ukrašava u skladu sa promenljivim modnim trendovima.

Dakle 650 hiljada – čega?  Zna li to neko? Uključujući i ljude iz povorke. Uopšte povorki bi se trebalo kloniti, izuzev kada je opasno biti u njima.   

“Svetina je opsednuta frenetičnom mržnjom prema duhovnom životu, spoznavši da je najsigurnije sredstvo za njegovo uništenje brojanje tela. Kad god im se dopusti, ona se postrojavaju, marširaju u strogom poretku prema osutoj paljbi ili prema nekoj robnoj kući.  Niko ne vidi dalje od leđa onoga ispred sebe i svak je ponosan da u takvom vidu bude uzor za onoga koji ga sledi. To su muškarci naučili na bojnom polju još pre mnogo vekova, ali žene su te koje su otkrile paradni marš bede: čekati u redu.”

Valter Benjamin, 1928.

Peščanik.net, 26.11.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Srđa Popović

Srđa Popović (1937-2013), jugoslovenski advokat ljudskih prava. Branio mladog Zorana Đinđića, Brigitte Mohnhaupt (Baader-Meinhof), Vojislava Šešelja, Dušana Makavejeva, Milorada Vučelića, Mihajla Markovića, Miću Popovića, Predraga Čudića, Nebojšu Popova, Vladimira Mijanovića (Vlada Revolucija), Milana Nikolića, Mihajla Mihailova, Dobroslava Paragu, Milana Milišića, Vladimira Šeksa, Andriju Artukovića, Beogradsku šestoricu, profesore izbačene sa Filozofskog fakulteta... Pokretač peticija za ukidanje člana 133 (delikt govora), ukidanje smrtne kazne, uvođenje višestranačja u SFRJ... 1990. pokrenuo prvi privatni medij u Jugoslaviji, nedeljnik Vreme. Posle dolaska Miloševića na vlast iselio se u SAD, vratio se 2001. Poslednji veliki sudski proces: atentat na Zorana Đinđića. Govorio u 60 emisija Peščanika. Knjige: Kosovski čvor 1990, Put u varvarstvo 2000, Tačka razlaza 2002, Poslednja instanca I, II, III 2003, Nezavršeni proces 2007, One gorke suze posle 2010.

Latest posts by Srđa Popović (see all)

Author: Srđa Popović

Srđa Popović (1937-2013), jugoslovenski advokat ljudskih prava. Branio mladog Zorana Đinđića, Brigitte Mohnhaupt (Baader-Meinhof), Vojislava Šešelja, Dušana Makavejeva, Milorada Vučelića, Mihajla Markovića, Miću Popovića, Predraga Čudića, Nebojšu Popova, Vladimira Mijanovića (Vlada Revolucija), Milana Nikolića, Mihajla Mihailova, Dobroslava Paragu, Milana Milišića, Vladimira Šeksa, Andriju Artukovića, Beogradsku šestoricu, profesore izbačene sa Filozofskog fakulteta... Pokretač peticija za ukidanje člana 133 (delikt govora), ukidanje smrtne kazne, uvođenje višestranačja u SFRJ... 1990. pokrenuo prvi privatni medij u Jugoslaviji, nedeljnik Vreme. Posle dolaska Miloševića na vlast iselio se u SAD, vratio se 2001. Poslednji veliki sudski proces: atentat na Zorana Đinđića. Govorio u 60 emisija Peščanika. Knjige: Kosovski čvor 1990, Put u varvarstvo 2000, Tačka razlaza 2002, Poslednja instanca I, II, III 2003, Nezavršeni proces 2007, One gorke suze posle 2010.