70 godina AVNOJ-a – u Belgiji

Jugoslovenski paviljon arhitekte Vjenčeslava Rihtera, izgrađen za potrebe Svetske izložbe 1958. u Briselu na kojoj je promovisan i danas čuveni simbol Beligije, Atomium – bio je jedan od najmanjih ali po procenama arhitekata iz celog sveta jedan od najveličanstvenijih. Sazdan od gvozđa i stakla predstavljao je modernizam jugoslovenskih ideja a ne naučnih dostugnuća, da bi dve godine kasnije bio prenet u opštinu Vevelgem u Zapadnoj Flandriji i danas je jedan od retkih sačuvanih iz te epohe.

U međuvremenu je Rihterov paviljon pretvoren u St Paulus College, srednju školu flamanske jezičke zajednice, u kojoj se tokom ove školske godine realizuje projekat „Misliti Jugoslaviju u Evropi danas“. Nastavni program pohađa 220 đaka uzrasta od 14 do 16 godina uz pomoć pedagoškog tima od sedam profesora geografije, istorije, francuskog jezika i književnosti, muzike i umetnosti. Projekat je 23. septembra u Kulturnom centru Vevelgema predstavio direktor škole Henk Millecamp, zajedno sa predstavnicima izdavačke kuće Edicija Jugoslavija i umetničkog kolektiva Emigrative art koji će sarađivati sa profesorima škole.

Obrazovni projekat obuhvata teme kao što su antifašizam, jednakost, emancipacija, samoupravljanje (raskid sa staljinizmom), jugoslovenski nadrealizam, jugoslovenski muzički i umetnički modernizam – ukratko, singularnost „arhitekture jugoslovenskog projekta“ u njegovom poetskom i političkom obliku. Podstaknuti za đake praznim označiteljem „Jugoslavija“ koji još uvek stoji na zgradi paviljona ispod naziva njihove škole, pedagoški tim flamanske gimnazije odlučio je da otvori vrata jednogodišnjem izučavanju jugoslovenskog fenomena, u prisustvu nekolicine umetnika, pisaca i istraživača jugoslovenskog, belgijskog i nemačkog porekla.

Program za srednjoškolce iz Velvegema oslonjen je na sličan projekat realizovan pre dve godine za 1200 studenata sa četiri katedre Slobodnog briselskog univerziteta. Na poziv katedre za Međunarodno pravo, tada je Edicija Jugoslavija sa Škartom kao scenografima i uz saradnju umetnika iz Nemačke Manuele Unverdorben i Ralfa Homana, organizovala jednosemestralnu „učionicu za deobu egalitarnog znanja i poetike (jugoslovenskog) znanja“ pod nazivom Misliti Jugoslaviju dvadeset godina kasnije, zasnovanu na tezi francuskog filozofa Žaka Ransijera o „fikciji sećanja“ odnosno stvaranju, nasuprot konzerviranju sećanja. U tadašnjem januarskom ispitnom roku 1.200 studenata ovog univerziteta polagalo je ispit pod nazivom: Jugoslavija.

Kao na Briselskom univerzitetu, i ovoga puta su predstavnici arhitektonsko-grafičkog kolektiva Škart, u sradnji sa Edicijom Jugoslavija, u svojstvu scenografa otvorili izložbu „Misliti Jugoslaviju u Evropi danas“ u velikom holu drugog objekta škole u Vevelgemu, u kojem je smeštena i osnovna škola. U okviru izložbe belgijski đaci će moći da vide jugoslovenski film „Azra“ (1988) Mirze Idrizovića, sa Darom Džokić kao glavnom akterkom naracije o emancipaciji žena.

Na dan 29. novembra 220 đaka će prisustvovati celodnevnom programu komemoracije 70. godišnjice Avnoja, postavljanja temelja moderne Jugoslavije sa slobodne teritorije Jajca u okupiranoj Evropi 1943, uz pozdravni govor direktora škole i podsećanje na gest metalskog radnika Stjepana-Stipana-Stevana Filipovića čija je fotografija nekada bila izložena u jugoslovenskom paviljonu 1958. Printovi na platnu ove fotografije te otisaka dva spomenika vajara Vojina Bakića – Filipoviću i spomenika Pobjedi revolucije naroda Slavonije u Kamenskoj (dignut u vazduh 1991), biće inaugurisani 29. novembra i ostati izloženi u paviljonu do 20. maja 2014, dana proslave 55. godišnjice škole i završne svečanosti projekta Jugoslavija u Vevelgemu.

Budući da je antifašizam službena ideologija Evropske unije, belgijska pedagoška ustanova St Paulus College rado se odazvala predlogu da osveži sećanje na jugoslovenski antifašizam kao i druge singularnosti „projekta Jugoslavija“. Istog dana sa đacima će u svojevrsnom razredu „jugoslovenstva“ raditi Ivana Momčilovic (Belgija), Ljubomir Jakić (Belgija), Slobodan Karamanić (Nemačka), dok će „zvučni zid“ u okviru izložbe predstavljati nemački umetnici Homan i Unverdorben. Nakon prikazivanja isečaka iz filma „19 djevojaka i mornar“ Milutina Kosovca iz 1971. u kojem Jane Birkin i Serge Gainsbourg igraju uloge jugoslovenskih partizana u probijanju obruča na Gackom polju – violinistkinja Dejana Sekulić (Brisel) odsviraće sonatu za solo violinu Ljubice Marić, jugoslovenske kompozitorke čija je muzika ilustrovala paviljon 1958.

Poznata belgijska rediteljka dokumentarno-eksperimentalnog filma Sarah Vanaght, kao i mlada rediteljka Nina de Vroome, snimaće film o školskoj godini posvećenoj Jugoslaviji u Vevelgemu.

Iz teksta autora izložbe za đake belgijske skole u Vevelgemu:

„Ova izložba je veliki paket pun ispresecanih sećanja na jednu zemlju koje više nema. Između intimnih sećanja i knjiga istorije postoji uvek isti početni prazan prostor u kome obe strane smeštaju vlastite interpretacije. Ali, ako je paket poslat sa adrese na kojoj više niko ne stanuje (Jugoslavija), šta je sadržaj koji stiže u Belgiju? Na adresi na kojoj je stanovala Jugoslavija još uvek stanuju čvrste ideje. Ideje socijalne pravde, jednakosti, antifašizma, samoupravljanja, udruživanja slabih u snagu (pokret Nesvrstanih), emancipacije, uvek iznova traganje za slobodom i pravdoljubljem za obespravljene.

Jugoslovenski poetsko-politički projekat i borba slabije naoružanih partizana koji su uspeli da pobede mnogo nadmoćnijeg neprijatelja, utrli su put u bespuću: uspeti kada to na prvi pogled izgleda nemoguće. Koreografija jugoslovenskih partizana na velikoj pozornici sveta je zato primer koji svako treba danas da interpretira iznova. Posle nestanka jedne države-nacije ostale su ideje. Nastaniti idejama mesto na prvi pogled prazno i nenastanjivo, ovoga puta galeriju pretvorenu u školu, naše je putovanje na koje vas ovom izložbom pozivamo.“

Pripremila Milica Jovanović

Peščanik.net, 27.11.2013.

TEMA – JUGOSLAVIJA