Posle svega, uz par uznemirujućih potresa, centar je ipak odoleo. Kako su predviđale ankete, mejnstrim proevropski savez partija desnog centra, levog centra, liberalnih i zelenih partija u Evropskom parlamentu sačuvao je prilično udobnu većinu. Evropske nacionalne konzervativne i krajnje desničarske snage osvojile su nešto manje od četvrtine poslanika u skupštini od 720 mesta – što je njihov najveći uspeh dosad. Međutim, uspeh nije bio ujednačen, a na pojedinim mestima su prošli gore nego što su se nadali.
Tamo gde jesu dobro prošli, prošli su vrlo dobro, naročito u Francuskoj, gde je ponižavajući poraz Emanuela Makrona (15 posto) od Nacionalnog okupljanja (32 posto) Marine Le Pen prinudio francuskog predsednika na ogroman rizik raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. U Nemačkoj, uprkos brojnim skandalima, uključujući relativizaciju nacizma, Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je veći procenat glasova na nacionalnom nivou (16 procenata) nego bilo koja od tri stranke koje čine izmučenu koaliciju kancelara Olafa Šolca. To je zabrinjavajući razvoj događaja u dve zemlje koje tradicionalno čine pokretačku snagu EU. Francuska je sada suočena sa rizikom da krajnja desnica osvoji većinu u nacionalnom parlamentu, dok je nemačka vlada dodatno oslabljena.
Braća Italije, na čelu sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, takođe su izašli kao veliki pobednici (28 procenata). Ali osim ove tri velike države članice – i Austrije, gde je FPÖ, kao što se odavno predviđa, završio na prvom mestu sa 26 procenata – rezultati tvrde desnice uglavnom su nezadovoljavajući.
Flamanska nacionalistička partija Vlaams Belang postigla je loš rezultat u Belgiji, sa manje od 14 procenata, kao i danska Narodna partija (6,4 procenata). Stranka Finaca (7,6 procenata) i Švedske demokrate (13 procenata), koji su ili u desničarskim vladama ili ih podržavaju, takođe su razočarani. U Poljskoj je Partiju zakona i pravde (PiS) za dlaku porazila Građanska koalicija Donalda Tuska. Španski Voks nije uspeo da osvoji 10 procenata a Partija slobode holandskog desničara Gerta Vildersa, inače pobednica poslednjih holandskih nacionalnih izbora, osvojila je tri poslanička mesta manje od alijanse laburista i zelene levice. U Mađarskoj je Viktor Orban doživeo najgoru noć u poslednjih nekoliko godina.
Sve u svemu, rezultati su uglavnom bili u skladu sa očekivanjima. „Više od svega, ovi izbori odražavaju dešavanja na nacionalnom nivou“, kaže Kas Mude sa Univerziteta Džordžije, stručnjak za populizam i radikalnu desnicu. Ta dešavanja su nesumnjivo u vezi sa vrlo nepopularnim aktuelnim vladama. Međutim, ističe Mude, sudeći prema njihovoj trenutnoj snazi na nacionalnom nivou u celom bloku, krajnja desnica je sada barem „nedovoljno zastupljena na evropskom nivou“.
Glavni uticaj izbora verovatno će se najviše osetiti u nacionalnim prestonicama – pre svega u Parizu i Berlinu. U samom Evropskom parlamentu, međutim, čini se da će Evropska narodna partija (EPP) na desnom centru, koja je dobila još 10 evroposlanika, Socijalisti i demokrate (S&D) na levom centru i – uprkos gubitku petine mesta – liberali parlamentarne grupacije Obnovimo Evropu, zajedno imati više od 400 mesta. Ako se tome dodaju Zeleni, koji su izgubili oko četvrtinu mesta, ali će imati više od 50, proevropski mejnstrim „centar“ imaće ukupno oko 455 poslanika. To je smanjena, ali i dalje relativno komforna većina u skupštini od 720 mesta.
Za to vreme, kombinovana tvrda desnica, rascepkana na nacionalno-konzervativnu grupaciju ECR Đorđe Meloni, ekstremno desnu grupu Identitet i demokratija (ID) oko Le Pen, i razne (do sada) nesvrstane stranke, uključujući AfD i Orbanov Fides, može da računa na jedva 145.
Analitičari ističu da će, uprkos uspesima, podele i neorganizovanost među desničarskim grupama ograničiti njihov uticaj na politike i politički program EU u narednom petogodišnjem mandatu. Međutim, iz perspektive specifičnih pitanja na kojima je krajnja desnica imala uspeha (a koja bi se mogla uskladiti sa ciljevima EPP-a na desnom centru) „taktički savezi desno od centra“ mogli bi da obesmisle ili čak ukinu neke inicijative EU. To su verovatno debate oko migracija i zelene tranzicije, pri čemu bi desničarski poslanici mogli da pokušaju da ograniče uticaj klimatskih zakona na kompanije, domaćinstva i građane.
To su oblasti, a možda nisu jedine, u kojima bi rad parlamenta mogao da se zakomplikuje. Analiza glasova u odlazećem parlamentu, koju su sproveli EUobzerver i Novaja gazeta Evropa, pokazala je da je u 69 od preko 2.000 rezolucija, presudila uska margina. U novom sastavu, više udesno, gotovo polovina od tih 69 glasanja imala bi drugačiji ishod. Čak 40 posto njih ticalo se zelenih tema, ali je bilo tesnih rezultata i kada se glasalo o ljudskim pravima i vladavini prava.
Pojedini analitičari smatraju da će, mada je centar odoleo, „evropska politika postati više polarizovana, politizovana i populistička“. Biće mnogo kretanja među raznim parlamentarnim grupama na desnici, pri čemu će AfD verovatno pokušati da formira sopstvenu grupu „desno od krajnje desnice“, uz poslanike iz Orbanovog Fidesa koji traže novi politički dom. Ta kretanja neće nužno uticati na ukupnu većinu, već će verovatno dodatno ojačati EPP, koja će još više rasti, ne samo zbog pojačanja nove opozicione stranke desnog centra Petera Mađara u Mađarskoj, koja je osvojila 30 procenata.
Iako će veliki uspeh krajnje desnice u Francuskoj i Nemačkoj imati mali uticaj na Evropski parlament kao takav, to bi moglo imati krupan uticaj na politiku EU, jer – uprkos tvrdnjama Bregzitera – moć EU još uvek većinom boravi u prestonicama. Posebno treba pratiti poteze Đorđe Meloni i koliko će ona i njena evroparlamentarna grupacija ECR biti u stanju da navedu na saradnju predsednicu Komisije Ursulu fon der Lajen i njen EPP.
Jon Henley, The Guardian, 10.06.2024.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 12.06.2024.
