NAZADOVANJE SRBIJE: GODIŠNJI IZVEŠTAJ EK I GUŠENJE AKADEMSKIH I MEDIJSKIH SLOBODA
Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji, objavljen samo par dana nakon obeležavanja godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu, mogao bi se sažeti u onu biblijsku izreku: pre će kamila proći kroz iglene uši nego što će Vučić uvesti Srbiju u carstvo evropsko. U svom najvažnijem delu – Osnove, izveštaj svedoči o intenziviranom urušavanju demokratije i vladavine prava u prethodnih godinu dana. Masovni studentski i građanski protesti sa zahtevima za odgovornost i transparentnost nakon pada nadstrešnice, praćeni nasiljem nad demonstrantima, napadima i pretnjama upućenim studentima i profesorima, novinarima, aktivistima i civilnom društvu, navode se kao ključni događaji koji su obeležili srpsko društvo u ovom periodu.
Sloboda izražavanja
U izveštaju se takođe navodi da se okruženje za novinare i medije ozbiljno pogoršalo, a pretnje, zastrašivanje, govor mržnje i fizički napadi na novinare zabeležili su porast u ovoj godini. Takođe, ističe se da izjave visokih zvaničnika o radu novinara imaju efekat zastrašivanja na slobodu izražavanja, dok strateške tužbe protiv javnog učešća (SLAPP) sve više ograničavaju rad istraživačkih medija. Stoga, Evropska komisija, između ostalog, poziva na unapređenje zaštite i bezbednosti novinara, što podrazumeva da najviši državni zvaničnici prestanu sa verbalnim napadima, zastrašivanjem i stigmatizacijom novinara, kao i da se svaki slučaj pretnji ili nasilja brzo istraži, osudi i procesuira.
Sloboda okupljanja
U izveštaju se navodi i da su najviši državni zvaničnici pokušali da delegitimišu građanske proteste, medije i organizacije civilnog društva, optužujući ih za rušenje ustavnog poretka ili pripremanje „obojene revolucije“. Izveštaj ukazuje na brojne slučajeve nasilja na okupljanjima, ističući da je deo osumnjičenih za napade pomilovan odlukom predsednika. Policija, ali i maskirane osobe u uniformama nalik policijskim primenjivale su silu, policajci u civilu i bez vidljive identifikacije hapsili demonstrante, dok je Bezbednosno-informativna agencija održavala „informativne razgovore“ sa učesnicima protesta kao vid pritiska. Ukazuje se na navode o upotrebi toksičnog gasa protiv demonstranata, kao i upotrebi zvučnog oružja na protestu u Beogradu održanom 15. marta, nakon čega je Evropski sud za ljudska prava usvojio privremenu meru. U tom kontekstu, Evropska komisija poziva da se građanima omogući da efektivno ostvaruju pravo na slobodu okupljanja, ojačaju kapaciteti nezavisnih tela za zaštitu ljudskih prava i uspostave procedure za sprovođenje odluka Evropskog suda za ljudska prava, uključujući i privremene mere.
Akademske slobode
Akademske slobode se ovoga puta u izveštaju nisu ocenjivale samo u okviru poglavlja 25 (nauka i istraživanje) i 26 (obrazovanje i kultura) – do sada jedinih privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja, već je narušavanje sloboda i autonomije istraživačkih i obrazovnih institucija prepoznato i u okviru funkcionisanja demokratskih institucija. Tako se već u ocenama reformi u prvom klasteru moglo pročitati da je nekoliko vladinih mera u oblasti istraživanja i obrazovanja narušilo institucionalnu autonomiju fakulteta i akademske slobode, posebno privremenim smanjenjem plata nastavnog i istraživačkog osoblja i ograničavanjem radnog vremena posvećenog naučnoistraživačkom radu. U okviru poglavlja 26, izveštaj navodi da je Vlada u martu 2025. usvojila dve uredbe kojima je ograničila vreme koje nastavno osoblje može da posveti istraživačkom radu, što je dovelo do privremenog smanjenja plata istraživača na samo 12,5% tokom prekida akademske godine. Isplata punih zarada retroaktivno je uslovljena završetkom akademske godine, a ove mere su, prema oceni Komisije, dovele u pitanje i mogućnost učešća srpskih istraživača u pojedinim evropskim programima, uključujući grantove Evropskog istraživačkog saveta.
Dodatno, navodi se da su tokom leta 2025. godine, centralne i lokalne vlasti razrešile upravne odbore i rukovodstvo dva istraživačka instituta, što, prema izveštaju, izaziva zabrinutost zbog političkog uplitanja u rad naučnih ustanova, uz sumnju da odluke nisu u skladu sa Zakonom o nauci i istraživanjima. U okviru poglavlja 26, koje se odnosi na obrazovanje i kulturu, Evropska komisija dalje ukazuje da su tokom protesta zabeleženi napadi na studente i profesore, dok je na početku nove školske godine značajan broj direktora škola razrešen dužnosti, a pojedinim nastavnicima nisu obnovljeni ugovori na određeno vreme. Komisija upozorava da takve prakse dodatno narušavaju institucionalnu autonomiju, akademske slobode i kvalitet obrazovanja, ističući da su u ovim slučajevima pokrenuti postupci zbog diskriminacije zasnovane na političkom ili sindikalnom angažmanu.
Objavljen svega par nedelja nakon usvajanja do sada najoštrije rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, Izveštaj Evropske komisije ovoga puta na kritički način ocenjuje režim u Srbiji i potcrtava da pristupni pregovori mogu napredovati samo na osnovu merljivog i održivog napretka u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i sloboda i demokratskih institucija. Pored toga, u ovogodišnjem izveštaju, nedvosmisleno je da osnove podrazumevaju i postojanje institucionalne autonomije univerziteta, koja je u proteklih godinu dana ugrožena spornim odlukama vlade, pritiscima na nastavno osoblje i brojnim napadima na studente i profesore. Otuda, u najvažnijim zaključcima izveštaja, Evropska komisija poziva upravo na sprovođenje reformi u oblasti pravosuđa i osnovnih prava i hitno zaustavljanje nazadovanja u pogledu slobode izražavanja i akademskih sloboda. Najzad, ako uzmemo u obzir da je ovogodišnji izveštaj tek po drugi put do sada zabeležio – do sada najdrastičnije, nazadovanje Srbije, i to upravo u oblasti slobode izražavanja, jasno je da priča o tome da srpski predsednik i njegov režim uživaju podršku EU više ne pije vodu.
Vučićevi buketi cveća za Ursulu fon der Lajen i kićenje Beograda zastavicama EU, dakle, služe suštinski za domaću upotrebu, i više nikoga ozbiljnog u EU – pa bili to i njegovi stari sagovornici oko dilova sa litijumom, miražima i razmontiranjem malobrojnih preostalih srpskih institucija na Kosovu – ne mogu uveriti (pa ni kupiti) u njegovu posvećenost osnovnim demokratskim vrednostima. Kako je pokazalo i glasanje o poslednjoj rezoluciji, jedini preostali saveznici režima u Evropskom parlamentu su partije krajnje desnice, a jasno je i da geopolitički pristup Komisije ima svoje granice. Mada za predsednika ovo „nije ni blizu najgori izveštaj“ o Srbiji, ton Komisije je nesumnjivo oštriji, uz sva ograničenja diplomatskog jezika. Iako su u pojedinim oblastima ocene još uvek blage i zasnovane na vladinim obećanjima o formalnom usklađivanju, izveštaj je potvrdio da je dalji napredak ipak uslovljen garantovanjem osnovnih sloboda građana, uključujući i slobodne i fer izbore. Stepen demokratije i vladavine prava, matematički rečeno, obrnuto je proporcionalan preostaloj dužini trajanja vlasti njenog predsednika i njegovog režima.
Autori rade kao istraživači u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu
Peščanik.net, 08.11.2025.
Srodni link: Transparentnost Srbija – Otkud bilo kakve pozitivne ocene
NADSTREŠNICA
