Prekjučerašnja Rezolucija Evropskog parlamenta definitivno je i glasno artikulisala bezrezervnu podršku studentskim zahtevima i osudu autoritarizma srpskog režima. Time Evropska unija, čiji su najviši zvaničnici u proteklih godinu dana neretko oscilirali između blage, deklarativne podrške protestima i implicitne podrške srpskom režimu, napokon, iskazuje svoj zvaničan stav i konačan sud prema studentskim i građanskim protestima i vlasti u Srbiji.
Da je gorenavedeno nesumnjivo tačno nedvosmisleno potvrđuje sam – pozamašan – tekst Rezolucije od 22. oktobra 2025. o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu (2025/2917[RSP]), čije najvažnije zaključke navodimo dalje u izvodima. Tako, u uvodnom delu Rezolucije, Evropski parlament konstatuje:
– U periodu od februara do kraja septembra 2025. godine u Srbiji je održano više od 10 700 protesta u više od 630 lokalnih zajednica i 1200 zborova.
– Prethodni izborni ciklus u Srbiji je bio obeležen izbornim neregularnostima, uključujući i lokalne izbore u Zaječaru i Kosjeriću koji nisu bili ni slobodni ni pošteni.
– Od kraja 2024. godine zabeležen je porast nasilja i prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i političkih protivnika, pri čemu je zabeleženo više od 1028 hapšenja i 340 nasilnih incidenata, represija je dodatno intenzivirana od avgusta 2025. godine kada su dokumentovani slučajevi policijske brutalnosti, mučenja, seksualnog nasilja i politički motivisanih postupaka.
– 15. marta je došlo do upotrebe zvučnog oružja o čemu su prikupljena svedočenja 3400 osoba, uprkos zvaničnom negiranju vlasti.
– Poslednjih godina došlo je do porasta kineskog prisustva i uticaja u Srbiji kroz velike infrastrukturne projekte, što izaziva zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti, usklađivanja sa EU standardima i propisima u oblasti životne sredine, te da je i rekonstrukcija stanice deo sporazuma sa Kinom koji ne potpada pod EU propise koji se odnose na javnu nabavku.
– Iako vlasti ponavljaju opredeljenost za članstvo u EU, nema napretka u ključnim oblastima, poput vladavine prava, slobode medija, nezavisnosti pravosuđa i borbe protiv korupcije.
Imajući to u vidu, Evropski parlament usvojio je Rezoluciju od 32 člana, među kojima izdvajamo sledeće. Evropski parlament:
–ponovo poziva na temeljan i transparentan pravni postupak i istragu u kojoj meri je korupcija dovela do snižavanja standarda bezbednosti i doprinela tragediji;
– podržava pravo studenata i građana na mirne proteste koji pozivaju na odgovornost i reforme koje od Srbije očekuje i Evropska unija;
– osuđuje državnu represiju i traži hitnu, nepristrasnu i transparentnu istragu svih slučajeva zloupotrebe sile i politički motivisanih postupaka; poziva na hitno oslobađanje predstavnika opozicije koji su u pritvoru i ispitivanje odgovornosti visokih funkcionera JZO;
– osuđuje odmazdu prema zaposlenima u obrazovanju i kulturi zbog podrške protestima, uključujući otpuštanja, smanjenje plata, prisustvo policije na univerzitetima i povlačenje sredstava za finansiranje državnih univerziteta;
– poziva vlasti da odmah obnove finansiranje univerziteta i obezbede nesmetano učešće akademske i istraživačke zajednice u projektima koje finansira EU;
– osuđuje postupke članova vladajuće stranke koji su organizovali nelegalni kamp u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva, kao i mobilisanje osoba sa kriminalnom prošlošću u kontraprotestima;
– osuđuje otvorenu umešanost Ruske Federacije putem dezinformacija njenih zvaničnika koji navode da je u pitanju „obojena revolucija“ uz podršku Zapada;
– izražava zabrinutost zbog prisustva nacionalističkih narativa u pojedinim delovima pokreta i osuđuje nacionalističke narative;
– podseća da pristupni pregovori Srbije sa EU mogu napredovati samo na osnovu merljivog i održivog napretka u okviru prvog klastera (posebno pozivajući na hitnu i potpunu primenu preporuka međunarodnih posmatračkih misija kako bi se obezbedili slobodni i pošteni izbori u Srbiji), te potpune usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i sankcije Rusiji;
– poziva Evropsku komisiju da obezbedi finansiranje i efikasne mehanizme zaštite za civilno društvo;
– podržava brzo slanje ad hoc misije EU za utvrđivanje činjenica u Srbiju, uz učešće Evropskog parlamenta, kako bi se pratilo stanje na terenu;
– poziva najviše zvaničnike EU da se uzdrže od neosnovanih izjava koje hvale reformski proces u Srbiji;
– pozdravlja promenu tona predsednice Evropske komisije tokom njene nedavne posete Srbiji, koja bolje odražava stvarno stanje i negativne rezultate Srbije;
– poziva Komisiju da pokrene inicijativu za uvođenje ciljanih individualnih sankcija protiv onih koji su odgovorni za ozbiljna kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji, u skladu sa globalnim režimom sankcija EU za ljudska prava;
– poziva države članice EU da usvoje jedinstven odgovor na demokratsko nazadovanje u Srbiji, uključujući razmatranje ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za ozbiljna kršenja zakona i ljudskih prava, kao i da ojačaju zaštitne mere za ugrožene osobe i pažljivo prate sve sudske postupke povezane sa protestima;
– poziva sve države koje učestvuju na predstojećem Expo 2027 u Srbiji da uzmu u obzir ozbiljne zabrinutosti i dokaze o raširenoj korupciji povezanoj sa vladajućim strukturama, kao i navode o nepoštovanju osnovnih građevinskih standarda i zakonskih obaveza tokom organizacije i izgradnje izložbe.
Da zaključimo: ovim dokumentom pozicija Evropske unije, prethodno (s pravom) kritikovana kao ambivalentna, postaje kristalno jasna – srpski režim je opresivan i autoritativan i guši elementarna prava svojih građana – pre svega studenata i akademskog osoblja, koji zahtevaju vladavinu prava, nezavisnost institucija i (društvenu) pravdu. Jednako važno naravoučenije iz samog ishoda glasanja (457 poslanika za, 103 protiv, uzdržanih 72) moglo bi se sažeti u jednostavnu poruku – ranije blag(onaklon)e poruke Olafa Šolca, Emanuela Makrona i Ursule fon der Lajen prema Vučiću, ne odražavaju stav i mišljenje građana Evropske unije. Za sve one koji su, dakle, evroskeptično bili razočarani ponašanjem EU, valja podsetiti da su zvaničnici EU samo njeni zvaničnici, spremni da zažmure na jedno ili oba oka kada im razni strateški, finansijski ili lobistički interesi nalože da se blag(onaklon)o odnose prema Vučiću, dok im ne dostavi na tacni litijum iz Jadra, pare za Miraže, Srbe na Kosovu i tako dalje. Kriviti građane EU zbog takvih „kukavičkih“ (Žižek) izjava donekle je slično kao kriviti građane Srbije, koji prema nizu anketa, zdušno i u kontinuitetu podržavaju studentske zahteve, zbog Vučićevih ili Dačićevih iskaza. Od sada, jedinu zvaničnu i potvrđenu personifikaciju mišljenja i stava građana EU, predstavlja, dakle, ova rezolucija Evropskog parlamenta za koju su, ogromnom većinom, glasali njihovi predstavnici koje su sami izabrali na direktnim izborima.
Posledice nekritičkih izjava i neosnovanih pohvala napretka Srbije prepoznate su i u Rezoluciji, u kojoj Evropski parlament poziva zvaničnike da se uzdrže od pružanja simboličke podrške autoritarnom režimu. Ovo bi, stoga, trebalo da stavi tačku na česte kolokvijalne negativne iskaze o EU u celini u srpskoj javnosti – koje se, zapravo, zasnivalo na izolovanim i ambivalentnim izjavama pojedinih EU zvaničnika. A, nadamo se, i na drugu kolokvijalnu i odomaćenu pritužbu o evroskepticizmu, antievropejstvu itd. srpskih studenata – naši su studenti po pravo i pravdu biciklirali do Strazbura i trčali do Brisela, ne u Moskvu, Peking ili Ankaru. Teza o studentskom evroskepticizmu predstavlja adut u rukama predsednika, koji se u nedavnom zajedničkom obraćanju sa Ursulom fon der Lajen predstavio kao čuvar strateškog opredeljenja Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji „do sledećih izbora“. Ta teza je svakako neopravdana imajući u vidu da je podrška članstvu u Evropskoj uniji među mladima u Srbiji u porastu u odnosu na prethodne godine, pri čemu razlog zbog kog Srbija još uvek nije članica EU mladi vide prvenstveno u nedostatku demokratije i vladavine prava.
Evropski zvaničnici, nadajmo se, nakon ove Rezolucije, najzad jasno razumeju da imaju veliku odgovornost da potvrde, svedoče evropske vrednosti pred jednom odlučnom generacijom mladih Evropljana – što srpski studenti nesumnjivo jesu, prevashodno u ime budućnosti srpskog društva sazdanog na deljenim evropskim vrednostima, ali i re-legitimacije i revitalizacije samog, posrnulog evropskog projekta. A srpski studenti, isto tako, sada imaju potvrdu da su oni komplimenti, suze, čestitke i pozdravi kojima su ih dočekivali i sokolili građani, lokalni i oblasni lideri na njihovim gandijevskim putovanjima do Strazbura i Brisela izraz iskrene i gotovo jednodušne podrške stotina miliona evropskih žitelja.
Rezolucija Evropskog parlamenta od 22. oktobra 2025. o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu (2025/2917[RSP])
Autori rade kao istraživači u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu
Peščanik.net, 24.10.2025.
NADSTREŠNICA
