Spomen-park Slobodište u Kruševcu je „lepa komadeška teritorije“, rekao bi pesnik Miša Stanisavljević – za jedan Park vojne opreme i tehnike sasvim dovoljna. Oni koji su čitali ovog pesnika vrlo dobro znaju da se započeti citat iz pesme „Iznad purifikovanih naseobina“ završava stihovima: Još da se nađu oni/ što bi se, bez loših snova/ mogli skrasiti tu. Nema sumnje da takvih u naprednjačkim redovima ima dosta, i da oni mogu prihvatiti sve što im vrh partije servira, bilo da pazare sumnjivu novogradnju ili da prihvate izgradnju Vojnog parka na stratištu iz Drugog svetskog rata. Još su brojniji oni koji su spremni da birokratski, kada su već postavljeni kao deo gradske uprave, sprovedu nasilničku volju vlasti u delo, što se dogodilo u Kruševcu, i to u okviru Memorijalnog kompleksa Slobodište. Naime, tokom maja meseca na ovom terenu je bez ikakve dozvole i obeležja započeta izgradnja Vojnog parka, za koji je javnost čula zahvaljujući lokalnim aktivistima.
Autor memorijalnog kompleksa Slobodište je arhitekta Bogdan Bogdanović, koji je nakon lokalne inicijative Kruševljana, početkom šezdesetih godina, na južnoj periferiji grada izveo arhitektonsku intervenciju u pejzažu: tako je nastao nesvakidašnji Spomen-park, u znak sećanja na 1650 streljanih rodoljuba i antifašista tokom Drugog svetskog rata. Sam kompleks ima simboliku hrama koji zaprema više prostornih celina: predvorje, ulaz, dvoranu i svetilište. Staza vodi posetioca kroz Kapiju sunca, pored Doline živih (amfiteatar sa pozornicom) sve do Doline pošte (jato od 12 kamenih ptica) koja predstavlja svetilište. Na bedemima unaokolo nalaze se plamenici koji su se nekada palili tokom održavanja Svečanosti slobode, održavanih svake godine od kraja juna do 7. jula, tada obeležavanog Dana ustanka u Srbiji. Na ulazu u Dolinu pošte, odnosno mrtvih, nalazi se natpis na kružnom kamenu: „Pod ovim nebom, čoveče, uspravi se“. Taj prostor posvećen stradalima, Bogdanović je video kao svetilište ali i orakulum koji kazuje poruku budućnosti: „Život je neuništiv“. Zato je Bogdanovićev spomenički prostor bio okrenut životu i ovladavanju traumatičnom prošlošću. Transformativna moć memorije u pejzažu bila je usmerena ka slobodarskoj viziji budućnosti, koja je u svakom trenutku preinačavala Stratište u Slobodište. Ali onda je došlo drugo vreme. Sa urušavanjem bivše države počeli su da izranjaju drukčiji kultovi, pa se i simbolika ovog prostora, baš kao i samih svečanosti menjala iz godine u godinu.
Nakon 2000. godine, Svečanosti slobode zamenjene su Vidovdanskim svečanostima, a sama manifestacija je izmeštena sa lokaliteta u grad, čime je otpočelo pražnjenje istorijskog i memorijskog sadržaja ovog mesta. Više se niko nije sećao antifašističke borbe, a novi momenti su nastupili sa revizijom Nedićeve uloge u odlaganju nacističkog streljanja rodoljuba sa 28. na 29. jun 1943. On je, dakle, uspeo da pomeri streljanje za 24 časa, što će novim političkim elitama poslužiti za aktiviranje Vidovdanskog kulta, koji postaje novi simbolički sloj Bogdanovićevog Slobodišta. Tada se i Kapija sunca u obrazloženjima pretvara u Kapiju mrtvih, a centralna poruka ovog spomen-područja se menja od „Hrana i sloboda isto su nama“ u „Hleb i sloboda; Isus u nama“. Ovo pokrštavanje socijalističkog memorijala, u značenjskom i jezičkom smislu, predstavljalo je preduslov za završni čin koji se danas odvija na tom mestu.
Slobodište danas predstavlja deo sećanja lokalnog stanovništva na neka bolja vremena, možda na Svečanosti slobode i dramske izvedbe koje su spajale umetnike raznih jugoslovenskih republika. Amfiteatar je tada mogao da primi oko deset hiljada gledalaca. Pred očima ljudi je izranjao jugoslovenski Prometej koji je ukrao vatru i poneo je u budućnost, koja će uskoro biti razorena čitavim JNA bojevim arsenalom, zajedno sa životima nevinih ljudi, gradovima i selima, sličnim memorijalnim kompleksima širom bivše Jugoslavije.
Slobodište u Kruševcu, budući da je bilo daleko od ratnih dejstava, danas je pod paskom istog tog naoružanja, doduše obnovljenog i modernizovanog, koje Aleksandar Vučić u svom propagandnom, predizbornom zaletu, želi da demonstrira lokalnom stanovništvu, na teritoriji jednog od svojih obor-knezova – Bratislava Gašića. On je deo radikalske elite koja bez loših snova, koristeći opojna sredstva iz Konjuha, može da uživa na stratištima prošlih ratova. Zajedno sa svim ostalim ministrima i ministarkama, njihovim zamenicima, čitavim ešalonima željnih novih teritorija koje će njihova stranka za njih pretvoriti u „pašnjake I klase“. To je ustaljeni koruptivni put za izgradnju Dino i Vojnih parkova, stambeno-poslovnih kompleksa, čitavog spektakla smrti koji je jednu ionako razorenu državu pretvorio u skup feuda kojima upravlja naprednjački kartel. Nema tu više ni Srbije, kao što na Slobodištu odavno nema Jugoslavije, kao ni pomena antifašističke borbe. Na delu je fašizam koji vrh vlasti sprovodi pod geslom mira i stabilnosti, revizije istorije, stranih investicija i oročenih novih radnih mesta.
Ipak, Slobodište još uvek nije samo poprište kapitalističkog kulta smrti na kome Vučić gradi svoje propagandne (EXPO) kule. Ono duboko u sebi nosi sećanje koje još uvek može da okupi ljude oko sebe. U pitanju je Sloboda. To je poslednja tačka odbrane pred fašizmom koji svakodnevno divlja ovom zemljom. Pitanje odbrane Slobode više nije pitanje samo jednog lokaliteta kao što je Memorijalni park u Kruševcu, to je metonimijski aktivistički zahvat kojim se brani svaka tačka okupirane teritorije na kojoj se nekada nalazila Republika Srbija.
Za nedelju 21. jun, Studenti u blokadi Kruševca su najavili protestni skup za odbranu Slobodišta. Ovih dana su povodom kriminalne odluke vlasti da na ovom lokalitetu izgradi Vojni park, usledile reakcije Udruženja arhitekata Srbije, Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, Nacionalnog komiteta ICOMOS (Međunarodnog saveta za spomenike i spomeničke celine), Centra za istraživanje i valorizaciju graditeljskog nasleđa, kao i stručnih pojedinaca. Građanska inicijativa „Odbranimo Slobodište“ pokrenula je peticiju i sačinila Deklaraciju za očuvanje Memorijalnog parka Slobodište. Zahtev koji je upućen naprednjačkoj vlasti vrlo je jednostavan: treba očuvati integritet i celovitost Memorijalnog kompleksa Slobodišta, bez njegovog menjanja ili dodavanja sadržaja! Međutim, Vučić i njegova administracija odavno ne govore ovim jezikom već jezikom kapitala i propagande. Njihovo razumevanje humanističkih principa zauvek je izgubljeno. Ali još uvek je moguće osvestiti one pojedince u društvu, koji bi mogli da razumeju značaj ovakvog mesta. Sve ove građanske aktivnosti su posle mnogo decenija hibernacije obnovile elemente koje su Svečanosti slobode nekada imale. Drama je, međutim, ovog puta prava: antifašistička!
Peščanik.net, 20.06.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Saša Ilić (see all)
- Spasimo Slobodište - 20/06/2026
- Čudo od milion evra - 10/06/2026
- Zona interesa - 30/05/2026
