Nije dan zaljubljenih
Nego Sveti PUMPAJ
Transparent na studentskom protestu u Kragujevcu, 14. februara 2025.
Jezik studentskih i građanskih protesta poseže za neologizmima, a najpoznatiji pravi neologizam svakako je ćaci i sve njegove izvedenice i složenice, dok su među najistaknutijim semantičkim inovacijama uzvici-slogani u imperativu: „Pumpaj!“, „Dunpaj!“ i „Dinstaj!“ Njihova neposredna funkcija jeste poziv na mobilizaciju, te održavanje i pojačanje društvenog pritiska na vladajući režim radi društvene promene.
„Pumpaj!“ se zasniva na dvema metaforama; PUMPANJE je PUNJENJE i PUMPANJE je INTENZIVIRANJE. U ranijem slengu je korišćena metaforika punjenja, dok je, počev od globalnog hip-hop hita „Pump Up the Jam“ (1989), sve do generacije Z preovladala metaforika intenziviranja. Svoj doprinos i novi život „pumpanju“ dali su turbofolker Darko Lazić i harmonikaš Milan Jovanović Jabučanac, 2022. godine, kada je na snimku jedne svadbe Lazić, u jeku veselja, viknuo: „Pumpaj, pumpaj, pumpaaaj!“ Snimak je postao viralni, sa oko dva miliona pregleda. Korišćen je kao mim i verbalni intenzifikator na platformi Reddit, u izrazima pumpaj sklekove, pare, gas, brojke, muziku…
Sa protestima je pumpanje iz digitalne sfere izašlo na ulice. Uzvik često prate i pokreti rukama koji imitiraju pumpanje. Građani i studenti su na protestima nosili razne makete, modele i skulpture pumpi, bedževe s pumpom – na primer, crveno srce koje drži pumpu za bicikl. Očigledno je da je ovaj mim, kao multimodalni pojačivač, za generaciju digitalnog doba idealno sredstvo u pružanju otpora represiji.
Poklič DUNPAJ! je stvoren 26. januara 2025. godine, kada su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru – DUNP-a blokirali svoj univerzitet, označavajući time početak otpora državnoj represiji među studentima u Novom Pazaru. „DUNPAJ!“ nastaje kao spoj akronima DUNP i imperativnog nastavka „-aj“, modifikujući prvobitni usklik „Pumpaj!“. Ovaj usklik zapravo indeksira (indirektno referiše na) potrebu za pojačanjem pritiska radi rešavanja nagomilanih problema na DUNP-u.
Anketa Nove S, na koju se javilo više od 400 ljudi, pokušala je da odgovori na pitanje šta za demonstrante znači pumpanje, a odgovori su varirali od veze sa glavnom pumpom – srcem, i pumpanja pozitivnih vrednosti (života, ljubavi, pravde, istine, slobode, sreće, radosti, nade – „Za mene znači ŽIVI“), preko ohrabrivanja (ulivanja snage, hrabrosti, istrajnosti – „Boostovanje istrajnosti ka konačnom zadovoljenju pravde“), do održavanja društvenog pritiska sve do pucanja koruptivnog sistema („pumpaj dok ne pukne“). U drugom značenju ide često u paru s poklikom „Nemoj da je neko spustio tenziju!“
„Pumpaj!“ je, kao i ceo protestni jezik, preuzet, prisvojen i rekontekstualizovan u kolokvijalnom govoru pristalica vlasti kako bi se demonstranti omalovažili i ismejali, putem naziva kao što su pumposlavci, pumpadžije, pumpo-zunzare, Pumposloveni i kvazitoponimom koji se odnosi na novoformiranu protestnu zajednicu – Pumposlavija, do stikera „Ispumpavanje“, koji referiše na priželjkivano iscrpljivanje i gašenje protesta, a koji su lepljeni po gradovima. Na zvaničnom TikTok nalogu Aleksandra Vučića 19. februara 2025. objavljen je video s hip-hop pesmom koja podseća na propagandni spot, a koju prate slike svih dostignuća kojima se predsednik hvali, predstavljajući Vučića kao „majstora pumpanja“, a Srbiju kao veliku upravo „od njegovog pumpanja“. U ovoj diskurzivnoj aproprijaciji i rekontekstualizaciji, Vučić pumpa BDP, penzije, mostove i autoputeve, strane investicije, plate i bonuse, avio-kompanije i kreditne rejtinge, međunarodne odnose, protiv korupcije, razvoj cele Srbije, za mlade stanove, sportske uspehe, studentske stipendije, filmove i serije, muzeje, tvrđave, bolnice, i „klinička centra tri, da zdraviji budu svi“.
Na pro-Vučić pumpanje, Zoran Kesić je u „24 minuta“ odgovorio hip-hop parodijom, u kojoj podseća da Vučić pumpa kumove, što voze meklarene, drugove na unosne poslove, Brnabe, Miloše i Siniše, sve što mu ’šefe’ govore, televizije – svaki dan da gostuje, svoje kerove da za njega grizu sve, autoputeve, svečano otvaranje – čak i nekad bez upotrebne dozvole, gadove što nam gaze devojke, klošare što lome vilice, smešne klipove i crvene kurčeve, pumpa da ne potone, al kasno. Refren je vrlo eksplicitan: „Nek se vidi, nek se zna / bagra se napumpala / nakrala i prodala / sve što može da se da (…) Decenijsko pumpanje / sve u svoje džepove. / Ispumpaćeš se ti, / ispumpaće se laž. / Ispumpaće se sve, / što bol je donelo. / Jer imaju sad svi devetnaest godina, / otvori prozore da čuješ pumpanjeeeee.“ Kesić je emitovao i posebnu TV-rubriku „Ova pumpa je moj karantin“, koja daje listu songova nastalih tokom studentskih biciklističkih tura do Strazbura i Novog Pazara, u aprilu 2025.1
„Pumpanje“ se zatim u svom značenju društvenog i političkog pritiska na aktuelni režim, proširilo u popularnoj kulturi, od roka, popa, hip-hopa, metala, animacija, folka – kao u pesmama bendova, pevača i pevačica, na primer: URGH!, Dubioza kolektiv, Severina, Prolećna rapsodija, Morena, PUMPAJSAMO, Vrljika, Odlazi, Gliša, Ovce, Rampa Prodakšn. Najveća subverzija se ipak desila tokom nastupa KUD Dimitrije Koturović u beogradskom Madlenianumu, kada su članovi ansambla tradicionalnu šaljivu makedonsku pesmu „Zumbaj, zumbaj“, u sred plesa prepevali kao „Pumpaj, pumpaj“, uz pokrete telom koji podražavaju pumpanje i gromoglasni aplauz publike. Nedavno je s radom otpočeo internet Pumpaj Radio, koji prati aktivnosti studenata u vezi s predstojećim izborima.
Pumpanje svakako indeksira značaj održanja protesta jer je jedna od uspešnih strategija vlasti bila ignorisanje pređašnjih pobuna i izostanak institucionalnog odgovora na njih do iscrpljivanja, zamora i korumpiranja demonstranata, što je na kraju uvek vodilo do gašenja protesta. Ova strategija se može opisati na sledeći način: izbijanje protesta nakon nekog incidenta – svakodnevni protesti i masovna mobilizacija – vlasti ignorišu zahteve demonstranata, a nadležne ustanove ne reaguju – smanjenje učestalosti protesta i zamor demonstranata – gašenje. Učesnici prethodnih demonstracija žalili su se na „opadanje broja ljudi“ i „gubitak smisla“ protesta tokom vremena. Desetine prethodnih masovnih protesta, tokom vladavine SNS-a, bili su školski primer strateškog iscrpljivanja demonstranata i stvaranja zamora od protesta (protest fatigue), što je dovelo do širenja osećaja uzaludnosti političkog angažmana.
Podsetimo i da su profesori i administrativni radnici DUNP-a, okupljeni oko sindikata „Nezavisnost“, 28. februara 2024 – gotovo godinu dana pre početka studentskih protesta – održali polučasovni štrajk upozorenja, ukazujući na probleme u upravljanju Univerzitetom, u koje spadaju pitanja akreditacije, ukidanja pojedinih studijskih programa, kao i, prema navodima predstavnika sindikata, pritisci na nastavno osoblje i probleme u radnom statusu pojedinih profesora i profesorki. Studentska blokada DUNP-a, koja je počela 26. januara 2025, trajala je godinu dana, što je čini najdugotrajnijom blokadom među univerzitetskim ustanovama u Srbiji. Tokom protesta, kriza na DUNP-u dodatno se produbila: prema izvorima koji su tokom 2025. pratili situaciju na ovom univerzitetu, oko 30 profesora ostalo je bez angažmana, dok je više od 200 studenata izgubilo status. Na poziv tadašnje rektorke Zane Dolićanin, policija s privatnim obezbeđenjem upala je na DUNP 29. jula 2025. i nasilno izbacila studente u blokadi, što je izazvalo proteste u gradu i ogorčenje šire javnosti u Srbiji. U decembru 2025. studenti su organizovali i veliki protest u Novom Pazaru „Ili oni ili mi“, zahtevajući uvođenje prinudne uprave na Univerzitetu. Nakon izbora nove rektorke Tanje Soldatović, studenti su 26. januara 2026. prekinuli potpunu blokadu; međutim, ni sedam meseci nakon prekida blokade pitanje povratka profesora koji su ostali bez angažmana nije bilo rešeno, nekoliko studenata je u međuvremeno uhapšeno i procesuirano, a brojne nepravilnosti u radu univerziteta su nastavljene.
Fenomen zamora od protesta i politike može se definisati kao stanje mentalne, emocionalne i fizičke iscrpljenosti koje nastaje usled dugotrajne izloženosti uznemirujućim političkim vestima, sukobima, pretnjama i pritiscima, naročito kada izostaje adekvatan odgovor nadležnih ustanova na probleme na koje građani ukazuju. Takvo stanje može dovesti do osećaja otuđenosti, preopterećenosti i apatije, kao i do smanjene spremnosti za političko učešće i kolektivno delovanje. U kontekstu dugotrajne političke mobilizacije, strategiju vlasti iscrpljivanja demonstranata možemo posmatrati i kao oblik korupcije društvene političnosti: dakle, ne samo kao korupciju institucija i javnih resursa, već kao postepeno podrivanje kapaciteta građana da ostanu politički aktivni, angažovani i uvereni u mogućnost smislenog kolektivnog delovanja. U slučaju prethodnih masovnih protesta, demonstranti nisu dovoljno jasno uočili ovu strategiju vlasti i smislili odgovor na nju.
„Pumpaj!“ i „Dunpaj!“ mogu se, stoga, posmatrati kao jezički odgovor na opasnost od političkog iscrpljivanja: oni indeksiraju potrebu za održavanjem intenziteta mobilizacije uprkos zastrašivanju, obeshrabrivanju i zamoru. Njihova funkcija nije samo da pozovu na nastavak protesta, već da protest konstituišu kao kontinuirani proces, u kojem se politička energija mora iznova proizvoditi i održavati. U tom smislu, „Pumpaj!“ i „Dunpaj!“ artikulišu suprotan princip od političke apatije – oni zahtevaju kontinuirani angažman i reprodukciju kolektivne energije.
Predaju studentske liste u Republičkoj izbornoj komisiji 14. septembra 2026. pratili su mnogi multimodalni aspekti prethodnih protesta – masovna šetnja ulicama grada, zastave fakulteta, univerziteta i države, transparenti, bedževi, majice s natpisom „Studenti pobeđuju“, ogromna skulptura Pobednika nošena u šetnji – uz dodatak svečanog nošenja kutija s potpisima i karnevalske atmosfere praćene trubačima i kolom. Kada su unete kutije s potpisima, studenti su izveli performans – telesno podražavajući pumpanje i izvikujući „Pumpaj!“ Time je simbolično uspešno završena jedna faza studentske i građanske borbe – izbori su raspisani i studentska lista je ušla u izbornu trku.
Peščanik.net, 21.09.2026.
________________
- Tura do Strazbura je trajala od 3. do 17. aprila 2025. godine, kada je pređena udaljenost od preko 1.400 kilometara, a učestvovalo je oko 50 do 80 studenata biciklista. Cilj je predstavljanje studentskih zahteva u Strazburu, sedištu evropskih institucija. Biciklistička tura do Novog Pazara, u isto vreme, trajala je četiri dana, u dužini od 526 km, radi učešća na skupu koji su organizovali studenti DUNP-a „Sloboda vlada Čaršijom“, 12. aprila 2025.
