Kosti nema, ali kosti lomi
Ranko Bugarski je isticao da je odlika srpske jezičke situacije dvopismenost, te da nacionalistički lingvistički krugovi neutemeljeno proizvode diskurse o stalnoj ugroženosti ćirilice i srpskog jezika.
Srebrenica i društveno pamćenje
VIDEO – Povodom godišnjice genocida u Srebrenici Fond za humanitarno pravo je organizovao debatu na kojoj su govorili i istoričari Srđan Milošević i Milan St. Protić i lingvistkinja Marija Mandić.
Na Vidovdan sve se vidi
Deklaracija svesrpskog sabora opisuje novi (para)državni projekat i nacionalnu agendu, i mapira „srpski svet“ grubim poigravanjem s osetljivim pitanjima identiteta i kolektivne traume.
Genocidni diktator
Na aerodromu „Nikola Tesla“, na samoj pisti, postavljen je ogroman natpis: „MI NISMO GENOCIDAN NAROD…“ tako da se, bukvalno, vidi iz aviona, a posebno kad putnici slete.
Zvezda Sajma knjiga
Koga je ove godine Šešelj denuncirao i vređao, a naša javnost dopustila da taj sirovi govor mržnje bude upakovan u tvrde korice, zaveden s CIP-om u Katalogu NBS i pušten u javni prostor?
Mitski akademik
U senci protivljenja izboru članova saveta sa „opasnim“ (Bokan ili Nedić) ili, pak, onih sa uzornim stranačkim biografijama (Šuvaković, Gojković), ostale su biografije javnosti manje poznatih ličnosti.
Novo odelo Saveta fakulteta Beogradskog univerziteta
Mada je javnost navikla na nasilničke intervencije vlasti, imenovanje Dragoslava Bokana u Savet Filološkog fakulteta izazvalo je veće uznemirenje.
Rodno osetljivi jezik u duhu epike
Pretraživanje baze deseteračke poezije pokazuje da jezik poznaje razna ženska zanimanja i zvanja. Štaviše, epika razlikuje polni i rodni identitet svojih junaka i junakinja.
Odgovornost
Nakon masovnih ubistava u Srbiji, koji su izazvali talase protesta i nemira, neprestano se čuju pozivi na odgovornost. Da li pojam odgovornosti postoji u diskursu predsednika i vladajuće partije?
Krvavi pir?
Dva dana nakon zločina u Ribnikaru i dan posle zločina u Mladenovcu, NVO Kreni Promeni je pokrenula Peticiju za oduzimanje dozvola TV Pink i Happy, koju je potpisalo pola miliona ljudi.
„Ciganija“ je južno i istočno
U postjugoslovenskom kontekstu za Slovence su to Hrvati, Bošnjaci, Srbi i svi drugi južno i istočno, za Hrvate – Srbi, Bošnjaci i svi drugi južno i istočno. Tako je nastao izraz srpska posla.
Sodoma i Gomora latinice i rodno osetljivog jezika
Znamo za mučenice, svetiteljke, monahinje, spisateljke, pesnikinje, vezilje, vladarke i kneginje, carice, a iz epike i za žene ratnice – deliju devojku.
