Otkad se pojavio u javnom i medijskom životu Srbije, on je omiljeni selebriti. Gledaoci i gledateljke su se smejuljili, drugi bi se zaledili, treći su bili ljuti i šokirani, četvrti bi gledali s punim odobravanjem, peti su čekali koga i šta će denuncirati itd. Skandal u najavi, karte rasprodate, prva violina govora mržnje i političke hipernekorektnosti je na sceni. Titularni prefiks „prof. dr“ uvek ga prati, daje mu izvesni akademski legitimitet i posebnu pervertiranu draž. A nikad dovoljno naglašavanje da je najmlađi doktor nauka u SFRJ doprinosi kreiranju fame o ingenioznosti. Da ne govorimo o njegovoj spisateljskoj karijeri, u čemu je takođe viđen kao Zvezda spisateljskog govora mržnje – autor nekoliko stotina knjiga (u proseku objavljuje po 10-15 knjiga godišnje). Blistava je i njegova politička karijera: osnivač i predsednik jedne od najvećih stranaka u Srbiji (Srpske radikalne stranke – SRS, od 1991), narodni poslanik od početaka parlamentarnog života u Srbiji (1993), potpredsednik vlade Republike Srbije (1998–2000), dva puta kandidat za predsednika Srbije (1990, 1997), predsednik opštine Zemun (1996–1998). „Ispod njegovog šinjela“ izašla je današnja vladajuća partija, a on je politički otac aktuelnog predsednika Srbije. Pod optužbom da je podsticao zločine protiv čovečnosti i kršio prava i običaje ratovanja na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, proveo je 11 godina u istražnom pritvoru u Haškom tribunalu (2003–2014), kada je prvo oslobođen svih optužbi (2016), a zatim, nakon žalbe, osuđen na deset godina zatvora zbog progona Hrvata u Hrtkovcima u Vojvodini. Srpska pravoslavna crkva ga je dva puta odlikovala: prvi put ordenom Belog anđela prvog stepena (uručio vladika mileševski Filaret, 2015), a drugi put ordenom Svetog vladike Mardarija (uručio u ime vladike Longina vladika bački Irinej, 2022). Ali u ovom tekstu obratiću pažnju na njegova nedavna medijska gostovanja u vezi sa studentskim i građanskim protestima. Pre toga, malo podsećanje na njegov odnos prema prethodnim studentskim i građanskim protestima.
Poznato je njegovo potezanje pištolja na taksiste u protestu ispred Savezne skupštine i pucanje iz automatskog oružja u vazduh, u proleće 1992, kada je, po izveštajima svedoka, vikao: „Sve ću vas pobiti kao pse, meni niko ne može da urliče! Ja ću vas srediti, bando, bitange! Ja ću vas upucati, bando, što ne radite?“ A napadajući učitelje i učiteljice, koji su istog meseca demonstrirali ispred Skupštine Srbije, izjavio je: „Jednog sam udario rukom, a drugog nogom.“ Koji mesec kasnije, tokom demonstracija ispred Savezne skupštine, izvadio je pištolj na studente i studentkinje, koji su ga gađali sapunom uz povike „operi te krvave ruke“, kada je izjavio: „Ovog puta, reagovao sam samo pretnjama. Sledeći put ću uzvratiti punom merom i neću snositi posledice za eventualne žrtve i krvoproliće. Sledeći put ću preduzeti mere odmazde.“ Vlada čiji je bio potpredsednik donela je zloglasne zakone o informisanju i univerzitetima (1998). Tadašnjim Zakonom o univerzitetu (1998) težilo se ukidanju autonomije („samoupravljanja“, u retorici tadašnje Vlade) visokog školstva, a Vlada je preuzela gotovo potpunu kontrolu u postavljanju dekana, rektora, upravnog odbora; neposlušni i politički nepodobni profesori su otpuštani, a na ulaze u fakultete su postavljeni policajci i batinaši, što je rezultiralo ograničavanjem kretanja profesora i nasiljem nad studentima. U ovom periodu, bio je izabran i za redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom studentskih Protesta protiv diktature (2017), uleteo je džipom među njih, psujući ih, vređajući i nazivajući ih „šačicom jada“, a tada je izjavio: „Da mi neko ne da, iz čista mira, da izađem na ulicu u kojoj se odvija saobraćaj, pre bih ga zgazio nego što bih to dozvolio.“
Iako od početka vladavine Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića (2012), njegova stranka SRS mahom nije uspevala da pređe cenzus na parlamentarnim izborima (osim 2016, kada je bila treća sa 22 poslanika), to nije uticalo na njegov angažman u javnom i medijskom prostoru, naprotiv. Redovno gostuje na televizijama Pink, Informer, Happy, Tanjug, Prva i dr., a posebno je omiljen u jutarnjim programima. Jer on je upravo osoba uz koju vredi početi dan – jutrić, kafica, pretnjica – smatraju verovatno novinari i novinarke Srbije, odnosno urednici i urednice, odnosno državna agentura za medije i propagandu. Na početku demonstracija, hvalio se 15. decembra, u emisiji „Jutro“ na nacionalnoj TV Prva: „Ja sam znao devedesetih godina kad me rulja opkoli, da izvučem pištolj i pucam u vazduh. Meni, ako se to opet desi, ja ću se braniti, boriti. Pa neka me strpaju u zatvor, neka rade šta hoće.“ Tom prilikom je pozivao predsednika da krene pendrecima da zavodi red, da hapsi demonstrante noću i da ih hitno procesuira, ističući da je „batina iz raja izašla“, da se autom probijao „kroz rulju“ više puta i da mu je bilo došlo da zaustavi auto i „polomi veštačku vilicu jednoj starijoj ženi koja je protestvovala“, te da su članovi Filharmonije, koji su tih dana pokošeni autom tokom protesta, „duvali u neki bezobrazni duvački instrument“. Studente je nazvao „propalitetima i glupima“, a za profesore je rekao da svi treba da „lete kao kofer“ sa fakulteta, ističući da su plaćenici CIA među profesorima. Kroz čitav iskaz je bila primetna strategija da sebe predstavi kao neustrašivog i nasilju sklonog, a predsednika kao previše blagog, pomirljivog i miroljubivog, koji još uvek ne prihvata njegove očinske savete da upotrebi brutalnu silu. Od početka demonstracija i blokada, učestala su njegova, inače česta, gostovanja. Uz pomoć obične pretrage na Youtubeu pobrojaću samo neka gostovanja od novembra 2024. do danas. Prve četiri televizije imaju nacionalnu frekvenciju:
TV Prva: „Jutro“ 20.11, 15.12, 21.12, 29.12, 23.02, 15.03, 3.04; „Prva tema“ 26.03.
TV Pink: „Novo jutro“ 10.03, 15.03; „Hit tvit“ 22.12, 5.01, 19.01, 9.02, 16.03, 30.03.
TV Happy: „Posle ručka“ 7.11, 2.12, 22.01.
TV B92: „Fokus“ 20.11, 11.12, 2.01, 6.03, 13.03, 27.03.
TV Tanjug: „Dobro jutro“ 16.11, 22.12, 12.01, 16.02, 9.03, 29.03; „Specijal 04“ 16.03; „Mi danas“ 11.11, 27.11, 31.12, 28.02.
K1 TV: „Uranak“ 25.03.
TV Informer: „Info jutro“ 12.11, 26.11, 27.11, 8.12, 20.12, 28.12, 6.01, 15.01, 19.01, 22.02, 2.03, 9.03, 28.03, 29.03; „Info dan“ 16.01, 22.01, 26.02; „Info dan specijal“ 28.01; „Da se ne lažemo“ 25.03; „Otvoreni studio“ 22.11, 25.01, 3.02, 27.02, 12.03; „Rat uživo“ 5.02; „Poverljivo“ 3.01; „Specijalna emisija; Treći metak nije teorija zavere“ 19.11; „Specijalna emisija: Obojena revolucija je propala! Vojvodina je Srbija!“ 15.02.
TV Novosti: „Ono pravo“ 28.02.
TV Kurir: 5.11, 24.11, 22.12, 11.01, 19.01, 28.01, 3.02, 11.02, 16.03.
Nabrajanje televizijskih gostovanja u prethodnih pet meseci svakako nije potpuno, bilo je toga još. Ipak i ova preliminarna i selektivna analiza je dovoljna da se izvuku zaključci. Tako, u novembru 2024. beležim 13 njegovih gostovanja na pet pobrojanih televizija, od toga dva dana je gostovao na po dve televizije – 20.11. i 27.11. Tako je 20.11. gostovao u „Jutru“ TV Prve, a onda u „Fokusu“ TV B92. U decembru 2024. godine, beležim 12 njegovih gostovanja na sedam pobrojanih televizija, od toga 22.12. uspeo je da gostuje u tri emisije istog dana: prvo nam je poželeo „jutro“na TV Tanjug, zatim je „izazvao skandal“ na TV Kurir i onda poželeo „laku noć“ u „Hit tvitu“ TV Pinka. TV Tanjug je odlučio da je on najpogodnija osoba za program poslednjeg dana u godini. TV Informer i TV B92 odlučuju da je on osoba s kojim treba započeti novu 2025. godinu, već prvih dana januara, a na TV Pinku u emisiji „Hit tvit“ gostuje simbolično na Badnje veče. U januaru beležim 16 njegovih gostovanja na šest pobrojanih televizija. U toku ovog meseca dva dana – 22.01. i 28.01. – gostovao je u istom danu na dve televizije, a 19.01. na čak tri televizije, što je bio jedan potpun medijski dan: poželeo je „dobro jutro“ uz poruku da „država mora biti nemilosrdna i istrajna“ na TV Informer, zatim je izazvao „šok u studiju Kurira“ i rekao „laku noć“ u Hit tvitu. U februaru, najkraćem mesecu, gostovao je 13 puta na šest pobrojanih televizija, od toga dva dana – 3.02. i 28.02. – na dve televizije u istom danu. Najviše njegovih gostovanja, do sada, ipak je zabeleženo u martu – čak 20 na sedam navedenih televizija; od toga četiri dana gostuje dva puta dnevno na dve televizije – 9.02, 15.02, 25.02. i 29. 02. A martovski medijski „D“ dan desio se 16.03, dan posle najvećih demonstracija protiv režima u istoriji Srbije, kada je gostovao u toku jednog dana na tri televizije – TV Kurir, TV Tanjug i TV Pink. Ukupno za ova četiri meseca zabeležila sam njegova 74 TV gostovanja, što je preko 200 sati TV programa.
Svi njegovi nastupi su konzistentni – to je „narativ pretnje, mržnje i poziva na nasilje“ koji sažima izreka koju rado citira „batina je iz raja izašla“. Demonstrante naziva „ruljom“, „stranim plaćenicima“ i „ološem“, a vladajući režim i njegovog predsednika vidi kao neobično blage, popustljive, previše miroljubive, do mere da ugrožavaju državu. Nasilje prema građanima, studentima i profesorima vidi kao poželjno i dozvoljeno; on ga opravdava i poziva na još veću brutalnost, hapšenja i kažnjavanja. Legitimizaciju nasilja ostvaruje i pozivanjem na svoju nasilničku prošlost, navodeći sebe kao uzorit primer. Takođe, njegov medijski nastup je, po pravilu, akt nasilja jer on vređa, omalovažava, podsmeva se, diskriminiše i otvoreno preti svojim sagovornicima, voditeljima i svakom ko mu se suprotstavi, i neretko naglašava da je naoružan.
Zanimljivo bi bilo istražiti i komunikativne strategije voditelja i voditeljki, kao i sagovornika i sagovornica, koji najčešće primenjuju strategiju mitigacije (ublažavanja) njegovog medijskog delovanja. Mitigacija se ispoljava kao blago neslaganje i protivljenje, smejuljenje, i kroz izraze neprijatnosti i nelagode, ali, u stvari, legitimiše ovakav medijski nastup jer mu daje privid izbalansiranosti i dijalogičnosti. Takođe bi bilo zanimljivo razmotriti kako ova medijska strategija funkcioniše u širem medijskom ramu. Čini se da je najbliža onome što se u političkom diskursu naziva strategijom „dobrog i lošeg policajca“, pri čemu je on u ulozi „lošeg“, a „miroljubivi“ predsednik u ulozi „dobrog“ policajca. Njegova uloga bi se mogla tumačiti i kao režimska strategija zastrašivanja, normalizacije nasilja i najave nasilja koje treba da usledi.
Takođe je zanimljivo kako „samostalno i nezavisno“ Regulatorno telo za medije REM treba da reaguje na ovakve medijske nastupe jer oni direktno krše Ustav; npr. član 5 zabranjuje „kršenje zajemčenih ljudskih prava“, članom 43 se jemči „sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru“, članom 49 je „zabranjeno i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti“, član 50 zabranjuje „podstrekavanja na neposredno nasilje“. Da ne pominjemo kako bi REM mogao da vidi ovakve medijske nastupe ukoliko bi se poštovao Zakon o zabrani diskriminacije, npr. član 11, kojim je zabranjeno „izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način“. Ili možda ukoliko bi se sledio Zakon o informisanju i medijima, koji već u svom članu 2 obezbeđuje „sprečavanje govora mržnje i netolerancije“, a članovima 86 i 87 izričito brani govor mržnje i netolerancije u medijima.
Možda bi medijski prisutan univerzitetski profesor i član Ustavnog suda, Vladan Petrov, a takođe sagovornik naše Medijske zvezde u dva navrata na TV Tanjugu (16.03) i TV Prva (26.03) mogao da nam protumači i zašto se u ovom i brojnim drugim slučajevima ne primenjuje Ustav Republike Srbije, koji izričito zabranjuje govor mržnje i pozive na nasilje u javnosti.
Pošto reakcije ustanova koje su zakonom obavezane da reaguju izostaju, možemo da budemo ogorčeni kao porodica studentkinje Sonje Ponjavić, na koju je naleteo auto 16. januara, dok je stajala na trotoaru u grupi demonstranata i koja je, čudom, ostala bez težih povreda, a što je naša Medijska zvezda u „Hit tvitu“ (30.03) prokomentarisala ovako: „M.P. (vozač automobila) je spašavao živu glavu. Jesu li ga napadači hteli ubiti? Jesu li mu razbili staklo na vozačevim vratima? Zašto su mu razbijali staklo? Da bi ga uhvatili za gušu i on je u panici bežao. I odjednom se preko njegovog auta prevrtala neka Sonja Ponjavić, valjda student. Prevrtala se kao prava gimnastičarka.“ I da u istoj emisiji, povodom napada na studente u Novom Sadu, izjavi: „Mene je zaprepastila činjenica da policija hapsi ljude koji su branili malog dečaka. Sad je problem što su oni nekome slomili vilicu. Pa i da su ga ubili to je bila nužna odbrana“. Dakle, sve nas ovo navodi na duboki smisao jednog transparenta „Nema nazad, nazad je ćacilend“.
Autorka je viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
Peščanik.net, 05.04.2025.
NADSTREŠNICASLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA
