Foto: Stanislava Babin
Foto: Stanislava Babin

Računica je poprilično jasna. Mi idemo na izbore, on ide sa vlasti. I tu nema šta mnogo da se priča. Sva profesionalna istraživanja i sve stručne predikcije pokazuju da je velika izlaznost najsigurniji način da se ospore manipulacije ove vlasti. Naravno, zloupotrebe su uveliko u toku, zapravo nikada za petnaest godina nisu ni prestajale, ali je i mobilizacija birača veća nego što je ikada bila. David u borbi protiv Golijata ovoga puta ima praćku 2.0.

Neopravdano tituliran kao najveći mag političkog marketinga (neopravdano jer marketing nije da besomučno lažeš o konkurenciji već da na atraktivan način iskažeš probranu istinu o sebi), Aleksandar Vučić, stručno rečeno, ne zna gde udara u pokušajima da demotiviše birače Studentske liste. Najnovija igra je i predlog tehničkog ministra spoljnih poslova da biračka mesta u inostranstvu budu otvorena po „srpskom“ vremenu, dakle u neko nedoba na tamošnjim časovnicima. Po istoj logici, na američkim izborima bi se biračka mesta u Čikagu otvarala u osam ujutro, na Havajima u tri ujutro, dok bi u na ostrvu Guam, koje se reklamira sloganom „tamo gde američki dan počinje“, tada bilo već jedanaest sati uveče. Pa kako se Tramp nije toga dosetio? Tramp kao koliko-toliko demokratski predsednik, one nedemokratske koji takođe imaju više vremenskih zona u državi da i ne pominjem.

Problem koji ovim predlogom vlast pokušava da „reši“ jeste utrostručen broj prijavljenih birača iz dijaspore. Kao da nije dovoljno što ne mogu da glasaju elektronskom ili običnom poštom – nego treba da prelaze stotine ili hiljade kilometara ne bi li stigli do ambasade ili konzulata – vlast će ih (eventualno) udostojiti biračkog prava u neki sumanuti sat kao što je i onomad penzionerima „dozvoljavala“ odlazak u radnje od četiri ujutro za vreme kovida.

No, nije da ova već razvlašćena vlast (parlament je raspušten, vlada je u tehničkom mandatu, predsednik je u ostavci) ne burgija i na drugim mestima ne bi li učinila da se okanemo izbora. Na nedavno održanoj tribini medija i nevladinih organizacija učesnici su dobijali telefonske pozive „iz SNS-a“, kako su se pozivari predstavljali pošto bi proverili ime onog koga su zvali. Moj je bio „Bora iz esenesa“, ne znam šta je hteo jer sam dva puta prekinula vezu (zvao je i treći put) ali deluje kao da su hteli da poruče „znam ko si i znam gde si“. Čudna mi čuda, pa to može svako da sazna, doduše – ako ima sudski nalog. Samo treba od mobilnih operatera da dobije podatke sa određene bazne stanice ili da, takođe samo uz sudsku odluku, koristi prenosivu lažnu baznu stanicu i očita sve brojeve telefona na nekom prostoru ili, na primer, u „Prostoru Miljenko Dereta“.

Mali problem sa ovom „znam ko si i znam gde si“ operacijom leži u tome što tu poruku šalju ljudima koji i sami već vrlo dobro znaju ko su i gde su. I gde će, zajedno sa većinom, biti 25. oktobra.

Peščanik.net, 05.10.2026.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.