Funkcionerska kampanja, nekada udarna pesnica u izbornim kampanjama, srozala se na isprazno lutanje ministara i lokalnih funkcionera po gradilištima, socijalnim ustanovama, kasarnama, otvaranje sajmova, manifestacija. Glavni igrač podneo je ostavku, nije više funkcioner, a dobar deo kampanje i u vreme dok je bio javni funkcioner, proveo je u inostranstvu. I odande je imao uobičajenu zavidno visoku medijsku pokrivenost, ali to ipak nisu bili promotivni događaji, pa time ni funkcionerska kampanja.
Nju je još od kovida, po značaju i uticaju, počela da prevazilazi podela novca građanima, svojevrsna kupovina naklonosti. Sa 430 miliona u kampanji 2023. godine, sada smo izgurali na gotovo milijardu evra. S druge strane, Vučićeva medijska prisutnost, čak i u svojstvu nosioca izborne liste, nadoknađuje dobar deo onoga što bi se moglo dobiti tradicionalnom funkcionerskom kampanjom predsednika Srbije. Ne treba zaboraviti da je on još 2022. godine, hoteći valjda da pokaže kako su tadašnje izmene medijskih zakona rešenje za funkcionersku kampanju, smanjio broj promotivnih aktivnosti i kompenzovao ih medijskom invazijom (u svojstvu predsednika) i upucavanjem miliona evra u oglašavanje.
Vučić se, ipak, bez obzira na to što se 27. septembra skratio za funkciju, zadržao na naslovnim stranicama osam režimskih dnevnih listova. Centralno mesto na naslovnici može da mu ugrozi samo kakva bljuzga protiv Studentske liste. Deluje kao da dnevni listovi (i portali) nisu primetili da je podneo ostavku na mesto predsednika. Zapravo, primetili su, podnošenje ostavke i predaja dužnosti bila je glavna vest, a već od narednog dana jedino što se promenilo bilo je izostavljanje funkcije. Bivši predsednik nastavio je da dominira, razgolićujući anatomsko-speleološku poziciju ogromne većine medija – nije sve vrvilo od Vučića zbog njegove funkcije, već je cilj i misija medija da podržavaju i promovišu Vučića i osipaju po svima koji drukčije kažu.
A funkcionerska kampanja, ostavljena ministrima, lokalnim funkcionerima i rukovodiocima državnih i lokalnih preduzeća?
Za početak, treba napomenuti da je u ovom izbornom ciklusu kampanja prvi put regulisana.1 To što je loše regulisana, druga je stvar. Nova zabrana funkcionerima da se pojavljuju na promotivnim događajima važi od isteka roka za podnošenje listi (4. oktobar), odnosi se na promotivne aktivnosti samo onih funkcionera koji su izabrani na predlog partije (gde ne spadaju premijer, ministri, lokalni zvaničnici, direktori preduzeća…), pod uslovom da njihov nastup utiče na stvaranje pozitivne percepcije o toj partiji i na odluku birača da glasa za tu patriju. Pa vi dokažite da je promotivna aktivnost uticala tako da je birač odlučio da glasa za određenu listu. Pri tome, postoji i izuzetak – promotivne aktivnosti su dozvoljene ako su planirane pre raspisivanja izbora. Što je zgodno ako ste u partiji koja odlučuje kada će biti raspisani izbori.
To koliko su ova ograničenja svrsishodna, pokazuje pregled aktivnosti funkcionera posle 4. oktobra. Ministri i gradonačelnici obilaze radove, otvaraju manifestacije, ali zakon nije prekršen. A zakon, zakleće se ako treba pred celom posmatračkom misijom ODIHR-a Ana Brnabić, moja omiljena analitičarka koja voli da objasni da narod (ne) razume šta je to funkcionerska kampanja,2 elem, zakon ima odredbe kojima se reguliše funkcionerska kampanja. Kakve su, takve su, mi smo recku udarili i „ispunili“ obavezu.
S obzirom na to da su izostavljeni, ministri mogu, bez straha od zakona i budnog oka Agencije za sprečavanje korupcije, da nastave da organizuju promotivne aktivnosti, u nedeljama pred izbore, jednako kao i svih prethodnih godina u kampanji koja kontinuirano traje od 2014. godine, sa blagim povećanjem intenziteta nakon raspisivanja izbora.
Pa tako i ovih dana, ministarka rudarstva i energetike obilazi završne radove na energetskoj sanaciji škole i posećuje domaćinstvo koje koristi državne subvencije za unapređenje energetske efikasnosti.
Ministar odbrane obilazi kasarne i fabrike namenske proizvodnje, traži kupca za FAP i obećava unapređenje poslovanja. Ministar unutrašnjih poslova posećuje policajce i vatrogasce u Novom Pazaru, zalaže se za stabilan javni red i mir i miran zajednički život svih građana (za šta je od toga zadužena policija, a za šta vatrogasci?).
Ministar finansija provozao je ministarku građevinarstva novom prugom od železničke stanice „Zemun polje“ do železničke stanice „Aerodrom“. Potom se ona ohrabrila pa sama obišla radove na izgradnji „deonice sa tunelom ispod prevoja Kadinjača“.
Premijer uručuje „ugovore za ekonomsko osnaživanje porodicama izbeglica i interno raseljenih lica“, a ministar za evropske integracije ugovore o dodeli bespovratnih sredstava za nacionalno sufinansiranje projekata u okviru programa Evropske teritorijalne saradnje.
Ministarka zaštite životne sredine obilazi nešto što se rečima u saopštenju ne da opisati, ali je veoma važno i naziva se samo „važni ekološki projekti“ u oblasti upravljanja otpadom, kanalizacione infrastrukture i zaštite prirode.
Ministri kulture i poljoprivrede otvaraju izložbe i manifestacije, a zavetna ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obilazi ustanove socijalne zaštite i poklanja kombije, posećuje porodice palih boraca i poklanja boračke spomenice.
Konačno, ministar prosvete pokazuje da prosveta nisu samo osnovne, srednje škole i fakulteti. Uručio je diplome najboljim polaznicima „Škole kuvanja“ u okviru programa za obrazovanje odraslih, u organizaciji Ustanove studentski centar „Beograd“. Iz nekog čudnog razloga, ministar je ovog puta bio mnogo manje poetičan nego pre godinu dana kada je takođe obradovao polaznike kursa. Tada ih je podučio da je „kuvarsko umeće stvar dugogodišnjeg iskustva, ali kada su početni koraci… na pravi način postavljeni, onda je i samo sticanje iskustva i samo ovladavanje tom veštinom mnogo lakše i jednostavnije“.
Zamenimo li kuvarsko umeće funkcionerskom kampanjom, ministru možemo pripisati recept za uspešnu promociju i preporučiti ga za predavača u Akademiji mladih lidera.
Za kraj, imam potrebu da se lično izjadam. Praćenje funkcionerske kampanje nije uvek zabavno, ima tu i teških razočaranja. Kao na primer, kada je ovogodišnji Festival zimnice u Koceljevi otvorio državni sekretar umesto ministra poljoprivrede. Uzalud smo, Koceljeva, ja i cela Srbija iščekivali da čujemo može li ministar da dosegne nivo sa prošlogodišnjeg otvaranja, kada je poručio: „Paprika ne mora da ostane samo paprika, niti šljiva samo šljiva.“
Ni kampanja ne mora da ostane samo kampanja.
Peščanik.net, 12.10.2026.
________________
- Izmenama propisa u decembru 2021.godine bila je uvedena zabrana za deo medija, da u delu kampanje izveštavaju o određenim aktivnostima dela funkcionera. Sada je parcijalna zabrana propisana Zakonom o sprečavanju korupcije.
- „Obilazak radova nije funkcionerska kampanja, ta kampanja bi bila da ja, kao član SNS, u radno vreme obilazim odbore te stranke i razgovaram o političkim temama.“
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Kampanja ne mora da ostane samo kampanja - 12/10/2026
- After je u Banjaluci - 08/10/2026
- Tanjugove kobasice sa kupusom - 23/09/2026
