Foto: Mihailo Krstić
Novi Sad, foto: Mihailo Krstić

O, kakav smo to dan imali juče. Režim s Vučićem na čelu u begu – to smo gledali. Naravno, nestrpljivi čitalac reći će: malo je. Jeste, nije mnogo. Ali, prvi put gledamo kako režim hapsi samoga sebe. Neka je i samo predstava, slika je tu. I tu sliku svi vide. Nebitno je šta priča Vučić. Gledajte slike. On je sinoć gorko plakao i žalio se da su ga mnogo pritisli, pa mora da hapsi. A inače ne bi. Slabost, Vučićevu demonstraciju nemoći, i to smo gledali juče.

Da podvučemo crtu: prvi put smo videli da ovaj režim hapsi svog ministra, jer je na to bio nateran; čuli smo i da zbog pritiska koji ne može da izdrži, vlada povlači izmenu zakona o visokom obrazovanju; a onda smo gledali i Vučićeve suze. Sve ograde koje bi se u vezi s tim mogle podići, na mestu su. Njima ništa ne treba verovati. Oni preko noći mogu promeniti svoje odluke, kao što su se predomislili, sećamo se, i za litijum. Ali to ne menja na stvari, juče smo gledali režim kako se u strahu povlači.

Sad treba mirno sesti i videti šta ih je uplašilo, zapamtiti to, i primeniti iznova kada bude potrebno. A biće. Čekaju nas nove bitke. Među njima, po mom mišljenju, i ona najvažnija – protiv kopanja litijuma. Ali, ni ova tekuća nije završena. Tražili smo da jedni budu uhapšeni, i konačno jesu uhapšeni. Ali, tražimo i da se drugi puste iz pritvora. Svi to znamo, hapsili su decu na protestima da pokažu silu i uplaše demonstrante. A onda su hapsili i političare, među njima i Gorana Ješića.

Lepo je rekao Ješić – idem u pritvor da deca ne budu sama u zatvoru. Kad već nije momka uspeo da oslobodi na ulici, da mu pravi društvo i hrabri ga u tamnici. Pošto se demonstranti očigledno nisu uplašili, pošto je i parlamentarna opozicija demonstrirala hrabrost i spremnost da se žrtvuje, na kraju se uplašio režim. Treba sad gaziti po tom strahu i primorati ga da pusti decu iz pritvora, a s njima i Ješića i Mišu Bačulova i sve druge bez ijednog osnova uhapšene demonstrante.

Jedino se univerzitet jeftino izvukao. Samo što je zapretio štrajkom, izmene zakona odmah su povučene. Tako da su ostali dužni drugim demonstrantima. Dug bi mogli da vrate recimo ovako: da ipak stupe u štrajk kojim su pretili, ali da zahtev bude da se iz pritvora puste deca. Dok univerzitet razmišlja, hajde da rezimiramo šta smo do sad imali.

Režim je otvorio previše frontova prema žiteljima Srbije. Žitelji Srbije su odgovorili borbeno. Ne daju da se ruši most na Savi. Ne daju da se zaborave životi izgubljeni ispod nadstrešnice. Ne daju da prođe izmena zakona o visokom obrazovanju… Neka obavešteni čitalac nastavi niz. Kao ranije, režim je pokušao da otvaranjem novih afera zatrpa prethodne. Žitelji Srbije, međutim, nisu mu dopustili da se tako izvuče. A onda je režim pokazao da je slab i da gubi ako uđe u previše bitaka.

Možemo li iz toga nešto da naučimo – to ćemo videti. Ali, treba zapamtiti jučerašnji dan. Ovaj režim je slab i kada oseti da nema dovoljno sile da reši svoje probleme povlači se. Mnogo frontova, odlučni ljudi na ulici, opozicija spremna da primi batine i uzvrati. To je slika od juče. Ali, ne samo to. Juče su se studenti tri beogradska fakulteta okupili da ožale i petnaestu žrtvu rušenja nadstrešnice u Novom Sadu.

To dete bilo je student Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Njene kolege studenti počeli su da sakupljaju novac za nju i njene roditelje još dok su se lekari u Novom Sadu borili za njen život. Juče su sa sakupljanjem novca završili. Samo što je sad to postao novac za sahranu njihove koleginice. To je takođe deo jučerašnje slike: ovde deca sakupljaju novac da bi roditelji mogli da sahrane svoje dete. Niko, ali baš niko ne bi trebalo da odrasta u takvoj državi. Nijedno društvo ne bi trebalo tako da podiže i vaspitava svoju decu.

Kada danas budemo stajali petnaest minuta za petnaest žrtava sa novosadske železničke stanice, neka i to bude deo slike od juče.

Peščanik.net, 22.11.2024.

NADSTREŠNICA

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)