Kada je iranski predsednik Mahmud Ahmedinedžad u ponedeljak stigao na Univerzitet Kolumbija dočekale su ga oštre i svađalačke reči kako onih koji su protestovali zbog te posete, tako i političara, pa čak i samog Li Bolindžera, predsednika Univerziteta, koji ga je pred prepunom salom predstavio kao “beznačajnog i okrutnog diktatora” sa “fanatičnim uverenjima”.

“Danas ja osećam svu težinu želje modernog civilizovanog sveta da izrazi prezir prema svemu onome u šta vi verujete”, rekao je predsednik Bolindžer, a braneći odluku Univerziteta da ga pozove, dodao i da oni “ne ukazuju poštovanje onima koji to poštovanje ne zaslužuju time što ih pozivaju da se oglase na ovom forumu”.

Ahmedinežad je, borbeno raspoložen, odmah odgovorio da je Bolindžerov uvod sadržao “mnogo uvreda i netačnih tvrdnji” i da slušaocima treba dozvoliti da izvuku sopstvene zaključke pošto ga saslušaju. “Ja mislim da je on pod uticajem štampe i medija i da je pod političkim pritiskom”, dodao je potom.

Zbog pojavljivanje Ahmedinedžada i njegovog zahteva da poseti Ground zero, hiljade demonstranata se okupilo ispred Kolumbije i zgrade Ujedinjenih nacija. Policija je odbila Ahmedinedžadov zahtev da poseti Ground zero, navodeći bezbednosne razloge.

Kritičari kažu da poziv Univerziteta legitimizuje Ahmedinedžadova gledišta, koja uključuju sumnje u postojanje Holokausta i pozive na uništenje Izraela.

“Ovaj poziv da posedi Kolumbiju ostavlja utisak da tu postoji nešto o čemu se može pregovarati”, kaže Dana Sasunes, dvadesetogodišnja studentkinja engleske književnosti na Univerzitetu Ješiva, “a on je zapravo samo lud čovek”.

Unutar kampusa, studenti su oštro kritikovali iranskog predsednika, ali tražili slobodu govora. “Zbog ovakvih stvari sam ja došla na Kolumbiju”, kaže brucoš Ana Molkan, koja želi da se posveti studijama Bliskog istoka. Ona je pratila živi prenos govora u južnom krilu kampusa. “Sloboda govora je važna, zato što je ona jedini način na koji možemo ispraviti nepravde u svetu”.

Ahmedinedžad je u svom govoru rekao da je on profesor koji predaje studentima i postdiplomcima barem jednom nedeljno. Tvrdio je da su potrebne dalje studije Holokausta i da toj temi treba pristupiti kao akademskom projektu, zatim dodao da on sam nikada nije osporavao postojanje Holokausta. “Nikada nisam rekao da se Holokaust nije desio”, rekao je. “Ja sam samo postavio pitanje: pod pretpostavkom da se Holokaust dogodio – kakve to veze ima sa palestinskim narodom”?

Takođe je izrazio sumnju u zvaničnu verziju napada od 11. septembra, objašnjavajući da je svojom posetom mestu napada hteo da oda poštovanje žtrtvama i ohrabri dalje ispitivanje “ko je sve zaista učestovao u tome”.

Bilo je i mnogo pitanja na koje je izbegavao da odgovori. Na pitanje da li je rekao da Izrael treba da bude uništen, on je odgovorio: “Mi volimo sve narode. Mi smo prijatelji sa jevrejskim narodom. Ima mnogo Jevreja u Iranu koji žive mirno i bezbedno”.

Rekao je da su oni koji dovode u pitanje pravo Irana da gradi mirnodopski nuklearni program i da izvršava smrtne kazne nad kriminalcima, i to ponekad javno, zapravo licemeri.

“Zar i vi u SAD nemate smrtnu kaznu?”, uzvratio je na pitanje o brutalnosti svog režima. “U Iranu, takođe, postoji smrtna kazna. Mi imamo zakone; ljudi koji prekrše te zakone… osuđuju se na smrt i nekada se, doduše vrlo retko, te kazne izvršavaju javno”.

Kada je upitan o tretmanu žena i homoseksualaca u njegovoj zemlji, rekao je da se žene u Iranu tretiraju kao svetice. Zasut optužbama da se u njegovoj zemlji sa homoseksualcima postupa surovo, Ahmedinedžad je rekao da to nije slučaj: “Kod nas u Iranu nije kao kod vas, mi nemamo homoseksualce… kod nas taj fenomen ne postoji”.

 
Karla Schuster, “Rough reception for Ahmadinejad at Columbia”

Newsday, 25.09.2007.

Peščanik.net, 24.09.2007.

Leave a Reply