Gledaocima sa strane, koji ne poznaju dramske likove našeg političkog valova, mnogi potezi srpske opozicije mogu da deluju kao da ih je lično smišljao i naručivao autokrata na vlasti. Nije da se slični scenariji ne dešavaju – eto Rusije i njihovog diktatora, lažne opozicije i „izbora“ – ali ne mislim da je to slučaj u Srbiji. Ne verujem u teorije zavere. Pre verujem da potcenjujemo ljudsku sujetu, tvrdoglavost i glupost, i da nam je zbog toga lakše da konstruišemo teorije zavere. Verujem u konzistentnu banalnost odluka pojedinaca nedoraslih istorijskom trenutku. Verujem, ćutim (ili kažem), ali na kraju ipak glasam.
Ipak, ovo poslednje ludaštvo opozicije prelazi sve granice – u nemogućim uslovima, u mafijaškoj državi, gde vlast krade, laže, satanizuje i fizički napada političke protivnike, opozicija se ujedinila i skoro pa dobila izbore u Beogradu. Onda su našli partnere u svetu koji su im pomogli da dokazi o krađi na izborima dođu do srpske javnosti i do najviših instanci u EU, uprkos nezainteresovanosti evropskih političara i birokrata (od kojih neki deluju kao da su na platnom spisku našeg Oskara), i uspeli su da naprave poluge pritiska i nateraju vlast da se izbori ponove (svesni, pretpostavljao sam, da će vlast opet pokušati da ih pokrade, ali da će im to sad teže ići). Sjajno, zar ne? Prvi značajniji uspeh naše kognitivno nejake oporbe? Paaaa…
Bukvalno jedina stvar koju je trebalo uraditi do tih izbora bilo je to da opozicija ostane ujedinjena. Bukvalno, ta jedna jedina stvar. Samo to. This teeny weeny little thing.
No spoilers: znamo šta se desilo.
Ovde nije reč o samo još jednom autogolu u nizu. Ovo je coup de grâce gluposti i autodestruktivnosti u opozicionoj imbecilijadi koju gledamo već deceniju.
Aman, ljudi. Nadam se da ste svesni da vas niko ne voli. Da ste šesnaesta liga po političkom i širem obrazovanju, elokventnosti i iskustvu? Da moja čivava Bleki ima više osećaja za političku strategiju (i harizme) nego većina predsednika vaših partija? To nije tajna, nešto što se šapuće po kuloarima. To je opšte mesto.
Niko od nas ne glasa za vas, glasamo da smenimo mafijaše na vlasti. Vi ste nužno zlo. To možda neće u lice da vam kažu Proglasi i ostali javni delatnici okupljeni oko ideje vraćanja demokratije u Srbiju (i/ili svog pozicioniranja u nekoj budućoj vlasti i uzimanja para od Šolaka za svoje projekte), ali, verujte, svi to misle. I Bleki.
Sve vreme pričamo kako živimo u državi koja nije država, nego privatna mafijaška firma, a onda… šta? Očekujemo da od te firme dobijemo fer uslove na izborima? Zaboga. Pa, ne. Na stranu sve pogrešne odluke opozicije do sad vezane za geostrateška pitanja, čak ni sa većom podrškom političkog Zapada (koji se, gle čuda, ispostavio kao jedina adresa gde se ide da se kuka kad diktator pokrade izbore, nisam video nešto da Bocan-Harčenko i Sputnjik liju suze), teško da biste u ovako devastiranom i privatizovanom medijskom okruženju ikad dobili nešto bolje uslove od trenutnih.
Jok. Tu jednu jedinu stvar koju je i Bleki ukapirao, oni izgleda nisu.
I, da se razumemo, ne mislim da je ovde problem Đilas. Ako postoji pametna strategija pritisaka i čekanja da se ti malo bolji uslovi ispune, složio bih se i sa tim da cela opozicija igra na tu kartu, ako je to njegova ideja (a ne znam šta mu je ideja, pošto nije baš bog transparentnosti, niti veliki vernik demokratije, kad demokratija ne ide tačno onako kako je on zamislio). Da se vratim na poentu, nije problem da li će se izaći u junu ili neće (mislim, jeste, ali to je sekundarni problem) – primarni problem je isključivo u neshvatljivo tupoj odluci da se opozicija pocepa u dve kolone. To je kao kliše iz horor filma kad se tinejdžeri razdvoje u podrumu, dok podrumom šeta Fredi Kruger ili Majkl Majers. Još od osamdesetih znamo da se to jednostavno ne radi.
Ne znam šta da napišem na kraju. Još nije kasno. Lupite sebi šamar, istuširajte se hladnom vodom, sedite za isti sto, ne znam… I onda napravite konferenciju za štampu gde nam saopštavate da ste ipak „usaglasili strategije“ i da izlazite na izbore, svi zajedno, može i eko-četnik Savo sa vama ako hoćete (zaobiđite Boška, ako boga znate), i dajte da prekinemo ovu agoniju (ne gubite vreme da zadržite iluziju minimuma dostojanstva, nemate ga i nebitni ste; zanimaju nas isključivo rezultati). Ili to, ili recite da ste usaglasili stavove i da se nastavlja sa pritiskom na vlast. Stvarno, štagod, samo se vratite u istu kolonu.
Ako je turska opozicija mogla da pobedi Erdogana u Istanbulu (Izmiru, Ankari…), pa, mislim stvarno… Uozbiljite se. Neće biti popravnog. Niko ne želi da gleda Šapića i Vučića još 4 godine.
Peščanik.net, 26.04.2024.
