U trenutku najveće krize u svojoj istoriji, stigla je vest o dodeli Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji. Nobelov komitet je u obrazloženju čestitao Uniji na rezultatima postignutim u transformaciji Evrope u kontinent mira.
Naravno, teško je zamisliti druge razloge zbog kojih bi se Nobelova nagrada za mir uopšte dodelila, ali upravo okolnosti trenutne krize ukazuju na značaj nagrade za EU ili, preciznije rečeno, na posledice koje bi ovakva odluka mogla da ima na stanje u kojem se Unija nalazi.
Ja dodelu ove nagrade u trenutku najdublje krize tumačim kao apel upućen evropskim političkim elitama, istim onim elitama koje se, kao što i sami vidimo, ponašaju bez imalo hrabrosti i vizije.
Nobelova nagrada za mir jasno stavlja do znanja vladama zemalja evrozone da treba da preduzmu korake ka dubljim evropskim integracijama. To u tekstu piše crno na belo, i to na barem tri mesta.
Nobelov komitet svoje obrazloženje počinje hvaleći pomirenje i izgradnju mira u Evropi posle Drugog svetskog rata. Onda se govori o naporima osnaživanja i promovisanja demokratije i slobode tokom osamdesetih, prijemom Grčke, Španije i Portugala, i devedesetih u zemljama istočne Evrope, koje su se kasnije pridružile Uniji – i kako bi sve to sada trebalo primeniti i na Balkan.
Nobelov komitet pozdravlja hrabrost koju je Evropa pokazala u prevazilaženju istorijskih neprijateljstava i uspeh civilizacijske misije proširenja EU, koja bi uskoro trebalo da obuhvati i Tursku. Ali to nije sve. Treba pročitati i treći deo obrazloženja, da bi se uvidela ironija iza dodele Nobelove nagrade Evropskoj uniji.
Nobelov komitet ukazuje na ekonomsku krizu kao razlog za „nemire i velike socijalne tenzije“ u zemljama evrozone, upozoravajući da zbog slabosti svojih lidera Evropa stoji na ivici ponora. Ugroženo je, ukoliko pažljivo čitamo tekst, treće najveće dostignuće Evropske unije – socijalni model zasnovan na državi blagostanja.
U ovom trenutku, mi Evropljani stojimo tiho i neodlučno na pragu Evrope u dve brzine. Zato dodelu Nobelove nagrade vidim kao poziv na solidarnost među njenim građanima, koji treba da se izjasne kakvu Evropu žele. Samo osnaživanjem institucija „centralne“ Evrope 1 moći ćemo da ukrotimo kapitalizam koji se oteo kontroli i zaustavimo proces unutrašnjeg raspada Unije.
La Republica / PressEurop, 15.10.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 21.10.2012.