Jürgen Habermas

Nove mogućnosti za Evropu

Odgovor na pitanje zašto se evrozona još nije raspala – glasi: još se ne mogu tačno utvrditi posledice koje bi odvajanje od siromašnog juga Evrope imalo i na njenom bogatom severu.

pčele na ulazu u košnicu

Protiv uljudnosti

Koliko je uljudnost zaista značajna za demokratiju? Prema nemačkom filozofu Jirgenu Habermasu, ne naročito. On veruje da je za demokratiju najbolje kada je javna sfera otvorena, anarhična i konfliktna.

Da li smo dobri Evropljani

Istraživanja su otkrila indikatore zajedničkog evropskog identiteta kod građana EU i neočekivano visoku spremnost da se podrže evropske politike koje bi podrazumevale redistribuciju preko državnih granica.

Novo promišljanje Evrope

Razgovor Jirgena Habermasa, Emanuela Makrona i Zigmara Gabrijela: Još od Francuske revolucije i prvih socijalista izraz solidarnost nije moralni, već politički pojam. Solidarnost nije milosrđe.

Spasavanje Evrope

Intervju sa Jürgenom Habermasom o brexitu i krizi Evropske unije: došlo je do propadanja nacionalnih demokratija i referendum u Britaniji ilustruje to stanje „post-demokratije“.

Lek za Grčku

Politiku štednje na kojoj insistira nemačka vlada, Amartja Sen je uporedio sa lekom koji sadrži mešavinu antibiotika i otrova za pacove. Grčka vlada sve vreme izbegava otrovne delove ovog leka.

Neuspeh elita

Nemačka pozicija u Evropi najbolje se opisuje rečima: preslaba da njome vlada, prejaka da se u nju integriše.

Apel iz Osla

U trećem delu obrazloženja krije se ironija dodele Nobelove nagrade Evropskoj uniji.

Protiv fasadne demokratije

Habermas, Bofinger i Nida-Rümelin: Nemačka bi trebalo da pokrene inicijativu za sazivanje evropske ustavotvorne skupštine.

Postdemokratsko doba

Angela Merkel i Nicolas Sarkozy žele proširiti federalizam izvršnih vlasti Lisabonskog ugovora u otvorenu vladavinu Evropskog vijeća.

Nemačka i evro-kriza

Ova sumorna fotografija otkriva umorna lica Merkelove i Nikolasa Sarkozija, koji jedno drugome više nemaju šta da kažu.

Dijalog Habermasa i Racingera

Rasprava dvojice intelektualnih antipoda, Jirgena Habermasa, i tadašnjeg prefekta rimokatoličke crkve za doktrinu vere, a današnjeg pape Benedikta XVI – kardinala Jozefa Racingera, vođena 2004.

Dijalektika sekularizacije

Tri delimično preklopljena fenomena doprinose utisku da dolazi do “preporoda religije”: a) misionarsko širenje velikih svetskih religija, b) njihovo fundamentalističko zaoštravanje i c) politička instrumentalizacija njihovog nasilnog potencijala.