Zašto nam je potreban Habermas
Filozof danas ima utisak da ne razume nemačko javno mnjenje. Ko se promenio, on ili zemlja, koja se udaljava od pacifizma i „postnacionalizma“ koje je Habermas decenijama propovedao?
Filozof danas ima utisak da ne razume nemačko javno mnjenje. Ko se promenio, on ili zemlja, koja se udaljava od pacifizma i „postnacionalizma“ koje je Habermas decenijama propovedao?
Habermas je optužen da brani potrošenu tradiciju zapadnonemačke politike, da je Putinov potrčko, da je ostao zarobljen u starom shvatanju nuklearnog rata…
Putin je naterao zapad da bira između dva zla: poraza Ukrajine i eskalacije sukoba u Treći svetski rat. S jedne strane, Hladni rat nas je naučio da se u ratu protiv nuklearne sile ne može pobediti…
Ideje – Intelektualci DDR-a i aktivisti za ljudska prava, koji su željeli oboriti režim SED-a s neodređenim ciljem izgradnje drukčije i „bolje“ DDR našli su se u zaleđu.
Ideje – Povodom 90 godina od rođenja Habermasa: On je – ako je još uopće dopušteno rabiti tu oznaku – jedan od posljednjih javnih intelektualaca u smislu koji kao da je već izgubljen.
Odgovor na pitanje zašto se evrozona još nije raspala – glasi: još se ne mogu tačno utvrditi posledice koje bi odvajanje od siromašnog juga Evrope imalo i na njenom bogatom severu.
Koliko je uljudnost zaista značajna za demokratiju? Prema nemačkom filozofu Jirgenu Habermasu, ne naročito. On veruje da je za demokratiju najbolje kada je javna sfera otvorena, anarhična i konfliktna.
Istraživanja su otkrila indikatore zajedničkog evropskog identiteta kod građana EU i neočekivano visoku spremnost da se podrže evropske politike koje bi podrazumevale redistribuciju preko državnih granica.
Razgovor Jirgena Habermasa, Emanuela Makrona i Zigmara Gabrijela: Još od Francuske revolucije i prvih socijalista izraz solidarnost nije moralni, već politički pojam. Solidarnost nije milosrđe.
Intervju sa Jürgenom Habermasom o brexitu i krizi Evropske unije: došlo je do propadanja nacionalnih demokratija i referendum u Britaniji ilustruje to stanje „post-demokratije“.
Politiku štednje na kojoj insistira nemačka vlada, Amartja Sen je uporedio sa lekom koji sadrži mešavinu antibiotika i otrova za pacove. Grčka vlada sve vreme izbegava otrovne delove ovog leka.
Nemačka pozicija u Evropi najbolje se opisuje rečima: preslaba da njome vlada, prejaka da se u nju integriše.
Evropske građane ujedinjuju evroskeptični stavovi koji su postali još naglašeniji tokom krize.
U trećem delu obrazloženja krije se ironija dodele Nobelove nagrade Evropskoj uniji.
Habermas, Bofinger i Nida-Rümelin: Nemačka bi trebalo da pokrene inicijativu za sazivanje evropske ustavotvorne skupštine.
Angela Merkel i Nicolas Sarkozy žele proširiti federalizam izvršnih vlasti Lisabonskog ugovora u otvorenu vladavinu Evropskog vijeća.
Ova sumorna fotografija otkriva umorna lica Merkelove i Nikolasa Sarkozija, koji jedno drugome više nemaju šta da kažu.
Rasprava dvojice intelektualnih antipoda, Jirgena Habermasa, i tadašnjeg prefekta rimokatoličke crkve za doktrinu vere, a današnjeg pape Benedikta XVI – kardinala Jozefa Racingera, vođena 2004.
Tri delimično preklopljena fenomena doprinose utisku da dolazi do “preporoda religije”: a) misionarsko širenje velikih svetskih religija, b) njihovo fundamentalističko zaoštravanje i c) politička instrumentalizacija njihovog nasilnog potencijala.