U Beogradu je 2. septembra zvanično počela mobilizacija za jesenju bunu protiv homoseksualnih kabadahija, a pozivnicu za odbranu otadžbine, koju su u prvom krugu potpisali njeni vodeći homofobi i seksualno odavno nesposobni intelektualci, možete pročitati ovde.
Pokušajmo da razumemo sadržaj ovog štiva služeći se metodom „red po red“, koju je u srpsku književnost, što je verovatno poznato većini „za boj spremnih“ regruta, početkom 20. veka uveo etnički Srbin i svojevremeno francuski student Bogdan Popović. Tekst ove „narodne umotvorine”, koju je kolektivna „svest“ i „savest“ nazvala peticijom protiv gej parade, počinje ovako:
Pokušaj ponovnog održavanja gej-parade u Beogradu smatramo još jednim činom nasilja nad sopstvenim narodom od strane Tadićevog režima.
Šta nam govori inicijalna, dakle „udarna“ rečenica peticije? Kratko rečeno: spreda ništa, straga mnogo! Nekome će se kao takva možda i dopasti, a meni je, imajući u vidu njene potpisnike, istovremeno i nelogična i logična i jasna pa prema tome i očekivano licemerna. „Pokušaj“ nečega je „čin“, a pošto je reč o „ponovnom“ pokušaju tog nečega, recimo mirne građanske šetnje centralnim ulicama glavnog grada, onda taj čin ima elemente nasilja, i to nasilja nad narodom. Ali ko je taj ko će nad tolikim narodom sprovoditi nasilje? Nekolicina mirnih šetača? E pa ne, i u tome je trik. Taj agresivni onanistički „pokušaj čina“ nad sopstvenim narodom realizovaće režim predsednika Republike. Dakle, naslov „u klin“, prva rečenica „u ploču“.
Pored uništavanja domaće privrede za račun stranih korporacija, pored prikrivene i sve otvorenije izdaje Srba na Kosovu i Metohiji (za čija ljudska prava je režim istovremeno potpuno nezainteresovan), pored prepuštanja osiromašenih građana lešinarskoj pljački stranih banaka, režim, koji je izgubio sve sem gole vlasti, nasilno pokušava da sprovede gej-procesiju i ove godine kroz Beograd.
Uh, biće teško ali ovoga puta počnimo otpozadi. Režim, kaže „narodna umotvorina“, „nasilno pokušava da sprovede gej procesiju“, a Ivica Dačić, prvi pendrek Srbije, reče nedavno i kao zamenik premijera i kao predsednik SPS-a da njegovi podređeni više neće izigravati glinene golubove na beogradskim ulicama, a njegov partner, doduše koalicioni, Dragan Đilas, skoro nasilno se usprotivio održavanju LGBT procesije. Ko onda predstavlja režim u Srbiji? Krkobabić, naravno, i biće da on namerava da sprovede nasilje 2. oktobra. I strane banke, dabome. Naše u tome neće učestvovati, one razumeju muku narodnu, kao i to da se od „osiromašenih građana“ ništa ne može ukrasti. One, za razliku od srpskih kompanija, nisu režimske, jer samo su one režimske koje su u rukama stranaca. Izuzev NIS-a. I opet se postavlja pitanje: ko je taj režim ako njega ne predstavljaju ni Dačić ni Bajatović ni Mrkonjić, pa ni Đilas, sve sa sexy nabildovanim Palmom? Naravno, Krkobabić. On je, kao jedini autentični predstavnik režima, „prikriveno“ ali „sve otvorenije“ izdao Srbe na Kosovu i više ga uopšte ne interesuju njihova ljudska prava. Njega, pre svega zbog perspektivnog projekta nazvanog „studentske penzije“, očigledno zanimaju samo kosovski univerziteti u rasejanju, što je i logično, jer: gde su kosovski univerziteti, tu su srpske zemlje. Sa druge strane, srpski homofobi i seksualno odavno nesposobni intelektualci vrlo su zainteresovani za ljudska prava na Kosovu ali ne i u Srbiji.
Idemo dalje u pokušaju da razumemo pozivno pismo na mobilizaciju od strane vodećih srpskih homofoba i seksualno odavno nesposobnih elitnih jedinica srpskih univerziteta.
Posle niza svakodnevnih socijalnih i nacionalnih poniženja i poraza, marš gej-aktivista shvatamo kao najdirektnije poništavanje osnovnih vrednosti našeg društva i početak definitivnog razaranja srpske porodice.
Ako smo kao društvo „socijalno“ i „nacionalno“ poniženi i poraženi, dakle, ako nam je osnovna ćelija društva ekonomski uništena, a nacionalno i moralno ponižena, koje su to preostale, a istovremeno „osnovne“ vrednosti koje miroljubiva gej populacija „počinje“ da uništava? Možda natalitet? E pa gospodo velikosrpski homofobi i seksualno odavno nesposobni intelektualci, vi što ste tokom devedesetih toliko srpskih i nesrpskih porodica zavili u crno, što ste krvavog pogleda gledali u sve pred sobom, vi što ste opljačkali stotine hiljada srpskih i nesrpskih kuća i njihovih vlasnika i sa tim parama na zapadnoevropskim, a ne srpskim univerzitetima školovali svoju decu, uskliknite s ljubavlju svetitelju Savi i, osim za lični spas i spas vaših saučesnika u zločinima, molite se za veći prirodni priraštaj sopstvenog naroda.
Svesni da će u vremenu velikih društvenih napetosti ovakva provokacija vrlo lako aktivirati bombu socijalnog nezadovoljstva, pozivamo režim da posluša većinsko mišljenje građana Srbije i obustavi pripreme za još jednu gej-paradu.
Šta su to „društvene napetosti“ i ko su oni koji su ih „svesni“? Je li to onaj „čin“ u „pokušaju“ s početka „narodne umotvorine“, ili je to ono „ništa“ što je već „razoreno“ i kao takvo više ne može eksplodirati? I jesu li oni koji su svega svesni jedino nesvesni da su samo Jovan Krkobabić i njegov sin Milan u ime režima srpskog organizatori gej parade? Ali dobro: svest je svest, a bes je bes.
Idemo još dalje u napornom pokušaju da se domognemo barikada od balvana i peskovitih dina nacionalnog ponosa iza kojih se krije suština za kojom tragamo.
Kao odgovorni ljudi, smatramo da treba učiniti sve kako bi se sprečila dodatna destabilizacija države i kako Beograd ne bi goreo kao London nedavno.
Mogu li homofobi i seksualno odavno nesposobni intelektualci biti odgovorni? Naravno da mogu, i to treba da pokažu i dokažu. Kako? Pa vrlo jednostavno: da ne izazivaju „destabilizaciju države“ i da ne pale i ne ruše Beograd kao što su na očigled svog srpskog naroda to već više puta uradili.
Mi smo protiv održavanja gej-parade u srpskoj prestonici ne zato što mislimo da je ona sama po sebi najvažniji društveni događaj, već zato što iz iskustva drugih država znamo da je ona samo početak jednog totalitarnog upada u naše porodice koji će se na kraju završiti: razaranjem porodice kao osnovnog temelja jednog društva, otimanjem dece roditeljima koji žele da ih vaspitavaju na tradicionalnim vrednostima,gej-prevaspitavanjem naše omladine u državnim školama i zlostavljanjem maloletnika od strane gej-parova koji će dobiti pravo da usvajaju decu kada se njihove istopolne zajednice proglase za brakove.
Onaj ko iz iskustva drugih država zna da je gej parada „početak jednog totalitarnog upada u naše porodice“, očigledno malo toga zna, a ne može ni da zna jer je strah od tuđeg iskustva toliki da ograničava sposobnost logičnog rasuđivanja. Da tog straha nema, oni koji za sebe kažu da su svesni i odgovorni ljudi, i da znaju mnogo toga, bili bi sigurni u sopstvena znanja i umenja i ne bi brinuli da će jedna malena zajednica seksualno drugačije opredeljenih građana pokvariti njihovu decu vaspitanu po pravoslavno-svetosavskim metodama i razoriti srpsku porodicu. Da li se u ovom slučaju zaista radi o neopravdanom strahu, nedostatku samopouzdanja, sumnji u sopstvenu logiku i moral, ili o beskrajnom licemerju i gluposti, to na procenu ostavljam čitaocu ovih redova.
Porodica je poslednje utočište našeg čoveka i to utočište smo spremni nepokolebljivo da branimo.
Što se mene kao oca tiče, porodica se brani znanjem, lepim vaspitanjem i međusobnim poverenjem roditelja i dece, a „narodna umotvorina“ nazvana peticijom protiv gej parade je produkt ortodoksnog neznanja i duboko ukorenjenog licemerja i nemorala njenih autora, koji su, uprkos visoko podignutim titulama, do poslednje kapi gluposti spremni da je brane. Ali, kakva peticija takvi i potpisnici, i obrnuto.
Upravo se prisećam jednog stiha srpsko-crnogorskog pesnika Blagoja Bakovića, koji najiskrenije posvećujem svakolikom srpstvu, a posebno svakom homofobu ponaosob, svakom seksualno odavno nesposobnom intelektualcu i svakom roditelju koji nema svetosavskog poverenja u sopstvenu decu, a koji u nešto izmenjenoj varijanti glasi: „Zatucani Srbine, osvesti se, ne daj da ti strah u bulju cedi testise!“
Peščanik.net, 06.09.2011.
LGBTQIA+