Političko leto u Americi obeležavaju dve velike teme: reforma sistema zdravstvene zaštite i nominacija Sonje Sotomajor za mesto u Vrhovnom sudu, čime bi ona postala prva osoba hispanskog porekla izabrana da služi u tom sudu. Obe teme su izgledale kao sigurne pobede za demokrate, pogotovu nakon završetka borbe oko izbora drugog senatora iz Minesote. Posle više od pola godine ponovnog prebrojavanja glasova, tužbi, žalbi i saslušanja, Al Franken, nekadašnji komičar, potvrđen je kao pobednik izbora. Ovo je bilo veoma značajno jer je njegovim izborom, većina koju demokrate imaju u Senatu povećana na 60, a toliko glasova je potrebno da bi se sprečio filerbaster zakona, jedina moć koju su Republikanci imali u gornjem domu Kongresa.
Na ruku demokratama su išle i afere koje su izbile oko republikanskog senatora Ensena i guvernera Senforda. Ensen je uhvaćen ne samo u aferi sa svojom nekadašnjom službenicom, već i kako daje novac njoj i njenom mužu u zamenu ćutanje, dok je priča sa Senfordom, koji je imao ljubavnicu u Argentini kojoj je u posetu išao trošeći novac poreskih obveznika, već postala epska. Bes prema njima u javnosti je bio dodatno osnažen time što su obojica iznova i iznova pozivali Bila Klintona da podnese ostavku tokom skandala Luinski.
Dakle, obe teme su izgledale kao buduće pobede predsednika Obame i demokrata. Međutim, demokrate ne bi bile demokrate kada se ne bi bilo komplikacija, pa čak i pobune. U slučaju Sotomajor, za koju se od početka znalo da će gotovo sigurno biti potvrđena u Senatu, problem je nastao kada su isplivali njeni komentari o „mudroj latini“: Verujem da bi mudra latina,sa bogatstvom svog iskustva, donosila bolje zaključke (kao sudija) od belog muškarca koji nije vodio tu vrstu života“.
Ovi komentari, koji su se odnosili na njen put od najsiromašnijeg dela Njujorka u kome je odrasla bez oca do imenovanja za federalnog suduju, izazvali su paklenu reakciju kod republikanaca koji su je nazvali rasistom koji je u ratu sa belom rasom i koji naravno nisu prestali ni nakon što je ona pojasnila svoju izjavu, već su otišli toliko daleko da se pojavila reklama u kojoj je ona optužena da terorista. Par nedelja su konzervativci jahali na „mudra latina“ komentarima i vladali narativom u javnosti, sve dok sasulušavanje u Senatu nije počelo, a kada se to desilo, opet se potvrdilo, kao i za sve napade koje su republikanci započeli od januara, da je cela kontroverza i bes samo pokušaj da se povećaju donacije fondovima za reizbor 2010, jer je prva stvar koju je senator Linzi Gream iz Južne Karoline rekao sudiji Sotomajor tokom saslušanja je da će ona sigurno biti izabrana. Ipak ostaje ocena da demokrate u kongresu nisu dovoljno branile Sotomajorovu jer sem konvencionalnih izjava podrške, bilo kakav ozbiljan odgovor republikancima je izostao.
Naravno, republikanci nisu nakon toga prestali da pokušavaju da na osnovu Sotomajor podignu svoje šanse za reizbor sledeće godine, ali je njen izbor ubrzo pao u drugi plan, nakon što je priča o reformi zdravstvene zaštite počela da se zahuhtava.
Republikanci su 1993. uspeli da spreče pokušaj reforme kada su plan koji je kongresu poslao Bil Klinton, a koji je pred zakonodavcima branila tada prva dama, a danas šef diplomatije, Hilari Klinton, uz pomoć konzervativnih demokrata tako superiorno porazili da su na osnovu te pobede osvojili većinu na izborima za kongres sledeće godine. A reforma zdravstenog sistema je neophodna. Čak 16% Amerikanaca nema nikakvu zaštitu, ali i oni koji je imaju, zbog stanja u celom sistemu, kojim gospodare privatne osiguravajuće kompanije, često tek nakon što im je pomoć lakara potrebna otkriju da zbog raznih birokratskih razloga i pohlepe tih kompanija nisu osigurani, pa se tako desilo da je nekoj ženi osiguravajuća kuća odbila da pokrije troškove operacije raka na dojci jer je u prošlosti bila lečena od akni. (probleme koje Amerikanci imaju sa zdravstvenom zaštitom i katastrofalno stanje celog sistema su detaljno opisani u filmu Majkla Mura „Sicko“).
Obama nije hteo da dođe u istu situaciju u kojoj je bio Klinton. On nije napisao svoj zakon, već je odredio principe na kojima hoće da sprovede reformu a pisanje samog predloga zakona je ostavio demokratama u kongresu. I tu je nastao problem. Republikanci su krenuli u totalni napad, spinujući ideju kao „postavljanje birokrate između pacijenta i lekara“ koji će da određuje da li imate pravo na osiguranje ili ne, ali s obzirom na većinu i u Domu predstavnika i Senatu, to nije predstavljalo veliku prepreku za reformu.
Problem su „blue dog“ demokrate, konzervativno krilo partije koje se protivi reformi i iz ideoloških ali iz finansijskih razloga. Naime, samo tokom ove godine oni su prikupili više od pola miliona dolara u prilozima od korporacija koje se bave proizvodnjom lekova i zdravstvenom zaštitom. U toj klimi, Obama je prošle nedelje održao konferenciju za štampu posvećenu isključivo reformi u zdravstvu. 50 minuta je elokventno i argumentovano pričao i odgovorao na pitanja novinara, da bi poslednje pitanje bilo u vezi sa hapšenjem Henrija Luisa Gejtsa, jednog od najuvaženijih crnih intelektualaca i profesora na Harvardu. (Gejts je, u veoma bizarnoj priči, uhapšen nakon verbalnog sukoba sa belim policajcem koji je reagovao na prijavu komšije koji je pozvao policiju nakon što je video crnog čoveka kako pokušava da provali u Gejtsovu kuću. Crni čovek je bio sam Gejts koji je na silu otvorao ulazna vrata svoje kuće pošto je izgubio ključ).
Obama je novinarki odgovorio da je „policija postupila veoma glupo“ što je sutradan izazvalo oluju i umesto dijaloga o reformi zdravstva, mediji su pričali o Obaminim komentarima. Republikanci su naravno odmah skočili, a Raš Limoa je situaciju okarakterisao kao još jedan napad na belce od strane Obame. Kontraverza je postala toliko velika da se dva dana kasnije Obama iznenada pojavio na brifingu novinara u Beloj kući tokom koga je rekao da se čuo i sa Gejtsom i sa policajcem i da je dogovorio sastanak sa njima koji će se ove nedelje desiti u njegovom kabinetu. Za to vreme, iz Kongresa je saopšteno da se ni o kakvom zakonu o reformi neće raspravljati pre avgustovske pauze, što u stvari znači da vrh demokrata nije uspeo da ubedi „blue dog“ demokrate da podrže reformu.
Šta više, u ponedeljak AP je saznao da su se „blue dogs” i republikanci približili dogovoru da spreče zahtev da privatnici moraju da ponude radnicima zdravstvenu zaštitu, na kome insistira Bela kuća, kao i da budu protiv bilo kakvog predloga o zdravstvenoj zaštiti koja bi bila finansirana iz budžeta.
Sve ovo obećava veoma vrelu jesen. Obami i demokratama je potrebna reforma zdravstva jer s obzirom na promenljive rezultate u rešavanju finansijske krize, moraju da imaju neko od većih predizbornih obećanja ispunjeno pre izbora za Kongres sledeće godine. Pored čisto političkih razloga, reforma je potrebna i zbog ponižavajuće činjenice da najmoćnija zemlja na svetu, ima zdravstveni sistem koji SZO kotira kao 37. na svetu.
Obama jeste obećao promenu, ali nikada nije rekao da će on moći sam da je donese. On će u očima javnosti biti kriv za eventualni neuspeh reforme, iako, bar kako stvari sada stoje, odgovornost za to treba da bude ravnomerno raspoređena na sve sem njega.
Peščanik.net, 28.07.2009.
