Biti filantrop u sumanutoj zemlji Srbiji, zalagati se za toleranciju, međusobno uvažavanje, širenje svesti o jednakosti svih ljudi bez obzira na etničko-geografsku pripadnost, rod, jezik ili kulturu, mnogo je teška stvar. Ima nas dosta koji bismo želeli da u ovom nesrećnom društvu pronađemo bar tragove nečega što miriše na humanistička načela. Ali uvek, baš uvek kada pročačkate po suštini nekog događaja, zaprepasti vas uskogrudost, rigidnost, ideološka zaslepljenost, potpuno nerazumevanje ključnih stvari i potpuno pogrešni ciljevi.
A u zemlji Srbiji takvih izazova nikada ne nedostaje. Uzmimo za primer samo događaje iz proteklog meseca. Prvo smo slušali pozive na versku toleranciju i razumevanje za islamsku zajednicu (sećate se Dragulja Medine), pa je napisano onoliko analiza celog slučaja i konačno smo zaključili da sve to sa suštinskom tolerancijom nema nikakve veze. Onda se desila još jedna inicijativa – uvoz žena iz Azije (državni Sekretar u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, Željko Vasiljević).
Dotični funkcioner države, sa svojim pajtosima iz nekakve ratno-patriotske organizacije, veoma je zabrinut za demografske trendove srpskog naroda. Kao pravi „školovani“ znalci u ovoj oblasti nauke, napravili su projekat (na 120 stanica) koji pretenduje da zanavek eliminiše problem srpske bele kuge.
Kako se čini, srpske građanke na vrhuncu svog reproduktivnog potencijala postale su veoma pokondirane pa neće ni da se udaju, a kamoli da rađaju male Srpčiće. Verujući da slična zaraza ženskog mozga prokletom modernizacijom savremenog društva nije zahvatila susedni kontinent, ovi cenjeni „demografi“ pronalaze epohalno rešenje.
Ako uvezemo žene iz Azije, sparimo ih sa srpskim neženjama, uzimajući u obzir da su srpski duh, a naročito srpski geni najjači na svetu (zar to nije odavno dokazana naučna činjenica?), dobićemo gomilu nastavljača patriotske politike nebeskog naroda. Nema sumnje da će prilikom spajanja srpskog spermatozoida i azijske jajne ćelije pobediti genetički materijal spermatozoida (em je muški, em je srpski!) i dobićemo „čistokrvnu srpsku rasu“.
Hajde da pokažemo maksimum dobre volje u razumevanju ove ideje. Gledajući očima naivnog optimiste, zanemarujući mnogo izrečenih stvari uz ogromne napore, moguće je videti jedan pozitivni element – odsustvo ksenofobije, makar i samo prema istočnim narodima. Inicijatori čitave priče nisu toga svesni, njihovi motivi su nakaradni, neznanje je užasno veliko, ali bi rezultat bio sjajan – mešanje naroda i brisanje etno-geografskih granica. Zar nove generacije ljudi iz takvih brakova ne bi težile da upoznaju kulturu drugog roditelja, unesu nove vrednosti, iskombinuju novitete sa budućim razvojem našeg društva… Ja naivno verujem da bi to zaista bilo fenomenalno! Čak bih celu ideju proširila na sve strane sveta!
Priznajte da ste i sami izmučeni decenijskom vladavinom mržnje prema svemu što nije pravoslavno i srpsko. Zar vam to ne budi želju da potražite pozitivne stvari u svakoj gluposti koju čujete? Na kraju krajeva, zar se ne nadate da će iz ogromnog neznanja (a ovo je idealan pokazni primer) isplivati neki postupak čiji će ishod biti poguban po srbske patriote i izolacionističku politiku?
Moj optimizam je baziran na konačnom ishodu, na široj vremensko-prostornoj skali. Može me zabavljati kratkovidost i neznanje „naših“, ali, ipak, nisam spremna da podržim „azijsku inicijativu“ u obliku u kojem je zamišljena (kao da bi me neko i pitao). Razloga je mnogo.
Prvo, suštinski motiv je gnusan i nema nikakve veze sa humanističkim brisanjem politike kobne različitosti. Naprotiv! Projekat je zamišljen sa ciljem pojačavanja brojčanog stanja i podizanja nacionalističke svesti. Čak i procena da bi sve ovo vodilo potpunoj suprotnosti zamišljene patriotske mete, ne može izbrisati gađenje prema samom nakaradnom cilju projekta.
Drugi problem je izražena rodna neravnopravnost koja kulja iz svake reči državnog sekretara. Shvatanje žena kao bezglavih inkubatora, bez prava na sopstveni identitet, uvredljivo je za žene koje žive u Srbiji, kao i za one koje bi eventualno pristigle sa istoka. Postupak je najočiglednija demonstracija osude žena u Srbiji zato što se opredeljuju za kvalitet sopstvenog života, školovanje i podizanje sopstvene svesti, umesto da se pokoravaju kolektivnim patriotskim težnjama. Takođe, zbog čega bi žene iz Azije bile osujećene za vaspitavanje dece u duhu sopstvene kulture? Od njih bi se, pretpostavljam, očekivalo da neguju isključivo srbske ratničke vrednosti.
Konačno, zbog čega se ovi „demografi“ ograničavaju na uvoz samo jednog pola? Njihove polazne premise su poražavajuće odvratne i precizno oslikavaju suženo stanje svesti. Muškarac, za razliku od žene, ima i mozak i snagu da nametne svoju volju i identitet. Žena je prazna knjiga u koju se može ubaciti tih nekoliko ključnih reči, tj. instrukcija, kojima bi se pokoravala, jer ionako ništa drugo ne zna. Budući da će te komande biti na srpskom, eto uspešnih rezultata, juhu! Sa uvezenim muškarcima ne možeš biti načisto…
Dodatno, šta je razlog ograničavanja akcije na samo jedan kontinent? Kakvo je to glupo pitanje? Kristalno je jasno da je zapad truo, degenerisan savremenim znanjima i uzjogunjenim ženama koje insistiraju na uvažavanju. Da ne pominjemo njihove prljave gene koje nipošto nećemo u sopstvenom genskom fondu. Zašto bismo unapred pravili probleme patriotskim ciljevima?
A šta je sa Afrikom? Ako je ekonomska nerazvijenost određenih država predstavljala kriterijum za izbor Azije u ovoj akciji, sa osnovnom pretpostavkom da bi žene rado došle u perspektivnu Srbiju, zašto inicijatori ovog projekta nisu uzeli u obzir afričke žene? U očima ovih „patriota“ valjda je potpuno neprihvatljiva ideja da se za srbske ideje bore ljudi tamne kože. Toliko su o genetici verovatno naučili u školi, a o rasizmu su uveliko edukovani čak i oni koji Afrikanca nikada uživo nisu videli. Ideja nacističke „čiste rase“ je suviše zavodljiva za ljude sklone patriotskom moralisanju.
Slojevitost i kontradiktornost kriterijuma u ovoj inicijativi, a posebno nedostatak elementarnih znanja i nipodaštavanje ljudskog života, žalosna su ilustracija konfuzije i neobrazovanosti u srpskom društvu.
Sve u svemu, kada dublje čačnete u motive ovog projekta, možete zaključiti samo jedno – strahovita ksenofobija je „azijskom inicijativom“ dodatno naglašena. Neguju se predrasude, uveličava se strah od jednih (zapad), suštinski se nipodaštavaju drugi (istok), a sve sa ciljem veličanja sopstvene važnosti i ideološke izolovanosti od ostatka sveta.
Peščanik.net, 06.09.2008.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Biljana Stojković (see all)
- Od Džonija do Prvoslava - 17/05/2023
- Škola kao druga kuća - 08/05/2023
- Građani – objekti ili subjekti? - 17/03/2021
