Zapravo, kada je reč o domaćim poveriocima ili o dugovima u dinarima uopšte, država ne može da bankrotira ako neće jer uvek može da štampa dinare. Time će oporezivati poverioce, a i domaćinstva i korporacije, a subvencionisati dužnike, među kojima nije, naravno, samo država.

Državni će dug tako biti smanjen ili čak eliminisan. Srbija je prošla kroz dve hiperinflacije, a koristi kontinuirano inflatorni porez, tako da je iskustvo veliko. Usled čega se štedi u evrima, a i krediti se indeksiraju u evrima – kada, naravno, nisu zaista i uzeti u evrima.

U odnosu na taj deo duga, država, naravno, može da bankrotira. Može da proglasi moratorijum, da se pogodi sa poveriocima o reprogramu duga jedne ili druge vrste, a tu je i MMF da posreduje sopstvenim kreditima i programom koji bi trebalo da obezbedi izlazak iz stanja bankrotstva.

Mogu fiskalne vlasti i da smanje obaveze prema korisnicima budžeta. To se obično naziva fiskalnom konsolidacijom ili reformom javnog sektora, ali ako se vrši usled toga što se ne mogu naći izvori za finansiranje javne potrošnje, to je bankrotstvo jer troškove snose poreski obveznici ili jedan njihov deo, bilo da gube posao ili im se smanjuju primanja.

Konačno, ako prethodne mere nisu prihvatljive, država može da proda imovinu ukoliko je ima. Mada se sada privatizacija u bivšim socijalističkim zemljama obično objašnjava ideološki, ona je ipak bila posledica bankrotstva javnog sektora. Kako je gde obavljena, to je, naravno, odličan indikator političke kulture.

Trenutno, Srbija se nalazi pred izborom da proda ono što je preostalo, možda posle još jedne runde zaduživanja.

Ako je država prezadužena, nema imovinu ili je prodaja politički neprihvatljiva i ako fiskalna konsolidacija nije socijalno prihvatljiva, ostaju otpis domaćeg duga i reprogram stranog.

 
Blic, 11.07.2012.

Peščanik.net, 11.07.2012.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija